Etiopija

Uredi veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Etiopija (višeznačna odrednica).
Savezna Demokratska Republika Etiopija
የኢትዮጵያ ፌዴራላዊ ዴሞክራሲያዊ ሪፐብሊክ (amharski)
Krilatica: nema
Himna: Ходи право, драга мајко Етиопија
(amh. ወደፊት ገስግሺ ውድ እናት ኢትዮጵያ)
Položaj Etiopije
Glavni gradAdis Abeba
Službeni jezikamharski
Vladavina
PredsednikSahle-Vork Zevde
Predsednik VladeAbij Ahmed Ali
Oblik državeSavezna republika
Istorija
Nezavisnostprve države oko 980. p. n. e.
Geografija
Površina‍
 — ukupno1.104.300 km2 (27)
 — voda (%)0,7
Stanovništvo‍
 — 2015.[1][2]107,534,882 (13)
 — gustina97,38 st./km2
Ekonomija
ValutaBir
 — stoti deo valute‍100 центи‍
Ostale informacije
Vremenska zonaUTC +3
Internet domen‍.et‍
Pozivni broj+251
Etiopija u svom regionu

Etiopija, zvanično Savezna Demokratska Republika Etiopija, država je u istočnoj Africi[3] u regionu poznatom kao Rog Afrike. Ova velika afrička zemlja ima populaciju od više od 100 miliona stanovnika i po tome je 12. zemlja na svetu i druga u Africi posle Nigerije. Nema izlaz na more, a graniči na severu sa Eritrejom, na zapadu sa Sudanom i Južnim Sudanom, na jugu sa Kenijom i na istoku sa Somalijom i Džibutijem.[4]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorija Etiopije

Istorija Etiopije je po mnogo čemu jedinstvena među afričkim zemljama. Sa izuzetkom kratkog razdoblja uoči Drugog svetskog rata 1936—1941. kada je bila pod italijanskom okupacijom, zemlja nikada nije bila evropska kolonija.

Praistorija[uredi | uredi izvor]

Homo sapiens idaltu hominidna lobanja.

Postoji široko zastupljeno mišljenje da je Etiopija mesto nastanka anatomski modernog čoveka, Homo sapiens, tokom Srednjeg paleolita pre oko 200.000 godina. Najranije poznate kosti modernog čoveka su nađene u jugozapadnoj Etiopiji i nazivaju se Omo ostaci.[5] Dodatno, ostaci kostura Homo sapiens idaltu su nađeni na lokaciji u Srednji Avaš u Etiopiji. Datirani na pre oko 160.000 godina, oni predstavljaju predstavnika jedne izumrle podvrste Homo sapiens, ili neposrednog prethodnika anatomski modernih ljudi.[6]

Po tvrdnjama lingvista, prva populacija koja je koristila Afroazijski jezik je došla u ovaj region nakon Neolitske ere iz doline Nila,[7] ili Bliskog istoka.[8] Drugi naučnici smatraju da se Afroazijska familija razvila in situ u oblasti Afričkog roga, i da je naknadno došlo do migracije u Etiopski region.[9]

Antika[uredi | uredi izvor]

Prva zabeležena zemlja na području Etiopije bilo je kraljevstvo Aksum, koje se u prvom veku nove ere razvilo u pomorsku i trgovačku silu na Crvenom moru. Zemlja je primila monofizitsko hrišćanstvo u četvrtom veku, a vrhunac snage dosegnulo je u šestom veku kada je kontrolisalo i južni deo Arapskog poluostrva. Sa širenjem Islama od sedmog veka, važnost Aksuma se smanjila, a arapsko osvajanje crvenomorske obale je odseklo državu od trgovačkih puteva. Ipak, zemlja nije osvojena i uključena u arapsko-islamsku sferu uticaja kao Egipat i Sudan na severu.[10]

Srednji vek[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Istorija Etiopije u srednjem vijeku

