Žir

Različite vrste žirova

Žir je pojam koji se najčešće odnosi na plod različitih vrsta hrastova (Quercus), ali se ponekad misli i na plod različitih vrsta bukve (Fagus), odnosno bukvicu.

Plod hrasta

Oblik i veličina žira različita je od vrste do vrste. U rodu hrastova opisano je oko 300 vrsta. Žir može biti dužine od 1,5 do 5 cm i širine od 0,7 do 2,7 cm sa površinskim uzdužnim prugama, svetlosmeđ ili žućkast, jajastog ili cilindričnog oblika, često varijabilnog oblika i kod jedinki iste vrste. Hrastov žir se razvija u ovoju - kupuli. Kupula je obrasla manje ili više očvrslim ljuspama koje mogu biti srasle, prilegle ili otklonjene, veoma različite, od vrste do vrste, po obliku i veličini. Zreo žir viri iz kupule („kapice“) 1/2 do 2/3 dužine žira. Može biti sedeći ili na 2-3 cm dugoj peteljci. Sazreva septembra - oktobra, u prvoj ili drugoj godini.

Plod mnogih vrsta hrastova (žir) bogat je skrobom, šećerom, belančevinama, mastima, smolom i taninom. Jestivost žirova upravo zavisi od sadržaja tanina u njima. Veliki sadržaj tanina rezultira gorkim ukusom plodova i ograničava njihovu upotrebu u ljudskoj ishrani. Žirove sa malo tanina, a dosta skroba imaju cer, kitnjak, sladun, medunac i druge vrste. Gorak ukus može se ublažiti pečenjem ili kuvanjem u ključaloj vodi.

• Žirovi različitih vrsta hrastova
• 
  Žir hrasta kitnjaka (Quercus petrea)
• 
  Žir hrasta lužnjaka (Quercus robur)
• 
  Žir hrasta plutnjaka (Quercus suber)
• 
  Žir česmine (Quercus ilex)
• 
  Žir crvenog hrasta (Quercus rubra)
• 
  Žir američkog močvarnog hrasta (Quercus palustris)

Žir u ishrani stoke

Ishrana svinja u hrastovoj šumi.

Hrastov žir se oduvek upotrebljavao za ishranu stoke, posebno svinja. Poznato je da je u doba vladavine Kneza Miloša Obrenovića tzv. "žirenje svinja" bio jedan od najčešćih načina ekstenzivnog tova svinja u Srbiji, u hrastovim i bukovim šumama. Danas je ovakva vrsta ishrane naročito popularna u organskoj poljoprivredi. Žir je u pogledu kalorijske vrednosti približno duplo slabiji nego zrnevlje žitarica. Svinje se mogu hraniti žirom bilo da se u jesen i početku zime izvode u šumu gde sakupljaju žir, ili da se ovaj sakuplja i onda daje u oboru. Žir se može sušiti i na taj način čuvati za zimu ili proleće, pri čemu je ljuske dobro odstraniti.

Stručnjaci Evropske unije (EU), na Fakultetu nauka o proizvodnji životinja u Udinama, Italija, 1999. godine su postavili pitanje upotrebe žira u ishrani životinja sa današnjeg aspekta. Zbog svog sadržaja i svarljivosti, zaključak je da se žir može koristiti u ishrani svih vrsta i starijih kategorija životinja i to u količinama ne većim od 10% od obroka. Žir treba koristiti u ishrani domaćih i divljih životinja ukoliko se veće količine lako nalaze blizu farme, jer se time pojeftinjuje proizvodnja. Svarljivost žira je dobra kod preživara, a lošija kod nepreživara. Pored svega, žir predstavlja veoma ukusno hranivo za svinje koje ga rado jedu u svežem stanju.

Žir u ljudskoj ishrani

U nekim zemljama žir je i danas uobičajena namirnica u ishrani. Na slici je dotorimuk - korejski specijalitet, žele napravljen od žirovog brašna

Hrastov žir upotrebljavao se i u ljudskoj ishrani od najdavnijih vremena. Utvrđeno je da su se žirovi lužnjaka i kitnjaka koristili u ishrani još u neolitu. U delima Plinija može se pročitati da "je žir i sada bogatstvo mnogih plemena koja žive u miru. I kad nije oskudica žita, suše žir, prave od njega brašno i mese testo, koje upotrebljavaju kao hleb. I sada se još u Italiji žir stavlja među poslastice. Žir je slađi kada se peče u pepelu. Osim toga, zakonom XII tablica bilo je određeno da se može skupljati žir koji padne na tuđe imanje.". Žir se često koristio u ljudskoj ishrani gotovo do polovine 20. veka, posebno u siromašnim sredinama. Veliki značaj imao je i u ishrani balkanskih naroda. Pored ploda bukve bio je najznačajnija hrana koja se mogla naći među samoniklim jestivim biljem. Upotreba žira u različnom obliku u ishrani bila je uobičajena, posebno spravljanje hleba od žira. Žir i danas koriste u ishrani pobornici prirodne ishrane, a može se koristiti pečen poput pitomog kestena, kao pire, samleven u brašno kao dodatak hlebu ili pržen i mleven kao zamena za kafu. U Nemačkoj je i danas poznat izraz "žirova kafa" (Eichelkaffe).

