Erida (patuljasta planeta)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Erida ⯰
Erida i njen satelit Diznomia
Erida i njen satelit Diznomia
Otkriće
Otkrio Majkl Braun
Datum otkrića 5. januara 2005.[1]
Orbitalne karakteristike
Afel 97,65 × 106 km
Perihel 38,375[2][3] × 106 km
Siderički period 25,9 h[3] dana
Prirodni satelit 1[2]
Fizičke karakteristike
Srednji poluprečnik 1163±6 km[4][5] km
Masa
  • (1,6466±0,0085)×1022 kg[6]
  • 0,0028 Zemlje
  • 0,22 Meseca
 × 1024 kg
Zapremina (6,59±0,10)×109 km3 × 1010 km3
Gustina 2,43±0,05 g/cm3[6] g/cm3
Površinska gravitacija 0,82±0,02 m/s2
0,084±0,002 g[a] m/s2
Druga kosmička brzina 13.82 ± 0.01 km/s[a] km/s
Albedo 0,96+0,09−0,04
Prividna magnituda 18,7[7][b]
Udaljenost 97,65[2] × 106 km
Atmosfera
Ukoliko ste tražili pojam iz grčke mitologije, pogledajte članak Erida (mitologija).

Erida (punim imenom 136199 Erida, simbol: ⯰)[9] je druga po veličini patuljasta planeta i nalazi se u Rasejanom disku. Iako su je naučnici koji su je otkrili prvobitno nazivali desetom planetom Sunčevog sistema, redefinisanjem statusa planeta u oktobru 2006. godine, koje je izvršila Međunarodna astronomska unija, Erida je svrstana u patuljaste planete. Erida je od Sunca udaljena 97 AJ i ima prečnik 2.326 km. Vest o otkriću objavljena je 29. jula 2005. godine. Veruje se da je ovo telo sačinjeno od kamena i leda.

Umetnička vizija Eride i njenog satelita.

To je trans-neptunski objekat (TNO) u rasejanom disku i ima orbitu visoke ekscentričnosti. Eridu je otkrio u januaru 2005. tim iz Opservatorije Palomar predvođen Majkom Braunom i verifikovan kasnije te godine. U septembru 2006. dobio je ime po grčko-rimskoj boginji svađe i razdora. Erida je deveti najmasivniji poznati objekat koji kruži oko Sunca i šesnaesti po masi ukupno u Sunčevom sistemu (računajući mesece). To je ujedno i najveći objekat koji nije posetila letelica. Erida je izmeren da ima 2.326 ± 12 km (1.445 ± 7 mi) u prečniku;[4] njena masa je 0,28% mase Zemlje i 27% veća od Plutona,[10][11] iako je Pluton nešto veći po zapremini.[12] Erida može da izvrši jednu rotaciju svakih 25,9 sati, čineći dužinu njenog dana bliskom našoj.[13] Međutim, izvori se ne slažu oko perioda rotacije.[14]

Erida ima jedan veliki poznati mesec, Disnomiju. U februaru 2016, Eridina udaljenost od Sunca bila je 96,3 AU (1,441×1010 km; 8,95×109 mi),[7] otprilike tri puta više od Plutona. Sa izuzetkom nekih dugoperiodičnih kometa, Erida i Disnomija su bile najudaljeniji poznati prirodni objekti u Sunčevom sistemu sve do otkrića 2018 VG18 2018.[7]

Pošto se činilo da je Erida veća od Plutona, NASA ju je prvobitno opisala kao desetu planetu Sunčevog sistema. Ovo, zajedno sa mogućnošću da se u budućnosti otkriju drugi objekti slične veličine, motivisalo je Međunarodnu astronomsku uniju (IAU) da po prvi put definiše pojam planeta. Prema definiciji IAU odobrenoj 24. avgusta 2006, Erida je „patuljasta planeta“, zajedno sa objektima kao što su Pluton, Ceres, Haumea i Makemake,[15] čime se smanjuje broj poznatih planeta u Sunčevom sistemu na osam, tj. isto kao i pre Plutonovog otkrića 1930. Posmatranja zvezdane okultacije od strane Eride 2010. pokazala su da je nešto malo manja od Plutona,[16][17] što je Nju Horajzons izmerio kao 2.377 ± 4 km (1.477 ± 2 mi) u julu 2015.[18][19]

Otkriće[uredi | uredi izvor]