U 14. i 15. veku etiopska država je uspela da održi premoć nad muslimanskim sultanatima koji su nastali uz njenu južnu granicu, ali nakon nekoliko poraza u početku 16. veka njen opstanak je doveden u pitanje.[11] Tada je Portugalija uputio vojnu pomoć Etiopiji i nakon početnih neuspeha 1543. pobeđen je muslimanski vojskovođa Ahmad Gran. Sa portugalskim vojnicima stigli su i misionari pa je Etiopija u kratkom razdoblju na početku 17. veka bila katolička zemlja. Ipak, 1632. učvršćena je tradicionalna monofizitska doktrina, a svi kontakti sa Evropljanima su prekinuti.

U području južne Etiopije opustošene ratovima sa muslimanima počeo je tokom 16. veka počeo je da se u sve većem broju doseljava stočarski narod Oromo čije su pripadnike etiopski starosedeoci smatrali varvarima, delom i zbog njihovih animističkih verovanja. U 18. i prvoj polovini 19. veka dolazi do slabljenja centralne države u korist regionalnih vladara među kojima se ističu i plemići naroda Oromo koji su se postupno uključili u amharski hrišćanski kulturni krug.

Novi vek[uredi | uredi izvor]

Ratnici iz ranog 19. veka

Razdoblje slabih careva se završava 1855. kada je carski presto zauzeo Tevodros II. On i njegovi naslednici Johanes IV i Menelik II su uspeli da očuvaju Etiopsku nezavisnost pred nadirućom evropskom kolonizacijom, a Menelik je 1896. pobedio malobrojnu italijansku vojsku kod Adue. U sledećih četrdeset godina Etiopija se modernizovala, proširila prema jugu i znatno obogatila izvozom kafe. Godine 1930, presto je preuzeo car Hajle Selasije koji je ubrzao modernizaciju zemlje po evropskim uzorima. Ipak, nije uspeo zaustaviti italijansku vojsku u drugom pokušaju osvajanja zemlje, pa je razdoblje italijanske okupacije od 1936. do 1941. proveo u egzilu.

Nakon Drugog svetskog rata Hajle Selasije je uspeo da zadrži vlast i da pripoji bivšu italijansku koloniju Eritreju Etiopiji dobivši na taj način izlaz na more, ali u šezdesetim godinama 20. veka nastao je otpor njegovoj politici. Nezadovoljstvo je kulminiralo 1974. kada je prosovjetska marksističko-lenjinistička vojna hunta, Derg, svrgnula cara i ustanovila jednopartijsku komunističku državu. Pučisti pod vođstvom Mengistua Hajle Marijama su se približili Sovjetskom Savezu, a politika kolektivizacije i prisilnog otkupa žita je uzrokovala veliku glad 1984. (povod za prvi Lajv Ejd koncert).

Pad komunizma 1991. značio je i pad Mengistuovog režima kojeg su pobedili ujedinjeni gerilci iz severnih provincija Tigraj i Eritreja koja se već dvadeset godina borila za nezavisnost. Nova vlada predvođena gerilskim vođom Melesom Zenavijem dala je široku autonomiju etničkim pokrajinama i priznala nezavisnost Eritreje, ali je svojim opreznim pristupom reformama usporila potencijalno snažan rast. Dodatne probleme za vladu je doneo rat sa Eritrejom oko graničnog spora koji je trajao od 1998. do 2000. i u kome je poginulo više desetina hiljada ljudi.

Tokom 2006. Unija islamskih sudova, nova frakcija u somalijskom građanskom ratu, zauzima veliki deo južne Somalije. U decembru iste godine Etiopija pokreće rat u Somaliji koji u roku od par nedelja oslobađa teritoriju od islamista.

