Eros

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije

Eros (grč. Έρως, lat. Amor, Cupido) u grčkoj mitologiji je bog ljubavi, strasti i seksualne požude i sama ljubav, sin Afrodite i Aresa ili Hefesta. Njegov pandan u rimskoj mitologiji je Kupidon.

Na slikama i freskama Eros je prikazivan kao mladi dečak sa krilima sa, uvek spremnim lukom i strelama, koje je odapinjao u srca smrtnika ili bogova. Postoje dve vrste Erosovih strela:

• Zlatne sa golubijim perima – Strele ljubavi
• Sive sa sovinim perjem – Strele neodređenosti

Sapfa, velika Grčka pesnikinja ga je opisivala kao osobu koja je bila okrutna prema svojim žrtvama, ali istovremeno kao i prelepog zavodljivog mladića.

Rimljani su ga zvali požudom - Kupidon (lat. Cupido) = požuda, i bio je simbol života posle smrti, pa su sa njegovim likom oslikavali sarkofage.

Eros je, u početku nazivan još kao i Erotes (množina grč. reči eros) što je opisivalo sve radnje koje su u sebi sadržavale ljubav i požudu, heteroseksualnost i homoseksualnost, a nazivali su ga i Eleutherios = osloboditelj.

Sadržaj 1 Mitologija 1.1 Rođenje 1.2 Život 1.2.1 Eros i Psiha 2 Tumačenje 3 Napomene 4 Literatura 5 Spoljašnje veze

[uredi] Mitologija

[uredi] Rođenje

Veruje se da je Eros, među prvima izašao iz Haosa i da je jedan od primordijalnih bogova, i da je odgovoran za spajanje Urana i Geje - Neba i Zemlje.
U legendama iz Eleuzine nazvan je protagonus ili prvorođeni, a prema Aristofanovom delu Ptice rođen je od Ereba i Nikte - Tame i Noći.
U kasnijim mitološkim pričama Eros je Afroditino i Aresovo dete, a Heziod u Teogoniji piše da je on Afroditin pomoćnik, a ne i njen sin. Ponegde se on pominje kao Zefirov i Iridin sin.

[uredi] Život

Pored mita u kojoj je Eros sin Aresa i Afrodite, postoji i mit po kome ga je Zevs, odmah po rođenju hteo ubiti, ali ga je Afrodita sakrila od Zevsa u duboku šumu, i poverila ga na čuvanje divljim lavicama. Kad je Eros odrastao, vratio se na Olimp gde su mu bogovi priredili dobrodošlicu. Po tom mitu Eros je imao brata Anterosa ili „Protuivljubav“.

[uredi] Eros i Psiha

Afrodita je, ugledavši prelepu smrtnicu Psihu bila ljubomorna na nju zbog njene lepote, pa je zapovedila Erosu da je pogodi u srce, ne bi li se ona zaljubila u najružnijeg čoveka na svetu.

Eros je prihvatio zapovest svoje majke, ali kada je on video Psihu, odmah se u nju zaljubio i svake noći je posećivao. Dolazeći kod nje, tražio je da ugasi svetiljku, kako ga ne bi videla. Posle izvesnog vremena Psiha se zaljubila u njega, mada nije znala ni kako izgleda, a ni koje.

Jedne večeri je odlučila da napokon sazna ko je i da ga vidi, pa je, kada je Eros zaspao kod nje, upalila svetiljku. Kaplja ulja je kanula sa svetiljke i probudila Erosa, koji je odmah odleteo i neko vreme je bezuspešno pokušavao da joj pronađe ljubavnika.

Na kraju, Zevs je prihvatio njihovu ljubav i dao im dopuštenje da se venčaju, a Psihu je uzvisio u božanstvo.

[uredi] Tumačenje

Eros je personifikacija ljubavne strasti i stvaralaštva. Prema Frojdovoj teoriji nagona, prvi iz para pranagona: nagona života i nagona smrti. Eros ili nagon života objedinjuje sve nagone samoodržanja individue, s jedne, i nagone održanja vrste ili seksualne nagone, s druge strane. Po Frojdu, cilj Erosa je održanje i uvećanje života, te je on u osnovi ne samo braka i porodice, već svake socijalne zajednice i kulture. Eros se neprestano meša sa nagonom smrti, ali je moćna sila koja može uspešno da se suprotstavi mržnji, nasilju, okrutnosti i drugim vidovima pojedinačne ili masovne destruktivnosti.^[1]

[uredi] Napomene

[uredi] Literatura

• V. Zamarovski, Junaci antičkih mitova, Leksikon grčke i rimske mitologije, Zagreb 1985, str. 91.

[uredi] Spoljašnje veze

• Engleska Vikipedija o bogu Erosu
• Eros, božanstvo u klasičnoj literaturi
• Eros, bog ljubavi u klasičnoj literaturi i umetnosti
• Eros u grčkoj mitologiji

	Primordijalna božanstva grčke mitologije
	Etar | Geja | Hemera | Nikta | Tartar | Kron | Eros | Uran | Ereb | Haos | Pont | Ananka | Talasa