Eridu je otkrio tim Majka Brauna, Čeda Truhila i Dejvida Rabinovica[1] 5. januara 2005. na slikama napravljenim 21. oktobra 2003. godine.[20] Otkriće je objavljeno 29. jula 2005, istog dana kada i Makemake i dva dana posle Haumee,[21] delom zbog događaja koji su kasnije doveli do kontroverzi oko Haumee. Tim za pretragu je sistematski skenirao velika spoljašnja tela Sunčevog sistema nekoliko godina i bio je uključen u otkrivanje nekoliko drugih velikih TNO, uključujući 50000 Kuaoar, 90482 Ork i 90377 Sedna.[22]

Tim je obavio rutinska posmatranja 21. oktobra 2003. koristeći 1,2 m teleskop Samjuel Oskin Šmit u opservatoriji Palomar, Kalifornija, ali slika Eride tada nije otkrivena zbog njenog veoma sporog kretanja po nebu. Softver za automatsko pretraživanje slika isključio je sve objekte koji se kreću brzinom manjom od 1,5 lučne sekunde na sat da bi se smanjio broj vraćenih lažnih rezultata.[20] Kada je Sedna otkrivena 2003. godine, kretala se brzinom od 1,75 arcsec/h, i u svetlu toga tim je ponovo analizirao svoje stare podatke sa donjom granicom ugaonog kretanja, sortirajući prethodno isključene slike okom. U januaru 2005, ponovna analiza je otkrila Eridino usporeno kretanje naspram zvezda u pozadini.[20]

Zatim su obavljena naknadna zapažanja kako bi se napravila preliminarna određivanje Eridine orbite, što je omogućilo procenu udaljenosti objekta.[20] Tim je planirao da odloži objavljivanje svojih otkrića svetlih objekata Eride i Makemake dok se ne završe dalja posmatranja i proračuni, ali je obe objavio 29. jula kada je otkriće drugog velikog TNO koji su pratili, Haumea, kontroverzno objavljeno u julu. 27 od strane drugog tima u Španiji.[1]

Slike Eride u periodu koji je prethodio otkriću identifikovane su do 3. septembra 1954. godine.[3]

Više zapažanja objavljenih u oktobru 2005. otkrilo je da Erida ima mesec, kasnije nazvan Disnomija. Posmatranja orbite Disnomije omogućila su naučnicima da odrede masu Eride, za koju su u junu 2007. izračunali da je (1,66±0,02)×1022 kg,[10] 27%±2% veća od Plutonove.

Ime[uredi | uredi izvor]

Erida je dobila ime po grčkoj boginji Eridi (grčki Ἔρις), personifikaciji svađe i razdora.[23] Ime je predložio Kalteški tim 6. septembra 2006, a dodeljeno je 13. septembra 2006,[24] nakon neobično dugog perioda u kome je objekat bio poznat pod privremenom oznakom 2003 UB313, koju je automatski dodelio IAU prema njihovim protokolima imenovanja za manje planete.

Satelit[uredi | uredi izvor]

Dana 10. septembra 2005. godine otkriven je Eridin prirodni satelit, kasnije nazvan Diznomija.