Od 2020. do 2022. u Etiopiji se odvijao građanski rat u regionu Tigraj.[12][13][14] Tokom rata su vršena etnička čišćenja i drugi zločini.[15] Sve strane involvirane u rat su činile ratne zločine.[16][17][18][19]

Geografija[uredi | uredi izvor]

Glavna reljefna celina zemlje je Etiopska visoravan koja zauzima više od polovine državne površine.[20] Ona se sastoji se od visokih ravnica koje ispresecaju duboke rečne doline, međusobno razdvojene visokim planinama, od kojih je najviša Ras Dašan (4620 m). Velika rasedna dolina prolazi kroz zemlju u smeru severoistok-jugozapad i deli Etiopsku visoravan na veći severozapadni i manji jugoistočni deo. Klima i biljni pokrov zavise prvenstveno od nadmorske visine, najbolji uslovi za poljoprivredu su na visinama od 1700 do 2500 m.

Položaj[uredi | uredi izvor]

Etiopija ima površinu od 1.127.127 km² i zauzima najveći deo Roga Afrike, koji je najistočniji deo Afrike. Graniči se sa Sudanom i Južnim Sudanom na zapadu, Eritrejom i Džibutijem na severu, Somalijom na istoku i Kenijom na jugu.

Geologija i reljef[uredi | uredi izvor]

Zemlja ima visoki centralni plato čija visina varira od 1800 do 3000 metra. Najviši vrh Etiopije je Ras Dašan sa visinom od 4620 metra iznad nivoa mora.

Vode[uredi | uredi izvor]

Najznačajnija reka je Plavi Nil koji izvire iz jezera Tana.

Klima[uredi | uredi izvor]

Nadmorska visina i geografska dužina određuju tri klimatske zone: hladnu zonu iznad 2400 metra gde temperatura varira od blizu leđenja do 16 °C; umerena zona na visini od 1500 do 2400 metra sa temperaturama od 16 °C do 30 °C; i topla zona ispod 1500 metra sa tropskim i suvim uslovima gde dnevna temperatura varira od 27 °C do 50 °C. Kišna sezona traje od sredine juna do sredine septembra.

Flora i fauna[uredi | uredi izvor]

Etiopija je ekološki raznovrsna zemlja, sa brojnim endemskim vrstama kao što su galada babun i etiopski vuk.

Stanovništvo[uredi | uredi izvor]

Etiopski školarci

Etiopska populacija je veoma raznovrsna. Većina stanovništva govori semitske ili kušitske jezike. Narodi Oromo, Amhara i Tigrinja čine tri četvrtine stanovništva, ali u Etiopiji živi više od 80 etničkih grupa. Neke od njih broje samo oko 10.000 ljudi. U Etiopiji se govori preko 80 jezika. Službeni jezik na saveznom nivou je amharski, pripada (južnom) semitskom ogranku Afro-Azije i kao maternji jezik za oko 19,8 miliona ljudi i kao drugi jezik za još 4 miliona Etiopljana. Kušitski Oromo je sa 25,5 miliona ljudi koji ga koriste, jezik koji je najviše u upotrebi. Međutim, broj govornika pojedinih jezika često je predmet političkih manipulacija i podatke treba s rezervom uzimati. Obrazovanje se odvija na engleskom jeziku i koristi se u srednjim školama kao nastavni jezik. Etiopljani koji govore semitske jezike nazivaju se Hebeša ili Abeša.

Narodi[uredi | uredi izvor]

Najbrojnije etničke grupe su: Oromo 40%, Amhara 25%, Tigrinja 6,2%, Somalci 6,0%, Gurage 4,3%, Sidama 3,4%, Volajta 2%, Afari 2%, Hadija 2%, Gamo 1%.

Jezici[uredi | uredi izvor]

Jezici pripadaju afrazijskoj porodici, među kojima omotski, kušitski, nilotski, etiopski, berta, kumuz i druge grupe. Službeni jezik je amharski. 90 jezika bez gamo, gofa i dauro koji su nastali podjelom gamo-gofa-dauro jezika. Pet jezika je izumrlo

Popis jezika:

