Žozef Liuvil

Iz projekta Википедија

Žozef Liuvil (fr. Joseph Liouville; 24. mart 1809 — 8. septembar 1882) bio je francuski matematičar.

Žozef Liuvil

Liuvil je diplomirao na Politehničkoj školi 1827. godine. Nakon što je neko vreme bio asistent u raznim institucijama, uključujući Centralnu školu u Parizu, postao je profesor Politehničke škole 1838. godine. Postao je šef katedre za matematiku na Koledžu Francuske 1850. godine i za mehaniku na Fakultetu nauka 1857. godine.

Pored svojih akademskih uspeha, bio je veoma talentovan u organizacionim stvarima. Liuvil je osnovao Journal de Mathématiques Pures et Appliquées koji i danas uživa veliki ugled, kako bi promovisao dela ostalih matematičara. Bio je prvi koji je pročitao i priznao značaj neobjavljenog dela Evarista Galoa, koje se pojavilo u njegovom žurnalu 1846. godine. Liuvil je jedno vreme bio uključen i u politička zbivanja i postao je član Narodne skupštine 1848. godine. Međutim, nakon poraza na skupštinskim izborima 1849. godine, udaljio se od politike.

Liuvil je radio na više različitih polja u ovkiru matematike, uključujući teoriju brojeva, kompleksnu analizu, diferencijalnu geometriju i topologiju, ali i matematičku fiziku i astronomiju. Naročito je poznat po Liuvilovoj teoremi, sada prilično osnovnom konceptu u kompleksnoj analizi. U teoriji brojeva, bio je prvi koji je dokazao postojanje transcedentnih brojeva preko konstrukcije koristeći kontinualne razlomke (Liuvilovi brojevi). U matematičkoj fizici, Liuvil je fundamentalno doprineo na dva mesta: Šturm-Liuvilovom teoremom, koja je bila zajedničko delo sa Šarlom Fransoa Šturmom, i sada predstavlja standardni način rešavanja određenog tipa integralnih jednačina, kao i činjenicom (takođe poznata kao Liuvilova teorema) da je razvoj vremena mera očuvanja za hamiltonski sistem.