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Calculated based on the known parameters
  2. ^ Calculated from the listed diameter (D) and albedo (p) using [8]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Brown, Mike (2006). „The discovery of 2003 UB313 Eris, the largest known dwarf planet”. California Institute of Technology, Department of Geological Sciences. Arhivirano iz originala 19. 7. 2011. g. Pristupljeno 3. 5. 2007. 
  2. ^ a b v „How Big Is Pluto? New Horizons Settles Decades-Long Debate”. www.nasa.gov. 2015. Arhivirano iz originala 01. 07. 2017. g. Pristupljeno 14. 7. 2015. 
  3. ^ a b v „JPL Small-Body Database Browser: 136199 Eris (2003 UB313)” (December 14, 2019, solution date). Arhivirano iz originala 12. 4. 2016. g. Pristupljeno 20. 2. 2020. 
  4. ^ a b Sicardy, B.; Ortiz, J. L.; Assafin, M.; Jehin, E.; Maury, A.; Lellouch, E.; Gil-Hutton, R.; Braga-Ribas, F.; Colas, F.; Widemann (2011). „Size, density, albedo and atmosphere limit of dwarf planet Eris from a stellar occultation” (PDF). European Planetary Science Congress Abstracts. 6: 137. Bibcode:2011epsc.conf..137S. Arhivirano (PDF) iz originala 18. 10. 2011. g. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  5. ^ Beatty, Kelly (novembar 2010). „Former 'tenth planet' may be smaller than Pluto”. NewScientist.com. Sky and Telescope. Arhivirano iz originala 23. 2. 2012. g. Pristupljeno 17. 10. 2011. 
  6. ^ a b Holler, Bryan J.; Grundy, William M.; Buie, Marc W.; Noll, Keith S. (februar 2021). „The Eris/Dysnomia system I: The orbit of Dysnomia”. Icarus. 355: 114130. Bibcode:2021Icar..35514130H. S2CID 221995416. arXiv:2009.13733 Slobodan pristup. doi:10.1016/j.icarus.2020.114130. 114130. 
  7. ^ a b v „AstDys (136199) Eris Ephemerides”. Department of Mathematics, University of Pisa, Italy. Pristupljeno 28. 2. 2016. 
  8. ^ „Conversion of Absolute Magnitude to Diameter”. sfasu.edu. Arhivirano iz originala 23. 3. 2010. g. 
  9. ^ JPL/NASA (2015-04-22). „What is a Dwarf Planet?”. Jet Propulsion Laboratory. Pristupljeno 2022-01-19. 
  10. ^ a b Brown, Michael E.; Schaller, Emily L. (15. 6. 2007). „The Mass of Dwarf Planet Eris” (PDF). Science. 316 (5831): 1585. Bibcode:2007Sci...316.1585B. PMID 17569855. S2CID 21468196. doi:10.1126/science.1139415. Arhivirano iz originala (PDF) 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 27. 9. 2015. 
  11. ^ „Dwarf Planet Outweighs Pluto”. space.com. 2007. Arhivirano iz originala 17. 6. 2007. g. Pristupljeno 14. 6. 2007. 
  12. ^ „How Big Is Pluto? New Horizons Settles Decades-Long Debate”. www.nasa.gov. 2015. Arhivirano iz originala 1. 7. 2017. g. Pristupljeno 14. 7. 2015. 
  13. ^ „In Depth Eris - NASA Solar System Exploration”. NASA. 19. 12. 2019. Pristupljeno 10. 1. 2020. 
  14. ^ Holler, B. J.; Benecchi, S. D.; Mommert, M.; Bauer, J. (oktobar 2020). The Not-Quite-Synchronous Rotation Periods of Eris and Dysnomia. 52nd DPS Meeting. 52. American Astronomical Society. Bibcode:2020DPS....5230706H. 307.06. 
  15. ^ „The IAU draft definition of "planet" and "plutons"” (Saopštenje). IAU. 16. 8. 2006. Arhivirano iz originala 20. 8. 2006. g. Pristupljeno 16. 8. 2006. 
  16. ^ Brown, Mike (2010). „The shadowy hand of Eris”. Mike Brown's Planets. Arhivirano iz originala 11. 11. 2010. g. Pristupljeno 7. 11. 2010. 
  17. ^ Brown, Mike (22. 11. 2010). „How big is Pluto, anyway?”. Mike Brown's Planets. Arhivirano iz originala 21. 7. 2011. g. Pristupljeno 23. 11. 2010.  (Franck Marchis on 2010-11-08)
  18. ^ „How Big Is Pluto? New Horizons Settles Decades-Long Debate”. NASA. 2015. Arhivirano iz originala 13. 7. 2015. g. Pristupljeno 13. 7. 2015. 
  19. ^ Stern, S. A.; Grundy, W.; McKinnon, W. B.; Weaver, H. A.; Young, L. A. (2017). „The Pluto System After New Horizons”. Annual Review of Astronomy and Astrophysics. 2018: 357—392. Bibcode:2018ARA&A..56..357S. S2CID 119072504. arXiv:1712.05669 Slobodan pristup. doi:10.1146/annurev-astro-081817-051935. 
  20. ^ a b v g M. E. Brown; C. A. Trujillo; D. L. Rabinowitz (2005). „Discovery of a Planetary-sized Object in the Scattered Kuiper Belt”. The Astrophysical Journal. 635 (1): L97—L100. Bibcode:2005ApJ...635L..97B. S2CID 1761936. arXiv:astro-ph/0508633 Slobodan pristup. doi:10.1086/499336. 
  21. ^ Thomas H. Maugh II; John Johnson Jr. (16. 10. 2005). „His Stellar Discovery Is Eclipsed”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 12. 10. 2012. g. Pristupljeno 14. 7. 2008. 
  22. ^ Schilling, Govert (2008). The Hunt For Planet X. Springer. str. 214. ISBN 978-0-387-77804-4. 
  23. ^ Blue, Jennifer (14. 9. 2006). „2003 UB 313 named Eris”. USGS Astrogeology Research Program. Arhivirano iz originala 18. 10. 2006. g. Pristupljeno 3. 1. 2007. 
  24. ^ Brown, Mike. „New Planet”. web.gps.caltech.edu. Arhivirano iz originala 20. 5. 2012. g. Pristupljeno 5. 1. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ерида_(патуљаста_планета)&oldid=27536054”