Aari 155.000 (1994. popis)
Afarski 979.000 (1994. popis)
Alaba-k’abeena 162,000 (1994. popis)
Amharski 17.400.000 (1994. popis)
Anfilo 500 (1990. SIL)
Anuak 45.600 (1994. popis)
Arbor 4.440 (1994. popis)
Argoba 10.900 (1994. popis)
Aungi 500.000 (2007)
Bajso 1.010 (1995. SIL)
Bambasi 5.000 (1982. SIL)
Basketo 57.800 (1994. popis)
Benh 174,000 (1994. popis)
Berta 125.000 (1994. popis)
Borana-arsi-guji oromo 3,630,000 (južni oromo)
Borna 19.900 (1994. popis)
Burji 35.700 (1994. popis)
Busa 6,620 (1994. popis)
Hara
Dasanah 32.100 (1994. popis)
Dauro 259.633 (1994. popis)
Dajm 6.500 (1994. popis)
Diraša 90.000 (2005. SIL)
Dizi 21,100 (1994. popis)
Dorze 20.800 (1994. popis)
Engleski 1.990 (1994. popis)
Etiopski znakovni jezik 1.000.000 (2005)
Gafat †
Gamo 597.130 (1994. popis)
Ganza 5.400 (2004)
Gawwada 32,700 (1994. popis)
Gajil 55.700 (2007)
Gedeo 637.000 (1994. popis)
Giz †
Gofa 241.530 (1994. popis)
Gumuz 120.000 (1994. popis)
Hadiyya 924.000 (1994. popis)
Hamer-bana 42.800 (1994. popis)
Harari 21.300 (1994. popis)
Hozo 3.000 (1995. SIL)
Inor
Istočni oromo 4.530.000 (1994. popis)
Kahama-ganjule 4,070 (1994. popis)
Kacipo-Balesi 4.120 (2000)
Kafa 570.000 (1994. popis)
Kambata 570,000 (1994. popis)
Karo 1.000 (2007. S. Malmvam)
Kistane 255.000 (1994. popis)
Komo 1.500 (Bender 1975)
Konso 195.000 (2005)
Koorete 104.000 (1994. popis)
Kvama 15.000 (1982. SIL)
Kvegu 450 etničkih (2007)
Kibido 36.600 (1998. popis)
Majang 15.300 (1998. popis)
Male 53.800 (1998. popis)
Me’en 80.000 (2005. SIL)
Melo 20,200 (1994. popis)
Mesmes †
Mesqan 25.000 (2002)
Murle 200 (1975 Tournay)
Mursi 3.280 (1994. popis)
Naji 3.660 (1994. popis)
Nuer 64.900 (1994. popis)
Njangatom 14.200 (1994. popis).
ongota 8 (etnički: 89) (2000. M. Brenzinger)
Opuuo 1.000 (2007 A. Tsadik)
Zapadni centralni Oromo (oromifa) 8.920.000 (1994. popis)
Ojda 16.600 (1994. popis)
Kimant 1.650 (1994. popis)
Rer Bare †
Saho 22.800 (1994. popis)
Sebat bet gurage 2.320.000 (2006)
Seze 3.000 (1995. SIL)
Šabo 450 (2000 M. Brenzinger)
Šekaho 54.900 (1994. popis)
Šeko 40.000 (2007)
Sidamo 2.900.000 (2005. SIL)
SILt’e 1.000.000 (2007)
Somalski 3.960.000 (2006)
Suri 19.600 (1994. popis)
Tigrigna 3.220.000 (1994. popis)
Tsamaj 8.620 (1994. popis)
Turkana 25.200 (2000)
Uduk 20.000 (1995 V. Džajms)
Vejto † (etničkih 1.631)
Volan ?
Volajta 1.230.000 (1994. popis)
Hamtanga 143.000 (1994. popis)
Jemsa 81.600 (1994. popis)
Zaj 4.880 (1994. SIL)
Zajset 17.800 (1994. popis)
Podeljen: Gamo-gofa-dauro
Izgubio status: kunfal

Religija[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Religija u Etiopiji

Verski, 62,8% Etiopljana su hrišćani, od toga 43,5% etiopski pravoslavci, 5% su protestanti, katolici 0,9%. Muslimani čine 33,9% stanovništva, a animisti 2,6%, i druge religije 0,6%.

