Živeo slobodan Kvebek!
„Živeo slobodan Kvebek!“ (franc. „Vive le Québec libre!“) je čuvena i kontroverzna fraza iz govora koji je francuski predsednik Šarl de Gol održao u Montrealu 24. jula 1967.
De Gol je boravio u Kanadi u zvaničnoj državnoj poseti, za koju je zvanični povod bio poseta izložbi Ekspo 1967. Dok se obraćao velikoj masi okupljenih sa balkona Gradske većnice Montreala, on je uzviknuo Vive le Québec! („Živeo Kvebek!“), a zatim dodao: Vive le Québec libre! („Živeo slobodan Kvebek!“). Vive le Québec libre! je bio popularan slogan među ljudima koji su želeli da iskažu svoju podršku suverenitetu Kvebeka.
Okolnosti[uredi | uredi izvor]
Čak i pre de Golovog dolaska, kanadska federalna vlada je bila zabrinuta oko njegove posete. Ranije te godine, francuska vlada nije poslala predstavnika na pogrebnu službu za generalnog guvernera Žorža Vanijea. Ovo je privuklo pažnju u Kanadi, jer su i Vanije i njegova supruga Polen bili lični prijatelji de Gola od 1940, kada je on bio u progonstvu u Londonu. Vlada Lestera B. Pirsona je bila toliko zabrinuta oko mogućeg uplitanja Francuske u unutrašnja pitanja da je ministar Pol Džozef Džejms Martin poslat da poseti de Gola u Parizu ne bi li izgladio veze.
De Gola je pozvao premijer Kvebeka Danijel Džonson. Iako je bio u poseti kao šef države, de Gol nije stigao prvo u glavni grad Kanade, Otavu, kako nalaže konvencionalni politički protokol. Umesto toga, on je avionom stigao u francusku koloniju Sveti Pjer i Mikelon, dva ostvrceta nadomak jugoistočne obale Njufaundlenda, i zatim otplovio na zastavnom brodu sredozemne flote francuske mornarice, krstarici Colbert, kako bi pristigao u glavni grad Kvebeka, grad Kvebek.[1] De Gol je pozdravljen sa entuzijazmom, dok je novi generalni guverner Roland Mičener pozdravljen negodovanjem. U svom govoru, de Gol je govorio o vezama svoje zemlje sa Kvebekom koje „evolviraju“, nagoveštavajući tako svoju podršku separatizmu u Kvebeku.
Sledećeg dana de Gol je stigao u Montreal, gde je putem Chemin de Roy odvežen do gradske većnice, Hôtel de Ville, na trgu Žaka Kartijea u starom Montrealu, gde su ga čekali gradonačelnik Žan Drapo i premijer Džonson. Okupljena masa bila je naelektrisana, oduševljena da vidi lično legendarnog francuskog vođu.
Govor[uredi | uredi izvor]
Raspored nije predviđao da de Gol održi govor te večeri, ali masa ga je zvala; on je rekao gradonačelniku Žanu Drapou: „Moram da se obratim ovim ljudima koji me zovu.“ Pozivajući se na mnoge lične intervjue sa visokim francuskim zvaničnicima kao i na dokumente koje je otkrio, istaknuti profesor Dejl K. Tomson je tvrdio da je de Golova poruka bila isplanirana, i da ju je on naprosto iskoristio kada se ukazala prilika.[2]
De Gol je iskoračio na balkon i dao kratak govor. U ovom govoru je komentarisao kako ga je njegova vožnja niz obale reke Sen Loren, kada je prolazio pored oduševljenih okupljenih ljudi, podsetila na njegov trijumfalni povratak u Pariz nakon oslobođenja od nacističke Nemačke. Pred kraj govora de Gol je uzviknuo
Vive Montréal! Vive le Québec! (Živeo Montreal! Živeo Kvebek!)
a zatim je, što je propraćeno ekstatičnom reakcijom mase, dodao:[3]
Vive le Québec libre! Vive le Canada français! Et vive la France! (Živeo slobodni Kvebek! Živela francuska Kanada! I živela Francuska!)
Govor je prenošen uživo preko radija.
Poruka, iz usta francuskog šefa države, je smatrana ozbiljnim prekršajem diplomatskog protokola. Ona je ohrabrila pokret za suverenitet Kvebeka, i dovela do tenzija između vođstva Kanade i Francuske.
Usledio je medijski i diplomatski bes, zbog čega je de Gol prekratio svoju posetu Kanadi. Sutradan je odleteo nazad za Pariz iz Montreala, umesto da nastavi svoju posetu ka Otavi, ostavljajući Colbert da se vrati za Francusku bez njega.
