Жутозелене алге

Žutozelene alge
Botrydium granulatum, vrsta žutozelene alge
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
Carstvo:	Chromalveolata
Tip:	Heterokonta
Klasa:	Xanthophyceae Allorge 1930 emend. Fritsch 1935
redovi
Tribonematales Pascher, 1939 Vaucheriales Bohlin, 1901
Sinonimi
Xantophyta

Žutozelene alge predstavljaju malu grupu (oko 500 vrsta) algi koje imaju široko geografsko rasprostranjenje, ali nisu česte.

Tipovi građe

Odlikuju se velikom morfološkom raznovrsnošću. Predstavnici ovog razdela se nalaze na rizopodijalnom, monadoidnom, kokoidnom, trihalnom, heterotrihalnom i sifonalnom stupnju organizacije. Neki su jednoćelijski, dok su drugi kolonijalni.

Građa ćelije

Kod većine predstavnika postoji ćelijski zid koji je ili jedinstven ili sačinjen iz dva jednaka ili nejednaka dela. Može biti gladak ili sa različitim izraštajima. Bogat je pektinom i prožet solima silicijuma, gvožđa i kalcijuma. Kod manjeg broja predstavnika sadrži i celulozu. U citoplazmi se nalazi jedno ili više jedara, kao i hloroplasti različitog oblika, ponekad sa pirenoidom. Lamelarni sistem hloroplasta čine paketići sa po tri tilakoida i jednim perifernim tilakoidom. Sadrže hlorofil a i c, (neke imaju a i e), karotene i ksantofile. Karotenoida ima više nego drugih pigmenata, pa otuda žutozelena boja ovih algi. Na prednjem kraju hloroplasta kod pokretnih oblika se nalazi stigma (očna mrlja). U hloroplastima se nalaze rezervne supstance hrizolaminarin, volumin i ulja.

Kretanje

Kreću se uz pomoć bičeva. Kod nepokretnih oblika, bičeve imaju njihove zoospore. Poseduju po dva biča različite dužine i građe na prednjem kraju tela. Duži bič je upravljen ka napred i ima osovinu sa koje bočno polaze kratki, perasto raspoređeni izraštaji. Kraći bič je upravljen u stranu i gladak je. Kod nekih vrsta može da bude i redukovan. Neki monadoidni oblici imaju periplast i mogu da menjaju oblik svog tela, ali se kreću i uz pomoć bičeva. Rizopodijalni oblici takođe imaju periplast i aktivno se kreću pomoću pseudopodija i rizopodija.

Razmnožavanje

Vegetativno se razmnožavaju svi oblici; jednoćelijski deobom ćelije, kolonijalni razdeljivanjem kolonije, a končasti fragmentacijom.

Bespolno se razmnožavaju zoosporama i aplanosporama (ovim drugim se razmnožavaju suvozemni predstavnici). Pri nepovoljnim uslovima neke vrste stvaraju endogene ciste sa čvrstim, često silificiranim zidom iz dva dela.

Polni proces kod ovih algi nije često prisutan, što je primitivna karakteristika. Utvrđeno je da se vrste roda vošerija (Vaucheria) razmnožavaju polno oogamijom.

Stanište

Većina vrsta naseljava slatke, čiste vode. Manji broj je prisutan u morima, brakičnim vodama i na vlažnom zemljištu. Veoma su osetljive na ekološke faktore kao što su (pre svega) temperatura, ali i prozračnost vode i svetlost i mogu predstavljati bioindikatore.

Evolucija i filogenija

Podaci o njihovoj evoluciji i filogeniji su još uvek oskudni. Prema njihovim karakteristikama smatra se da su po poreklu srodne zlatnim i silikatnim.

Sistematika

Prema Blaženčić, razdeo Xanthophyta se deli na šest klasa:

• Xanthomonadophyceae
• Xanthopodophyceae
• Xanthocapsophyceae
• Xanthococcophyceae
• Xanthotrichophyceae
• Xanthosiphonophyceae