Politika[uredi | uredi izvor]

Ambasada Etiopije u Vašingtonu

Funkcionisanje etiopskih institucija je određeno ustavnim tekstom potvrđenim i ratifikovanim decembra 1994. i koji je stupio na snagu 22. avgusta 1995.

Zakonodavna vlast se sastoji iz dva doma Narodne skupštine, sastavljene od 548 poslanika koji se biraju svakih pet godina i zaduženi su za donošenje zakona, finansije i budžet. Federalna skupština se sastoji od 108 poslanika koje biraju predstavnici regiona i ima prvenstveno ulogu zaštite ustava.

Izvršna vlast ima veće nadležnosti i čine je predsednik i premijer. Predsednik ima počasnu ulogu i nema stvarnu moć. Bira ga narodna skupština na šest godina. Sadašnji predsednik je Girma Volde-Gijorgis Luča, poreklom Oromo, izabran u oktobru 2001. Premijer vodi politiku zemlje, on bira osamnaest članova svog kabineta. Bira ga partija koja ima većinu u skupštini, ima mandat na pet godina koji može da se obnovi jednom. Sadašnji premijer je Meles Zenavi.

Sudska vlast počiva na Federalnom vrhovnom sudu, koji je ustavom odvojen od zakonodavne i izvršne vlasti.

Administrativna podela[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Administrativna podela Etiopije
Administrativna podela

Etiopija je podeljena u devet etničkih regiona i dva grada.

  1. Adis Abeba
  2. Afar
  3. Amhara
  4. Benišangul-Gumuz
  5. Dire Dava
  6. Gambela
  7. Harari
  8. Oromija
  9. Somali
  10. Južne nacije, nacionalnosti i narodi
  11. Tigraj

Ovi administrativni regioni zamenjuju stariji sistem provincija koji je ustanovio Hajle Selasije. U trenutku modifikacije 1995. provincije su bile: Arsi, Harague, Sidamo, Bale, Ilubabor, Tigre, Begem der Kafa, Velega, Gamu-Gofa, Šoa, Volo, Godžam.

Privreda[uredi | uredi izvor]

Mapa ekonomskih aktivnosti Etiopije i Eritreje
Glavni članak: Privreda Etiopije

Etiopija je jedna od najsiromašnijih afričkih zemalja, mnogi Etiopljani zavise od pomoći hranom iz inostranstva. Posle revolucije 1974. etiopska privreda je vođena kao socijalistička privreda, sa jakom državnom kontrolom i veliki deo privrede je prebačen u javni sektor. Od 1991. privreda se okrenula prema decentralizaciji i tržišno orijentisanoj privredi. Godine 1993. počela je postepena privatizacija industrije, bankarstva, poljoprivrede i trgovine.

Poljoprivreda čini 41% bruto domaće proizvodnje, 80% izvoza i zapošljava 80% radne snage. Glavni izvozni proizvod je kafa koja čini 65% do 75% etiopske zarade od izvoza. Kafa je kritična za etiopsku privredu, koja je 1999. zaradila 267 miliona dolara od prodaje 105.000 tona kafe. Prema trenutnim procenama kafa čini 10% etiopskog bruto domaćeg proizvoda, i više od 15 miliona ljudi (25% stanovništva) živi od sektora kafe. Etiopija uzgaja sve vrste žitarica, kikiriki, kafu, čaj, cveće, kao i voće i povrće. 2002. Etiopija je izvezla 29.000 tona voća i povrća i 10.000 cveća.

Etiopija je prva zemlja u Africi i među prvih deset na svetu po stočarstvu. Ovaj sektor uključuje 35 miliona goveda, 12 miliona ovaca i 10 miliona koza. Sa 3,3 miliona košnica Etiopija je prva zemlja proizvođač i izvoznik meda i pčelinjeg voska u Africi.

