Željko Ražnatović Arkan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Željko Ražnatović Arkan

Željko Ražnatović.jpg
Željko Ražnatović Arkan

Lični podaci
Nadimak Arkan
Datum rođenja 17. april 1952.
Mesto rođenja Brežice (FNRJ)
Datum smrti 15. januar 2000.
Mesto smrti Beograd (SRJ)
Godine služenja 19911995; Hrvatska i Bosna
(vođa dobrovoljačke garde)
19981999 Kosovo i Metohija
(supervizor fronta)
Rang Vrhovni Komandant srpske milicije
(nikada nije imao
zvaničnu titulu u JNA i VJ)
Jedinica Srpska dobrovoljačka garda

Željko RažnatovićArkan, (Brežice, 17. april 1952Beograd, 15. januara 2000) je bio zapovednik srpskih paravojnih formacija, a u javnosti je često bio optuživan da je kriminalac i ratni i poratni profiter. Takođe je bio osnivač i predsednik Stranke srpskog jedinstva (1993—2000).

Detinjstvo i porodica[uredi]

Željko Ražnatović je rođen u Brežicama, u malom slovenačkom mestu gde je službovao njegov otac Veljko, oficir vazduhoplovstva JNA. Ražnatović je živeo sa svojom majkom i tri sestre. Roditelji su mu se razveli dok je bio još veoma mlad.

U braku sa Natalijom Martinović sa kojom se razveo 1994. godine imao je četvoro dece: Vojina, Nikolu, Milenu i Mašu.[1] U braku sa Svetlanom Veličković imao je Veljka i Anastasiju.

Kriminalna prošlost[uredi]

Svoju dugu i uspešnu kriminalnu karijeru počeo je kada je sa dvadeset godina ilegalno emigrirao na zapad. Uzeo je nadimak „Arkan“ po strip junaku. Kao naoružani pljačkaš osuđivan je ili optuživan u Belgiji, Holandiji, Švedskoj, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i Italiji.[2] Za samo četiri meseca izvršio je osamnaest pljački u Švedskoj i digao oko 87.000 kruna, poprilične pare u to doba.[3] Zatvoren je u Belgiji 1974, odakle je pobegao 1977. Ponovo je uhapšen u Holandiji 1979, i ponovo pobegao 1981. Bio je ranjen u sudaru sa policijom. Prošao je kroz desetine evropskih zatvora, uključujući i onaj u Sheveningenu. Ražnatović je bio na Interpolovoj listi 10 najtraženijih kriminalaca.

Njegov veliki prijatelj bio je Stane Dolanc, tadašnji šef tajne policije komunističke Jugoslavije i bliski Titov saradnik. Ražnatović je za policiju radio kao ubica, a verovatno je po zadatku i otišao na zapad. Posao mu je bio da vrši atentate nad teroristima, političkim emigrantima i protivnicima vladajućeg političkog režima.[4] Tečno je govorio engleski, francuski i italijanski, a poznavao je nemački, švedski i holandski.

Vratio se u Jugoslaviju 1981. i novembra 1983. dva policajca su mu upala u kuću s namerom da ga uhapse. Ražnatović je uspeo da ih rani pucnjima iz pištolja, što ga je odvelo u zatvor. Međutim, dva dana posle toga, pušten je iz pritvora. Ovaj incident je povećao Ražnatovićev renome u Beogradu.

Učešće u ratu devedesetih[uredi]

Ražnatović je pred raspad SFRJ izašao u javnost kao vođa „delija“, navijača Crvene zvezde.

Ražnatovićev grob na Novom groblju u Beogradu

Kada je Hrvatska proglasila nezavisnost, Ražnatovića su u oktobru 1990. uhapsile hrvatske vlasti u Dvoru na Uni. Nakon šest meseci zatvora (iako je osuđen na pet godina), pod do danas nerazjašnjenim okolnostima je pušten iz zagrebačkog zatvora, nakon čega se vratio u Beograd.

Međutim, vrlo brzo se vratio u Hrvatsku nakon što je 1990. godine osnovao paravojnu formaciju „Srpska dobrovoljačka garda“ (SDG), poznatu i po imenu „Arkanovi tigrovi“. Po Ražnatovićevoj tvrdnji, gardu je osnovao 11. oktobra u manastiru Pokajnica sa grupom prijatelja, vođa „delija“. Jezgro formacije činili su radnici srpskog DB-a. Deo SDG se prvi put pojavio na ratištu u Tenji pored Osijeka u junu 1991. Nakon što su hrvatske vojne jedinice isterane iz Vukovara, surovost Srpske dobovoljačke garde se vrlo brzo pročula, a komandant je mnoge akcije lično predvodio.[5] Jedinica je potom ratovala po Lici, Baniji, Kordunu i Dalmaciji.

Tek što su sukobi u Hrvatskoj bili privremeno okončani, buknuo je, u proleće 1992, rat u Bosni i Hercegovini. Ražnatovićeva „Srpska dobrovoljačka garda“ odmah se, s lokalnim srpskim snagama, uključila u zauzimanje istočne Bosne. U tom periodu, Gardi se priključio i Milorad Ulemek. Jedinica je u Bosni i Hercegovini delovala sve do kraja rata.

Protiv Ražnatovićeve „Srpske dobrovoljačke garde“ je nakon rata Međunarodni sud u Hagu podigao optužnice za ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini.

Kupio je nižerazredni klub „FK Obilić“ (1996) koji je 1998. godine postao prvak Prve lige.

Kratko se bavio politikom kao poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije (1992—1993) i predsednik Stranke srpskog jedinstva, koju je osnovao u jesen 1993. godine.

Smrt[uredi]

Željko Ražnatović je ubijen 15. januara 2000. godine, nešto posle 17 časova, u hotelu Interkontinental u Beogradu. Sahranjen je 20. januara na beogradskom Novom groblju.

Reference[uredi]

  1. ^ Vojin Ražnatović: Moj otac Arkan je zaslužio istinu („Večernje novosti“, 30. mart 2014)
  2. ^ Ramet (2005), str. 2005.
  3. ^ „Dosije Arkan“. Vreme.com Приступљено 8. 3. 2011.. 
  4. ^ „Arkan“. Zeljko Raznatovic Приступљено 8. 3. 2011.. 
  5. ^ „Free Serbia - Other voices from Serbia - FS Specijal | U fokusu“. Xs4all.nl Приступљено 8. 3. 2011.. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :