Žorž Sand

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žorž Sand
Žorž Sand, francuska književnica, fotografija Nadara
Lični podaci
Puno imeAmantin Lusil Oror Dipon
Datum rođenja(1804-07-01)1. jul 1804.
Mesto rođenjaPariz, Francuska
Datum smrti8. jun 1876.(1876-06-08) (71 god.)
Mesto smrtiNoan, Francuska

Amantin Lusil Oror Dipon (franc. Amantine Lucile Aurore Dupin; Pariz, 1. jul 1804 — Noan, 8. jun 1876), poznatija pod pseudonimom Žorž Sand (negde i Žorž Sandova franc. George Sand), je bila francuska književnica i novinar.[1] [2]Jedna od najpopularnijih pisaca u Evropi tada,[3] koja je bila poznatija od Viktora Iga i Onore de Balzaka u Engleskoj tokom 1830-ih i 1840-ih, [4] Sand je prepoznata kao jedan od najznačajnijih pisaca u Evropi dobu romantizma.[5]

Biografija[uredi | uredi izvor]

Žorž Sand[6] - poznata njenim prijateljima i porodici pod nazivom „Aurora“ - rođena je u Parizu, a baka Meri-Auror de Saks, gospođa Dupin de Fransuil, odgajila ju je u kući svoje bake u selu iz Nohanta, u francuskoj provinciji Beri.[7] Sand je kuću nasledila 1821. godine, kada joj je umrla baka; koristila je postavku u mnogim svojim romanima.

Njen otac Mauris Dupin bio je unuk general-maršala Francuske Maurisea Komt de Saksa, vanbračni sin Avgusta Drugog Snažnog, poljskog kralja i izbornika Saksonije, i rođak šestog stepena kraljevima Luju XVI., Luju XVIII. i Karlu 10. Francuski. Takođe je bila u daljnjem srodstvu sa francuskim kraljem Lujem Filipom preko zajedničkih predaka iz nemačkih i danskih vladarskih porodica. Njena majka, Sofi-Viktoar Delabord, bila je obična žena.

Odeća[uredi | uredi izvor]

Sand je bila jedna od mnogih zapaženih žena iz 19. veka koje su odlučile da javno nose mušku odeću. 1800. godine policija je izdala naredbu kojom se od žena zahteva da se prijave za dozvolu kako bi nosile mušku odeću. Neke žene su se prijavile iz zdravstvenih, profesionalnih ili rekreativnih razloga (npr. Jahanje), ali mnoge žene su odlučile da javno nose pantalone i drugu tradicionalnu mušku odeću bez dobijanja dozvole. To su činile i iz praktičnih razloga, ali ponekad i da bi potkopale dominantne stereotipe.[8]

Sand je bila jedna od žena koja je nosila mušku odeću bez dozvole, opravdavajući ih kao jeftinije i daleko čvršće od tipične haljine plemkinje u to vreme. Pored toga što joj je bilo udobno, Sandina muška odeća omogućila joj je slobodnije cirkuliranje u Parizu od većine njenih savremenika, i omogućilo joj je povećani pristup mestima sa kojih su žene često bile zabranjene, čak i žene njenog društvenog položaja. Takođe skandalozno je bilo Sandino pušenje duvana u javnosti.

Iako je bilo mnogo savremenih kritičara njenog stava, mnogi ljudi su prihvatali njeno ponašanje sve dok nisu postali šokirani subverzivnim tonom njenih romana.[4] Onima kojima je njeno pisanje bilo zadivljujuće nije smetalo njeno dvosmisleno ili buntovno javno ponašanje. Viktor Igo je komentarisao „Žorž Sand ne može da utvrdi da li je muško ili žensko. Izuzetno poštujem sve svoje kolege, ali nije moje da odlučujem da li je ona moja sestra ili moj brat.“[9]

Romantični život[uredi | uredi izvor]

1822. godine, u osamnaestoj godini, Sand se udala za Kazimira Dudevanta [7](1795–1871; ime „Fransoa“), vanbračnim sinom barona Žan-Fransoa Dudevanta. Ona i Dudevant imali su dvoje dece: Morisa (1823–1889) i Solanž (1828–1899). 1825. imala je intenzivnu, ali možda platonsku vezu sa mladim advokatom Aurelienom de Seze.[10] Početkom 1831. godine napustila je muža i ušla u četvorogodišnji ili petogodišnji period „romantične pobune“. 1835. zakonski je odvojena od Dudevanta i preuzela je starateljstvo nad njihovom decom.[11]

Sand je imala romantične veze s romanopiscem Žilom Sandom (1831), piscem Prosperom Merimeom, dramatičarom Alfredom de Mizeom (leto 1833 - mart 1835), Lujem-Krisostom Mišelom, glumcem Pjer-Fransoa Božagom, piscem Šarlom Didijerom, romanopiscem Felisienom Malefileom, političarom Lujem Blankom i kompozitor Frederik Šopenom (1837–1847).[12] Kasnije se u svom životu dopisivala sa Gustavom Flobertom i uprkos razlikama u temperamentu i estetskim preferencijama, na kraju su postali bliski prijatelji. Vodila se u intimnu romantičnu vezu sa glumicom Mari Dorval.[13]

