Žalfija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Žalfija
cvetovi
cvetovi
Sistematika
carstvo: Plantae
razdeo: Magnoliophyta
klasa: Magnoliopsida
red: Lamiales
porodica: Lamiaceae
rod: Salvia
Binomijalna nomenklatura
Salvia officinalis
L.
Ekologija taksona

Žalfija, kadulja ili pitomi pelin (Salvia officinalis) je višegodišnja razgranata biljka iz familije usnatica (Lamiaceae). Stablo je visoko 50—90 cm, delom odrvenelo i četvorouglasto na poprečnom preseku. Listovi su srebrnozeleni zbog obilja dlaka. Cvetovi su plavo-ljubičasti, ponekad ružičasto-beličasti, izrazito dvousnati i nalaze se udruženi u cvasti (klasaste pršljenove) na vrhovima stabljika i ogranaka. Cela biljka je vrlo aromatična i svojstvenog mirisa.

Žalfija je jedna od najstarijih lekovitih biljaka. Navode je svi antički medicinski pisci. Poznato je da je od sveg lekovitog bilja Karlo Veliki najviše cenio žalfiju. To se vidi i po onom njegovom strogom istorijskom zakonu, Kapitularima, u kojima veliki vladar naređuje svim državnim imanjima (a to su uglavnom bili manastiri) da moraju gajiti stotinak raznih vrsta lekovitog bilja od kojih je na prvom mestu bila žalfija.

Ime biljke[uredi]

Latinski naziv čitavog roda Salvia potiče od latinske reči salvare, što znači spasti, spasavati, izlečiti, jer su je Rimljani još pre 2000 godina veoma cenili i na razne načine upotrebljavali za lečenje. Latinski naziv vrste, officinalis znači lekovit.

U Crnoj Gori i Hercegovini ovu aromatičnu, lekovitu i medonosnu biljku nazivaju najčešće pelim, u srednjoj Dalmaciji kadulja, u severnom Primorju kuš, u istočnoj Srbiji kalaver i džiger-trava, dok se u gradskom govoru naziva žalfija. Osim ovih, ima i drugih narodnih imena, kao što su: beli džiger, vrtni žajbel, goloper, žavbej, žajbl, žalvija, žalfa, janovdenče, kadilja, kaduja, kadulja-križatica, kaduna, kaloper, kaluper, krastatica, križna kadulja, ljekovita kadulja, ljekovita slavulja, nemački kaloper, pelin, perušina, pitomi pelin, prava kadulja, slavlja, slavulja, uzani kaloper, crni kaloper, crnogorski pelen, šalvija.

Medicinska upotreba[uredi]

Od žalfije se koristi isključivo list. Najlekovitiji list se dobija kad žalfija počne cvetati, a to je najčešće u maju. List se bere, suši i čuva pažljivo. Glavni lekoviti sastojak lista žalfije je isparljivo mirisno etarsko ulje, koga ima od 1,5 do 2,5 %. Oporost i lekovitost lista potiče od tanina. I gorke materije u žalfiji deluju lekovito.

Žalfija ulazi u sastav velikog broja lekova, koji se upotrebljavaju za ispiranje usta i grla kad nastanu upale i katari, jer su to dobra i bezopasna sredstva koja jačaju sluzokožu (dejstvo tanina) i deluju antiseptično (dejstvo etarskog ulja).

Do otkrića antibiotika žalfiju su vekovima upotrebljavali u obliku čaja protiv znojenja za obolele od tuberkuloze, jer smanjuje lučenje znojnih žlezda. Čaj i drugi lekovi načinjeni od žalfije upotrebljavaju se i za jačanje organizma.

Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).


Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]