Industrija je na prvom nivou razvoja i čini oko 15% bruto domaćeg proizvoda. Industrija se uglavnom bavi proizvodnjom prehrambenih proizvoda, tekstila, odeće, kožne odeće, cipela, tašni, drvna industrija (Etiopija poseduje 2,5 miliona hektara šume), proizvoda od kaučuka i plastike, hemijskih proizvoda, sastavljanje automobila i karavana.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Ethiopia”. The World Factbook. CIA. Arhivirano iz originala 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 1. 2013. 
  2. ^ Department of Economic and Social Affairs, Population Division (2015). World Population Prospects: The 2015 Revision, Key Findings and Advance Tables. (PDF). New York: United Nations. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 09. 2016. g. Pristupljeno 06. 03. 2017. 
  3. ^ „United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications”. Arhivirano iz originala 13. 07. 2011. g. Pristupljeno 09. 04. 2014. 
  4. ^ „Ethiopia” (na jeziku: engleski). Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 5. 4. 2012. 
  5. ^ Mcdougall, I.; Brown, H.; Fleagle, G. (2005). „Stratigraphic placement and age of modern humans from Kibish, Ethiopia”. Nature. 433 (7027): 733—736. Bibcode:2005Natur.433..733M. ISSN 0028-0836. PMID 15716951. doi:10.1038/nature03258. 
  6. ^ White, T. D.; Asfaw, B.; Degusta, D.; Gilbert, H.; Richards, G. D.; Suwa, G.; Clark Howell, F. (2003). „Pleistocene Homo sapiens from Middle Awash, Ethiopia”. Nature. 423 (6941): 742—7. Bibcode:2003Natur.423..742W. PMID 12802332. doi:10.1038/nature01669. 
  7. ^ Zarins, Juris (1990). „Early Pastoral Nomadism and the Settlement of Lower Mesopotamia”. Bulletin of the American Schools of Oriental Research. 280: 31—65. JSTOR 1357309. doi:10.2307/1357309. 
  8. ^ Diamond, J.; Bellwood, P. (2003). „Farmers and Their Languages: The First Expansions”. Science. 300 (5619): 597—603. Bibcode:2003Sci...300..597D. JSTOR 3834351. PMID 12714734. doi:10.1126/science.1078208. 
  9. ^ Blench 2006, str. 143–144
  10. ^ Phillipson 1998, str. 7, 48–50
  11. ^ Mortimer, Ian (2008). The fears of Henry IV: the life of England's self-made king. London: Vintage. str. 111. ISBN 978-1-84413-529-5. 
  12. ^ Bujas, Jelica Bjelović. „Najveći rat u svetu vodi se u Etiopiji, a ne u Ukrajini ili Gazi”. Politika Online. Pristupljeno 2024-01-25. 
  13. ^ „Sukobi u Etiopiji - šta je pozadina građanskog rata”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 2020-11-19. Pristupljeno 2024-01-25. 
  14. ^ „Zašto su nastavljene borbe u Tigraju i Amhari”. BBC News na srpskom (na jeziku: srpski). 2022-09-06. Pristupljeno 2024-01-25. 
  15. ^ „Tigrajci su žrtve ‘ratnih zločina’ u Etiopiji”. Al Jazeera Balkans (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2024-01-25. 
  16. ^ „US says all sides committed war crimes in Ethiopia conflict”. Al Jazeera. 20. 3. 2023. Arhivirano iz originala 17. 8. 2023. g. Pristupljeno 18. 8. 2023. 
  17. ^ Nebehay, Stephanie; Endeshaw, Dawit (3. 11. 2021). „Joint UN, Ethiopia rights team: all sides committed abuses in Tigray”. Reuters. Arhivirano iz originala 3. 11. 2021. g. Pristupljeno 3. 11. 2021. 