Veza sa Šopenom[uredi | uredi izvor]

Sand je zimu 1838–1839 provela sa Šopenom na Majorci u (ranije napuštenom) kartuzijanskom manastiru Valdemosa.[14] Putovanje na Majorku opisano je u knjizi Un hiver à Majorque (Zima na Majorci), prvi put objavljena 1841.[15] Šopen je već bio bolestan od tuberkuloze na početku njihove veze, a provodeći hladnu i vlažnu zimu na Majorci gde nisu mogli da dobiju pravi smeštaj pogoršao je njegove simptome.[16] Rastali su se dve godine pre njegove smrti iz različitih razloga.[17]

U svom romanu Lucrezia Floriani, Sand je Šopena koristila kao uzor bolesnom istočnoevropskom princu po imenu Karol. O njemu se brine sredovečna glumica koja je prošla svoje godine, Lukrecija, koja mnogo pati zbog svoje naklonosti prema Karolu.[18] Iako je Sand tvrdio da nije napravila lika od Šopena, objavljivanje knjige i široka čitalačka publika možda su pogoršali njihovu kasniju antipatiju jedno prema drugom.

Prekretnica u njihovoj vezi bila je njena ćerka Solanž. Šopen je nastavio da bude srdačan prema Solanž nakon što su Solanž i njen suprug Avgust Klesinže svađali sa Sand zbog novca. Sand je Šopenovu podršku Solanž smatrao krajnje nelojalnom i potvrdom da je Šopen uvek „voleo“ Solanž.[19]

Sandin sin Mauris takođe nije voleo Šopena. Mauris je želeo da se utvrdi kao „domaćin“ i nije želeo da mu Šopen bude suparnik. Šopena nikada više nisu pitali da se vrati u Nohant; 1848. godine vratio se u Pariz sa turneje po Ujedinjenom Kraljevstvu, da bi umro na trgu Vendom 1849. Šopen je u to vreme bio bez novca; njegovi prijatelji su morali da plate njegov boravak tamo, kao i sahranu u Madelin. Sahrani je prisustvovalo preko 3.000 ljudi, među kojima su bili Ežen Delakroa, Franc List, Viktor Igo i drugi uglednici. Žorž Sand je bila odsutna.[20]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Sand je umrla u mestu Nohant, u francuskom departmanu Endre, 8. juna 1876. godine, u dobi od 71. godine. Sahranjena je u privatnom groblju iza kapele u Nohant.[21] 2003. godine planovi da se njeni posmrtni ostaci presele u Panteon u Parizu rezultirali su kontroverzom.[22]

Spisak dela[uredi | uredi izvor]

  • Voyage en Auvergne (1827)
  • Un hiver à Majorque (1842)
  • Histoire de ma vie (Story of My Life) (autobiografija do revolucije 1848; 1855)

Romani[uredi | uredi izvor]

  • Rose et Blanche (1831, with Jules Sandeau)
  • Indiana (1832)
  • Valentine (1832)
  • Lélia [fr] (1833)
  • Andréa (1833)
  • Mattéa (1833)
  • Jacques (1833)
  • Kouroglou / Épopée Persane (1833)
  • Leone Leoni (1833)
  • André (1834)
  • La Marquise (1834)
  • Simon (1835)
  • Mauprat (1837)
  • Les Maîtres mosaïstes (The Master Mosaic Workers) (1837)
  • L'Orco (1838)
  • L'Uscoque (The Uscoque, or The Corsair) (1838)
  • Spiridion [fr] (1839)
  • Pauline [fr] (1839)
  • Horace (1840)
  • Le Compagnon du tour de France (The Journeyman Joiner, or the Companion of the Tour of France) (1840)
  • Consuelo (1842)
  • La Comtesse de Rudolstadt (Countess Of Rudolstadt)(1843, a sequel to Consuelo)
  • Jeanne [fr] (1844)
  • Teverino (1845) (translated as Jealousy: Teverino)
  • Le Péché de M. Antoine (The Sin of M. Antoine) (1845)
  • Le Meunier d'Angibault (The Miller of Angibault) (1845)
  • La Mare au Diable (The Devil's Pool) (1846)
  • Lucrezia Floriani (1846)
  • François le Champi (The Country Waif) (1847)
  • La Petite Fadette (1849)
  • Château des Désertes (1850)
  • Histoire du véritable Gribouille (1851, translated as The Mysterious Tale of Gentle Jack and Lord Bumblebee)
  • Les Maîtres sonneurs (The Bagpipers) (1853)
  • La Daniella (1857)
  • Les Beaux Messiers de Bois-Dore (The Gallant Lords of Bois-Dore or The Fine Gentlemen of Bois-Dore) (1857)
  • Elle et Lui (She and He) (1859)
  • Narcisse (1859)
  • Jean de la Roche (1859)
  • L'Homme de neige (The Snow Man) (1859)
  • La Ville noire (The Black City) (1860)
  • Marquis de Villemer (1860)
  • Valvedre (1861)
  • Antonia (1863)
  • Mademoiselle La Quintinie (1863)
  • Laura, Voyage dans le cristal (Laura, or Voyage into the Crystal) (1864)
  • Monsieur Sylvestre (1866)
  • Le Dernier Amour (1866, dedicated to Flaubert)
  • Mademoiselle Merquem (1868)
  • Pierre Qui Roule (A Rolling Stone) (1870)
  • Le Beau Laurence (Handsome Lawrence) (1870, a sequel to Pierre Qui Roule)
  • Malgretout (1870)
  • Cesarine Dietrich (1871)
  • Nanon (1872)
  • Ma Soeur Jeanne (My Sister Jeannie) (1874)
  • Flamarande (1875)
  • Les Deux Freres (1875, a sequel to Flamarande)
  • Marianne [fr] (1876)
  • La Tour de Percemont (The Tower of Percemont) (1876)

