Životne zajednice mora

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

U morskim ekosistemema razlikuju se dva tipa staništa:

  • morsko dno i
  • slobodna voda.

Njih naseljavaju različiti organizmi koji izgrađuju životnu zajednicu morskog dna i životnu zajednicu slobodne vode. Životnu zajednicu morskog dna čine organizmi koji mogu biti pričvršćeni za podlogu (bentos) ili se mogu slobodno kretati po morskom dnu (plankton - lebde u vodi nošeni vodenim strujama i nekton - aktivni plivači).

Geografski položaj mora, dubina morske vode i priroda morskog dna najznačajniji su faktori koji određuju sastav i strukturu morskih biocenoza. Tako se razlikuju životne zajednice:

slika
  • tropskih, umerenih i polarnih mora,
  • plime i oseke,
  • stalnog udaranja talasa o obalu,
  • plitkovodnih,
  • dubinskih i najdubljih delova mora.

Moguće je razlikovati i zajednice na kamenitim, muljevitim, peskovitim ili šljunkovitim morskim dnima.

Ekosistem mora[uredi]

Za razliku od kontinenata, od kojih je većina potpuno pazdvojena ogromnim vodenim prostranstvima, okeani i mora su međusobno povezani i čine jednu jedinstvenu celinu - Svetsko more, koje obuhvata oko 70 % Zemljine površine.

U odnosu na dubinu morske vode i prirodu morskog dna, koji predstavljaju najznačajnije faktore koji određuju sastav i strukturu morskih biocenoza, razlikuju se zajednice u zoni stalnog udaranja talasa o obalu, zajednice u zoni plime i oseke, kao i zajednice plitkih, dubinskih i najdubljih delova mora.

Zona stalnog udaranja talasa o obalu[uredi]

Granica između morske i kopnene životne sredine može biti veoma različita. Na mestima gde se iz mora odmah izdižu manje ili veće vertikalne stene morski talasi stalno udaraju u obalu, otežavajući život organizmima.

Tamo živa bića moraju biti prilagođena da povremeno žive u uslovima vazdušne, a povremeno u uslovima vodene sredine. Stalno udaranje snažnih talasa preti stanovnicima ovih staništa da budu odvojeni od podloga i odneti u dublje delove mora.

Zbog toga su se živa bića na ovakvim staništima prilagodila da se efikasno pričvrste za stenovitu podlogu, kao i na povremenu sušu.


U ovoj zoni žive mnogobrojne sluzave modrozelene alge, puževi litorine, kao i rakovi vitičari i mokrice.

Zona plime i oseke[uredi]

slika

Zona plime i oseke je stanište na kome vladaju teški uslovi za život, a osnovni problem na ovim staništima je ritmično povlačenje morske vode i potpuno isušivanje obale, koja je u periodu oseke izložena jakoj Sunčevoj svetlost i visokoj temperaturi.

U vreme oseke koncentracija soli postaje velika zbog isparavanja vode, pa je i velika zaslanjenost problem koji živi organizmi u ovoj zoni moraju da reše.

U ovu zonu plima redovno donosi svežu morsku vodu sa novim količinama hrane u obliku planktona, a oseka redovno odnosi u more otpadne materije, jaja i larve stanovnika obale.


U zoni plime i oseke žive mnogobrojne mrke i zelene alge, morske sase, puževi, školjke i rakovi.

Zona morskog dna[uredi]

slika

Morsko dno do dubine od oko 50m je najpovoljnije mesto za život. U ovoj zoni ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih materija i hrane za život svih organizama koji sačinjavaju biocenizu mora.

Dejstvo talasa nije tako snažno kao na obali, a pritisak zbog malih dubina nije tako veliki kao u najdubljim delovima mora. Morske struje stalno mešaju vodu. osim toga, raznovrsni tipovi podloge - kamen, pesak ili mulj - čine morsko dno još raznovrsnijim tipom staništa. Zbog toga je životna zajednica morskog dna u zoni do 50m najbujnija i najraznovrsnija.


Na morskom dnu žive mnogobrojne vrste algi, malobrojne cvetnice, sunđeri, korali, morske sase, crvi, rakovi, puževi, školjke, glavonošci, bodljokošci i ribe.


Životna zajednica slobodne vode[uredi]

Zona slobodne vode, od površine do dubina od oko 50m, predstavlja povoljno mesto za život. I ovde ima dovoljno svetlosti, toplote, kiseonika, mineralnih materija i hrane za život najrazličitijih organizama.

Zbog osnovnih problema u ovoj životnoj zajednici kao su: kako ne potonuti na dno ili kako se odupreti stalnim morskim strujama biljke i životinje koje čine ovu biocenozu razvile najrazličitije načine aktvinog i pasivnog plivanja.


U ovoj zoni žive mnogobrojne jednoćelijske i višećelijske vrste lebdećih planktonskih organizama. Plankton čine alge, koje formiraju fitoplankton i životinje, koje formiraju zooplankton. U biocenozi slobodne vode nalazi se i veliki broj najrazličitijih vrsta meduza, glavonožaca, riba i sisara, koji aktivno plivaju.

Zona dubinskih delova mora[uredi]

Sa povećanjem dubine mora pogoršavaju se uslovi za život. U velikim morskim dubinama vlada potpuni mrak, temperatura je veoma niska, u nekim delovima čak blizu nule, a pritisak visok. Zbog toga su životne zajednice u najdubljim delovima mora veoma siromašne.

U najvećim morskim dubinama žive najneobičnija bića koja su tokom duge evolucije pronašla rešenja za opstanak u naizgled nemogućim životnim uslovima.


Životnu zajednicu u najdubljim delovima mora čine malobrojne brste beskičmenjaka, kao što su morske sase, morski crvi, rakovi i morski krastavci, ali i najneobičnije vrste riba.