Eterično ulje

Staklena posuda sadrži ulje sandalovog drveta

Eterična (etarska) ulja predstavljaju lipidnu frakciju biljaka.

To su proizvodi posebnih biljnih ćelija ili se stvaraju u međućelijskim prostorima, veoma jakog su mirisa i na papiru ostavljaju mrlje koje brzo isparavaju. Predstavljaju smešu različitih jedinjenja: aldehida, ketona, alkohola i različitih i mnogobrojnih masnih kiselina. Iako im je sastav kompleksan, 1-2 su najčešće glavne komponente, a ostale se nalaze u daleko manjem procentu. Osnovna komponenta su svakako terpenoidi i to njihove dve klase: terpeni (monoterpeni) i seskviterpeni. U biljkama se najčešće nalaze u slobodnom obliku, ali mogu biti prisutna i u formi glikozida.

Obrazuju se u svim delovima biljke, ali u njima nisu raspoređena ravnomerno već su u najvećoj količini prisutna u listu, korenu, cvetu i plodu. Zastupljeni su u jako malim količinama, svega oko 1% od ukupne težine biljke pa je tako za dobijanje npr. 1 g etarskog ulja potrebno utrošiti oko 4 kg kruničnih listića ruže.

Primenjuju se u medicini, proizvodnji finih sapuna, prehrambenoj industriji, a koriste se i u kozmetici, za dobijanje parfema i drugih kozmetičkih preparata.

Biljke koje sadrže eterična ulja nazivaju se aromatične biljke. Mnoge od njih se koriste kao lekovite (žalfija, nana) ili kao začinske biljke (origano, čubar)

Proizvodnja etarskih ulja

Postoji više načina za dobijanje etarskih ulja. Između ostalog:

• destilacija sa vodenom parom
• ekstrakcija pomoću lako isparljivih rastvarača
• ekstrakcija pomoću neisparljivih rastvarača (masti) na hladno
• ekstrakcija pomoću neisparljivih rastvarača (masti) na toplo
• presovanje (ceđenje)
• superkritična ekstrakcija ugljen-dioksidom

Etarska ulja iz mnogih biljaka se mogu izolovati destilacijom sa vodenom parom. To je ujedno i razlog zašto je važno prilikom kuvanja čaja od npr. kamilice poklopiti šolju – kako aktivna komponenta čaja, etarska ulja, ne bi se predestilovala i isparila.

Ekstrakcija pomoću lako isparljivih rastvarača praktično predstavlja ekstrakciju pomoću organskih rastvarača.

Ekstrakcija pomoću neisparljivih rastvarača odn. masti se uglavnom radi kada su u etarskim uljima prisutna lako isparljiva jedinjenja koja se koriste za mirise i parfeme. Postoji mogućnost da se takva vrsta ekstrakcije radi na toplo i na hladno.

Etarska ulja se mogu dobiti i presovanjem, odn. ceđenjem, kao i trigliceridi iz biljaka.

Jedan veoma zahvalan način za dobijanje etarskih ulja je superkritičnom ekstrakcijom ugljen-dioksidom. Naime, ugljen-dioksid postaje tečan pod određenim uslovima, na visokim pritiscima i temperaturi, a zatim se ponaša kao superkritičan fluid. S tim u vezi, njegova svojstva se značajno menjaju, od nepolarne supstance koja je u normalnim uslovima, ugljen-dioksid kao superkritičan fluid predstavlja polarnu supstancu. Ta osobina se može iskoristiti da se uradi ekstracija, a zatim, po završetku ekstrakcije, otpusti se pritisak i ugljen-dioksid u vidu gasa izađe iz sistema.

Vidi još

• Aromatične biljke

Literatura

• Kojić M, Janjić V.: Otrovne biljke, Naučna knjiga, Beograd, 1991.
• Jančić, R: Botanika farmaceutika, Službeni list SCG, Beograd, 2004.
• Jančić R, Stošić D, Mimica Dukić N, Lakušić B: Aromatične biljke Srbije, Dečje novine, Gornji Milanovac, 1995.
• Schnaubelt, Kurt (1999). Advanced Aromatherapy: The Science of Essential Oil Therapy. Healing Arts Press. ISBN 978-0-89281-743-6. 
• Sellar, Wanda (2001). The Directory of Essential Oils (Reprint izd.). Essex: The C.W. Daniel Company, Ltd. ISBN 978-0-85207-346-9. 
• Tisserand, Robert (1995). Essential Oil Safety: A Guide for Health Care Professionals. Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-05260-6. 

Spoljašnje veze

• General information on essential oil and their use