Predstave[uredi | uredi izvor]

  • Gabriel (1839)
  • Cosima ou La haine dans l'amour (1840)
  • Les Sept cordes de la lyre (translated as A Woman's Version of the Faust Legend: The Seven Strings of the Lyre) (1840)
  • François le Champi (1849)
  • Claudie (1851)
  • Le Mariage de Victorine (1851)
  • Le Pressoir (1853)
  • French adaptation of As You Like It (1856)
  • Le Pavé (1862, "The Paving Stone")
  • Le Marquis de Villemer (1864)
  • Le Lis du Japon (1866, "The Japanese Lily")
  • L'Autre (1870, with Sarah Bernhardt)
  • Un Bienfait n'est jamais perdu (1872, "A Good Deed Is Never Wasted")

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hart, Kathleen (2004). Revolution and Women's Autobiography in Nineteenth-century France. Rodopi. p. 91.
  2. ^ Lewis, Linda M. (2003). Germaine de Staël, George Sand, and the Victorian Woman Artist. University of Missouri Press. p. 48.
  3. ^ Eisler, Benita (8 June 2018). "'George Sand' Review: Monstre Sacré". WSJ. Pristupljeno 3. 1. 2021. godine.
  4. ^ a b Thomson, Patricia (1972). „George Sand and English Reviewers: The First Twenty Years”. The Modern Language Review. 67 (3): 501—516. JSTOR 3726119. doi:10.2307/3726119. .
  5. ^ „George Sand | Biography, Books, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (na jeziku: engleski). 2024-01-18. Pristupljeno 2024-02-01. 
  6. ^ "George Sand". Archive.nytimes.com.
  7. ^ a b "George Sand | French novelist". Encyclopedia Britannica. Pristupljeno 3. 1. 2021. godine.
  8. ^ "Clothes Make the (Wo)man? Pants Permits in Nineteenth-Century Paris". Wondersandmarvels.com. Pristupljeno 3. 1. 2021. godine.
  9. ^ https://www.literaryladiesguide.com/gallery/classic-women-authors-expressing-masculine/ Pristupljeno 3. 1. 2021. godine.
  10. ^ Leduc, Edouard (2015). La Dame de Nohant: ou La vie passionnée de George Sand. Editions Publibook. str. 30. ISBN 978-2-342-03497-4. 
  11. ^ Eisler, Benita. "'George Sand' Review: Monstre Sacré". The Wall Street Journal. Pristupljeno 3. 1. 2021. godine.
  12. ^ Szulc 1998, str. 160, 165, 194–95
  13. ^ http://www.randomhouse.com/catalog/display.pperl?isbn=9780679779186&view=excerptПриступљено 3. 1. 2021. године.
  14. ^ http://www.valldemossa.com/museoin.htmPristupljeno 3. 1. 2021. godine.
  15. ^ Travers, Martin, ur. (2006). European Literature from Romanticism to Postmodernism: A Reader in Aesthetic Practice. Continuum publishing. str. 97. ISBN 978-0826439604. 
  16. ^ Pruszewicz, Marek (22 December 2014). "The mystery of Chopin's death". BBC News. Pristupljeno 3. 1. 2021. godine.
  17. ^ "Frédéric Chopin and George Sand: A Collaborative Union | The Romantic Piano". WQXR. Pristupljeno 3. 1. 2021. godine.
  18. ^ Szulc 1998, str. 326
  19. ^ From the correspondence of Sand and Chopin: Szulc 1998, p. 344
  20. ^ Eisler, Benita (20 April 2003). "Excerpted from 'Chopin's Funeral'". The New York Times. ISSN 0362-4331. Pristupljeno 3. 1. 2021. godine.
  21. ^ Wilson, Scott. Resting Places: The Burial Sites of More Than 14,000 Famous Persons, 3d ed.: 2 (Kindle Location 41516). McFarland & Company, Inc., Publishers. Kindle Edition.
  22. ^ "Will George Sand Join the Immortals in the Pantheon?". The Wall Street Journal. 30 January 2003. Pristupljeno 3. 1. 2021. godine.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жорж_Санд&oldid=27519622”