  18. ^ Dahir, Abdi Latif; Hicks, Tyler (9. 12. 2020). „Fleeing Ethiopians Tell of Ethnic Massacres in Tigray War”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Arhivirano iz originala 10. 12. 2020. g. 
  19. ^ „Rapid Investigation into Grave Human Rights Violation Maikadra - Preliminary Findings”. Ethiopian Human Rights Commission. 24. 11. 2020. Arhivirano iz originala 3. 1. 2022. g. Pristupljeno 3. 1. 2022. 
  20. ^ „CIA World Factbook – Rank Order – Area”. Arhivirano iz originala 09. 02. 2014. g. Pristupljeno 2. 2. 2008. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • -Mortimer, Ian. (2007). The Fears of Henry IV. str. 111. ISBN 978-1-84413-529-5. 
  • Africa Geoscience Review, Volume 10. Rock View International. 2003. str. 366. Pristupljeno 9. 8. 2014. 
  • Abir, Mordechai (1968). Ethiopia: The Era of the Princes; The Challenge of Islam and the Re-unification of the Christian Empire (1769–1855). London: Longmans. 
  • Blench, R. (2006). Archaeology, Language, and the African Past. Rowman Altamira. str. 143—144. ISBN 978-0-7591-0466-2. 
  • Beshah, Girma; Aregay, Merid Wolde (1964). The Question of the Union of the Churches in Luso-Ethiopian Relations (1500–1632). Lisbon: Junta de Investigações do Ultramar and Centro de Estudos Históricos Ultramarinos. 
  • Munro-Hay, Stuart (1991). Aksum: An African Civilization of Late Antiquity (PDF). Edinburgh: University Press. ISBN 978-0-7486-0106-6. Arhivirano iz originala (PDF) 23. 01. 2013. g. Pristupljeno 06. 03. 2017. 
  • Valdes Vivo, Raul (1977). Ethiopia's Revolution. New York: International Publishers. ISBN 978-0-7178-0556-3. 
  • Zewde, Bahru (2001). A History of Modern Ethiopia, 1855–1991 (2nd izd.). Athens, OH: Ohio University Press. ISBN 978-0-8214-1440-8. 
  • Selassie I., Haile (1999). My Life and Ethiopia's Progress: The Autobiography of Emperor Haile Selassie I. Translated by Edward Ullendorff. Chicago: Frontline. ISBN 978-0-948390-40-1. 
  • Deguefé, Taffara (2006). Minutes of an Ethiopian Century. Shama Books, Addis Ababa. ISBN 978-99944-0-003-4. 
  • Fontaine, Hugues (2012). Un Train en Afrique. African Train. Centre Français des Études Éthiopiennes / Shama Books. Édition bilingue français / anglais. Traduction: Yves-Marie Stranger. Postface : Jean-Christophe Belliard. Avec des photographies de Matthieu Germain Lambert et Pierre Javelot. Addis Abeba. ISBN 9789994486717. –. English and French. [1]
  • Henze, Paul B. (2004). Layers of Time: A History of Ethiopia. Shama Books. ISBN 978-1-931253-28-4. 
  • Marcus, Harold G. (1975). The Life and Times of Menelik II: Ethiopia, 1844–1913. Oxford, U.K.: Clarendon.  Reprint, Trenton, Nj: Red Sea. 1995. ISBN 978-1-56902-009-8.
  • Marcus, Harold G. (2002). A History of Ethiopia (updated izd.). Berkeley: University of California Press. ISBN 978-0-520-22479-7. 
  • Mauri, Arnaldo (2010). Monetary developments and decolonization in Ethiopia, Acta Universitatis Danubius Œconomica, VI, n. 1/ (2010). pp. 5–16. [2] and WP [3]
  • Mockler, Anthony (1984). Haile Selassie's War. New York: Random House.  Reprint, New York: Olive Branch. 2003. ISBN 978-1-902669-53-3.
  • Murphy, Dervla (1968). In Ethiopia with a Mule. London: Century, 1984, cop. 1968. N.B.: An account of the author's travels in Ethiopia. 280 p., ill. with a b&w map. ISBN 978-0-7126-3044-3. 
