Žaba
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
-
- Za drugu upotrebu, pogledajte članak Žaba (višeznačna odrednica).
| Žabe Istorija grupe: trijas - danas |
||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Zelena žaba, Rana esculenta
|
||||||||
| Sistematika | ||||||||
|
||||||||
 areal rasprostranjenja reda
|
||||||||
| podredovi | ||||||||
| Ekologija taksona |
'Žabe ili 'bezrepci pripadaju vodozemci ma, a razlikuju se od drugih vodozemaca po tome što nemaju rep. Telo im je takođe drugačije (okruglo, glava napred).
Zadnje noge su im znatno duže od prednjih, na kojim se nalazi 4 ili 5 prstiju. Zadnje noge su prilagođene za tzv. katapultarni skok. Najveći broj žaba polaže hiljade jaja u vodi, gde larve zvane punoglavci završe larveni period i metamorfozu. Hrane se music, komarci itd Takođe postoje otrovne žabe koje su "obojene" živim bojama. Otrov može usmrtiti manjeg grabežljivca ako je pojede, a neke žabe sadrže toliko otrov a da čak mogu usmrtiti čovek a. Indijanci se služe njihovim otrovom za koplja i strelice.
Sadržaj |
[uredi] Žlezde
Žlezde u koži žabe nalaze se u epidermalonom sloju koji se zove 'Usmina. Usmina je ispunjena vezivno tkivo, a u njoj se nalaze kromatofori, mišićnim vlakna i žlezde. Dve vrste Žlezda se nalaze kod "prave žabe"Rana species, a to su 'sluzne (mukozne) i ledeni žlezde.
[uredi] Pigmenti
Pigmentne stanice kod žabe nazivaju se Kromatofori. Oni sadrže razna pigmentna zrnca, različitih boja: žute, crvene, smeđe. Zbog tih raznih boja kromatofori se zajednički nazivaju Alanofori
[uredi] Škrge
Nemaju unutrašnje ni spoljne škrge. One se nalaze isključivo u postembrionalnom razvoju, u stadijumu punoglavca, na spoljnoj strani životinje, kao privesci, a služe kao snabdevanje krvlju sa kiseonikom. Krv pritom iz srca ulazi u škrge, koje se sastoje od mnogo krvnih žilica, tu se vrši izmena gasova te se kiseonik veže na respiratorne pigmenti (hemocijanin) u krvi i tako prenosi telom.
[uredi] Vrste žaba
- Grčka žaba (lat.Rana graeca)