Ponavljajući slogan kvebečke suverenističke partije, de Gol je, rečima Kanadske enciklopedije, izazvao „veliki diplomatski incident koji je iznudio otkazivanje njegove posete, pokrenuo neverovatnu kampanju francuskog uplitanja u unutrašnje poslove Kanade i, iznad svega, posudio svoj svetski prestiž pokretu za nezavisnost Kvebeka.“[4]
Reakcija[uredi | uredi izvor]
Reakcija mase na de Golovu frazu bila je emocionalna, i bila je opisivana kao „izbezumljena“ (frenzied).[4] Kanađani federalisti, sa druge strane, su pobesneli na impliciranu pretnju kanadskom teritorijalnom integritetu i primili reči kao uvredu hiljadama Kanađana koji su se borili i poginuli na bojnim poljima Francuske tokom dva svetska rata. Kanadski mediji oštro su kritikovali izjavu, a premijer Kanade, Lester B. Pirson, veteran Prvog svetskog rata i dobitnik Nobelove nagrade za mir je izdao zvanični odgovor u kojem je poručio da[3]
Canadians do not need to be liberated. (Kanađane nije potrebno oslobađati.)
Novopostavljeni kanadski ministar pravde, Pjer Trudo, javno se zapitao kakva bi bila francuska reakcija da je kanadski premijer uzviknuo „Bretanja Bretanjcima.“[4] Nakon toga, de Gol nije bio impresioniran Trudoom, poručivši aprila 1968. u telegramu za francuskog ambasadora u Otavi:[5]
Nous n'avons aucune concession, ni même aucune amabilité, à faire à M. Trudeau, qui est l'adversaire de la chose française au Canada. (Nemamo nijedan ustupak koji bismo učinili, ili čak kakvo prijateljstvo, prema gospodinu Trudou, koji je neprijatelj francuske stvari u Kanadi.)
De Gola je zbog prekršaja međunarodnog protokola kritikovao i veliki deo francuske štampe.[6]
Za članove pokreta za suverenost Kvebeka, sa druge strane, govor je predstavljao prekretnicu, na koju se od tada često pozivaju. Govor se dogodio ubrzo nakon „Tihe revolucije“ i, uzimajući u obzir slabo ekonomsko i političko stanje frankofonih Kanađana u to vreme, podrška stranog šefa države je u očima mnogih dodavala kredibilitet. Govor se dogodio dve godine pre terorističkih napada Fronta za oslobođenje Kvebeka, i devet godina pre nego što je Kvebečka partija dobila kontrolu nad Narodnom skupštinom Kvebeka.
Odluka da se upotrebi slogan[uredi | uredi izvor]
U svojoj knjizi, dr. Dejl Tomson je pisao kako je pred ukrcavanje na Colbert de Gol rekao Ksavijeru Deniou: „Čuće me tamo, biće kao talasi!“ Nedelju dana ranije, poverio se svom sinovcu generalu Alenu de Bojsiou da: „Udariću jako. Pakao će se desiti, ali to mora biti urađeno. Ovo je poslednja prilika za iskupljenje za kukavičluk Francuske“, misleći na događaj na koji je on gledao kao na ostavljanje na cedilu 60.000 francuskih kolonista na milost i nemilost Britancima od strane Francuske, nakon što je ona poražena u Francuskom i indijanskom ratu 1763. godine.
Na putu kući, de Gol je rekao Bernaru Dorenu: „Ovo što se dogodilo je bio istorijski fenomen koji se možda mogao predvideti, ali koji je poprimio oblik koji je samo sam događaj mogao doneti. Naravno, mogao sam, kao mnogi drugi, da se izvučem izgovarajući kakve ljubaznosti ili diplomatske zaobilaznice, ali kada je neko general de Gol, onda on ne može da se provuče sa takvim prečicama. Ono što sam uradio, ja sam morao da uradim.“
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Berton 1997, str. 300–312
- ^ Thomson, Dale C. (1988). Vive le Québec libre. Deneau Publishers. str. 199. ISBN 978-0-88879-151-1.
- ^ a b (jezik: engleski)'Vive le Québec libre!' On this day, CBC (Kanadska brodkasting korporacija)., Pristupljeno 26. 2. 2008.
- ^ a b v (jezik: engleski)De Gaulle and "Vive le Québec Libre" Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. januar 2012). („De Gol i 'Živeo slobodan Kvebek'“.) The Canadian Encyclopedia („Kanadska enciklopedija“)., Pristupljeno 26. 2. 2008.
- ^ (jezik: francuski)Chartier, Jean (Žan Kartije), De Gaulle s'était adressé aux Québécois dès 1940. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (22. septembar 2005) U novinama Le Devoir, 23.07.1997, ovde u vigile.net., Pristupljeno 26. 2. 2008.
- ^ (jezik: francuski)Alain Peyrefitte, C'était de Gaulle III („Bio je to de Gol III“). str. 391–496. Fallois/Fayard, izdanje iz 2000.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Thomson, Dale C. (1988). Vive le Québec libre. Deneau Publishers. str. 199. ISBN 978-0-88879-151-1.
- Berton, Pierre (1997). 1967: The last good year. Toronto: Doubleday Canada Limited. str. 300-312. ISBN 978-0-385-25662-9.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (jezik: francuski)Video snimak Arhivirano na sajtu Wayback Machine (28. februar 2008), u Arhivu Radio Kanade
- (jezik: engleski)Video snimak, u Arhivu CBC
- (jezik: francuski)Duži video snimak cele posete, počevši od dolaska broda Colbert