  • Rubenson, Sven (2003). The Survival of Ethiopian Independence (4th izd.). Hollywood, CA: Tsehai. ISBN 978-0-9723172-7-6. 
  • Siegbert Uhlig, et al. (eds.) (2003). Encyclopaedia aethiopica, Vol. 1: A-C. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag.
  • Siegbert Uhlig, et al. (eds.) (2005). Encyclopaedia aethiopica, Vol. 2: D-Ha. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag.
  • Siegbert Uhlig, et al. (eds.) (2007). Encyclopaedia aethiopica, Vol. 3: He-N. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag.
  • Siegbert Uhlig & Alessandro Bausi, et al. (eds.) (2010). Encyclopaedia aethiopica, Vol. 4: O-X. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag.
  • Alessandro Bausi & S. Uhlig, et al. (eds.) (2014). Encyclopaedia aethiopica, Vol. 5: Y-Z and addenda, corrigenda, overview tables, maps and general index. Wiesbaden: Harrassowitz Verlag.
  • Ulrich Braukämper: Islamic History and Culture in Southern Ethiopia. Collected Essays. Lit Verlag, Münster. 2002. ISBN 978-3-8258-5671-7.
  • Martin Fitzenreiter, Katrin Hildemann: Äthiopien. Handbuch für individuelles Entdecken. Reise-Know-How-Verlag, Bielefeld. 2007. ISBN 978-3-8317-1544-2.
  • Alain Gascon: La Grande Éthiopie, une utopie africaine. CNRS éditions, Paris. 1995. ISBN 978-2-271-05235-3.
  • Gerd Gräber, Angelika Gräber, Berhanu Berhe: Äthiopien, ein Reiseführer. Kasparek, Heidelberg. 1997. ISBN 978-3-925064-21-0.
  • Adolph Freiherr Knigge: Benjamin Noldmann’s Geschichte der Aufklärung in Abyssinien oder Nachricht von seinem und seines Herrn Vetters Aufenthalte an dem Hofe des großen Negus, oder Priesters Johannes. Göttingen. 1791. ISBN 978-3-598-51468-5. (microform)
  • Dieter H. Kollmer, Andreas Mückusch (eds.): Horn von Afrika. Wegweiser zur Geschichte. Im Auftrag des Militärgeschichtliches Forschungsamt. Verlag Ferdinand Schöningh, Paderborn/München/Wien/Zürich. 2007. ISBN 978-3-506-76397-6.
  • Aram Mattioli: Experimentierfeld der Gewalt. Der Abessinienkrieg und seine internationale Bedeutung 1935–1941. Orell Füssli, Zürich. 2005. ISBN 978-3-280-06062-9.
  • Gerhard Rohlfs: Meine Mission nach Abessinien, auf Befehl Sr. Maj. d. Dt. Kaisers im Winter 1880/81. Brockhaus, Leipzig Time Life Books, Amsterdam 1983, 1984 (Faks.). 1883. ISBN 978-90-6182-759-7.
  • Walter Raunig (eds.): Das christliche Äthiopien. Geschichte, Architektur, Kunst. Schnell & Steiner, Regensburg. 2005. ISBN 978-3-7954-1541-9.
  • Xavier vand der Stapen: Éthiopie, au pays des hommes libres. La Renaissance du Livre, Tournai. 2004. ISBN 978-2-8046-0828-6.
  • John Spencer Trimingham: Islam in Ethiopia. Oxford University Press, London 1952.
  • Siegbert Uhlig (eds.): Encyclopaedia Aethiopica, Bd 1-3ff. Harrassowitz, Wiesbaden 2003-2007ff. ISBN 978-3-447-04746-3.
  • Ullendorff, Edward (1960). The Ethiopians. An Introduction to Country and People. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-285061-4. 
  • Friedrich Heyer: Äthiopien. In: Theologische Realenzyklopädie (TRE). Bd 1. de Gruyter, Berlin/New York. 1977. ISBN 978-3-11-006944-0. str. 572-596.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Етиопија&oldid=27549874”