Žir u tradiciji i mitologiji

Kako je žir plod svetog drveta, hrasta, i za njega su vezana različita praznoverja iz kojih su se izrodila verovanja. Tako, na primer, žir treba nositi uvek sa sobom kao zaštitu od bolesti ili amajliju za dobru sreću. Postoji i verovanje da čuvanje nekoliko žireva u kući štiti od munje, a u Britaniji jedna stara tradicija kaže da žena koja uvek nosi žir na sebi može zauvek ostati mlada.

Plod bukve - bukov žir ili bukvica

Kupula (ovoj, čaura) bukvice nastaje razrastanjem drške cvasti. Za vreme cvetanja kupula je meka, posle otvrdne i postane drvenasta, a stipule se pretvore u duge bodljike ili ljuske. U kupuli su dva ploda, koji se zovu bukvice, trouglasti su i smeđi, jestivi u nuždi. Dozrevaju u septembru ili početkom oktobra, a opadaju posle prvih mrazeva u oktobru ili početkom novembra. U jednom kilogramu ima 3.600 do 6.800 bukvica. Zrela kupula puca na 4 dela. Punim urodom bukva rađa svake 7. do 12. godine. Počinje da plodonosi u starosti od 40 do 50 godina.

Bukvica je kvalitetnija hrana za uzgoj svinja od hrastovog žira, jer sadrži više masti a manje gorkih sastojaka. Kao i žirom i bukvicama se stoka može hraniti u šumi, ili se one mogu sušiti i na taj način čuvati za zimu ili proleće.

Seme bukve takođe koristilo se u ljudskoj ishrani od praistorije. Sakuplja se sa zemlje, kada bukvice otpadnu, jer ga je sa visokih grana nemoguće ubrati. Po ukusu je najsličnije semenu lešnika, a botanički najbliža pitomom kestenu. Bukvice se mogu koristiti u ishrani sirove, ili se mogu peći poput pitomog kestena. Preterana konzumacija sirovog semena može dovesti do smetnji pri varenju. Pečene nisu škodljive.

• Plod bukve - bukvica
• 
  Zelena kupula
• 
  Zrela, raspukla kupula
• 
  Bukvice

Vidi još

• bukva
• Hrast
• Stočarstvo

Literatura

• Mala enciklopedija Prosveta : opšta enciklopedija. 1, A-Lj. Beograd: Prosveta. 1972. </ref>

Plod hrasta - ŽIR

Oblik i veličina žira različita je od vrste do vrste. U rodu hrastova opisano je oko 300 vrsta. Žir može biti dužine od 1,5 do 5 cm i širine od 0,7 do 2,7 cm sa površinskim uzdužnim prugama, svetlosmeđ ili žućkast, jajastog ili cilindričnog oblika, često varijabilnog oblika i kod jedinki iste vrste. Hrastov žir se razvija u ovoju - kupuli. Kupula je obrasla manje ili više očvrslim ljuspama koje mogu biti srasle, prilegle ili otklonjene, veoma različite, od vrste do vrste, po obliku i veličini. Zreo žir viri iz kupule („kapice“) 1/2 do 2/3 dužine žira. Može biti sedeći ili na 2-3 cm dugoj peteljci. Sazreva septembra - oktobra, u prvoj ili drugoj godini.

Plod mnogih vrsta hrastova (žir) bogat je skrobom, šećerom, belančevinama, mastima, smolom i taninom. Jestivost žirova upravo zavisi od sadržaja tanina u njima. Veliki sadržaj tanina rezultira gorkim ukusom plodova i ograničava njihovu upotrebu u ljudskoj ishrani. Žirove sa malo tanina, a dosta skroba imaju cer, kitnjak, sladun, medunac i druge vrste. Gorak ukus može se ublažiti pečenjem ili kuvanjem u ključaloj vodi.<ref name="grlic">Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. str. 83—85. 

• Mala enciklopedija Prosveta : opšta enciklopedija. 1, A-Lj. Beograd: Prosveta. 1972. 
• Vukićević, Emilija (2005). Dekorativna dendrologija. 781 (2 izd.). Beograd: Privredno finansijski vodič. str. 272—304. 
• Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: August Cesarec. str. 83—85. 
• Vebster, Ričard (2009). Enciklopedija praznoverja. Beograd: Leo commerce. str. 99,100,295,296. ISBN 978-86-7950-046-5. 

Spoljašnje veze

• Žir kao dopunsko hranivo za životinje - Pristupljeno 24. 01. 2016.
• Najbolja hrana za uzgoj i tov svinja - Pristupljeno 24. 01. 2016.
• Šumski plodovi u ishrani stoke - Pristupljeno 24. 01. 2016.
• Nova saznanja o hrastovom žiru u ljudskoj ishrani - Pristupljeno 24. 01. 2016.