Zabranjeno pušenje

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Zabranjeno pušenje je bila jugoslovenska garažna rok grupa iz Sarajeva, blisko povezana sa kulturnim pokretom Novi primitivizam i radio i televizijskom satiričnom emisijom Top lista nadrealista. Oni su bili jedna od najpopularnijih muzičkih pojava 80-ih u Jugoslaviji, prodavši na stotine hiljada ploča. Tokom jugoslovenskih ratova, članovi grupe su se razišli i dve grupe-naslednice su nastavile da rade u Beogradu i Zagrebu.

Grupu je 1981. osnovala grupa prijatelja koja je radila na ranoj radio verziji Top liste nadrealista. Nasuprot rasprostranjenijim pank roku i novom valu, Zabranjeno pušenje je stvorilo osoben garažni rok zvuk sa uticajem folka, često sadržavši inovativnu produkciju i pričanje kompleksnih priča, ponekad čak i tamna predskazanja rata. Snimili su četiri albuma i išli na velike turneje, povremeno izazivajući kontroverze i probleme sa vlastima zbog njihove, obično blage i simpatične, kritike socijalističkog sistema i navike da se bave pitanjima koja su u to vreme smatrana osetljivim.

Nakon što je popularnost grupe dostigla nove visine krajem 80ih, potpomognuta televizijskom verzijom Top liste nadrealista, rat u Bosni i Hercegovini je izazvao raspad grupe, sa jednim izdankom koji je nastavio (pod istim imenom) da radi u Beogradu, a kasnije pod imenom „No smoking orkestra“, i drugim u Zagrebu, koji je takođe koristio originalno ime. I pored toga, mnoge pesme Zabranjenog pušenja su dostigle kultni status, a njihova muzika je ostala popularna širom bivše Jugoslavije.

Originalna grupa[uredi]

Istorija[uredi]

Omot prve ploče Zabranjenog pušenja Das ist Walter

Zabranjeno pušenje je osnovala grupa prijatelja koja je išla u sarajevsku Drugu gimnaziju i živela u Ulici Fuada Midžića u sarajevskom naselju Koševo. Grupi koju su osnovali su dali ime Pseudobluz bend. Svi članovi su bili uključeni u radio emisiju Top lista Nadrealista, pa su već imali svoja scenska imena. Originalnu postavu su činili: Nenad Janković („dr Nele Karajlić“; vokal, klavijature), Davor Sučić („mr Sejo Sekson“; gitara), Zenit Đozić („Fu-Do“; bubnjevi), Mustafa Čengić („Muče/Mujo Snažni“; gitara), Mladen Mitić („Munja“; bas-gitara) i Ognjen Gajić („Ogi“; saksofon, flauta). Povremeno im se kao gost pridruživao Mirko Srdić („Elvis J. Kurtović“), koji je imao svoju grupu Elvis J. Kurtović & his Meteors. Uskoro su počeli da se nazivaju Pseudobluz bend Zabranjeno pušenje, a posle nekog vremena su prosto odbacili prvi deo. Njihov prvi snimak „Penzioneri idu na more zimi“, je snimljen u Radio Sarajevu početkom 1981.

Nastupali su širom Sarajeva pre nego što su snimili svoj prvi album „Das ist Walter“ juna 1984. za Jugoton. Postava se promenila, a sada je mlađi brat Nenada Jankovića Dražen Janković („Seid Mali Karajlić“) bio na orguljama, dok je Predrag Rakić („Šeki Gajton“) preuzeo bubnjeve. Album je u početku izdan u 3.000 primeraka, ali je na kraju prodato oko 100.000 kopija, postavivši rekord za prevazilaženje početnog izdanja 30 puta. U jesen 1984. su krenuli na turneju od 60 koncerata, što ih je učinilo jednom od najvećih jugoslovenskih rok atrakcija posle samo jednog albuma.

Tokom te turneje, na koncertu u Rijeci 27. novembra 1984. Karajlić je, misleći na pojačalo koje se pokvarilo, rekao: „Crk’o Maršal. Mislim na pojačalo". Publika i vlasti su to shvatili kao šalu na račun preminulog Josipa Broza Tita, što je napravilo veliki problem grupi. Mediji su ih kritikovali, a kampanja protiv njih je rezultovala otkazivanjem ostalih koncerata i prestankom emitovanja Top liste nadrealista.

U ovoj atmosferi grupa je snimila svoj drugi album „Dok čekaš sabah sa šejtanom“ i izdala ga jula 1985. Pesme su napisali Sejo Sekson, Nele Karajlić, Seid Mali Karajlić i Elvis J. Kurtović. Album je bio solidan, ali je bojkotovan od strane medija i naknadna turneja je imala razočaravajući završetak što je nateralo Munju, Šekija Gajtona i Mučea da napuste grupu da bi pronašli sigurniji način da zarade za život.

Za potrebe snimanje trećeg albuma „Pozdrav iz zemlje Safari“, objavljenog 1987. od strane Diskotona, ostatku grupe su se pridružili Predrag Kovačević (Kova/Kovalski iz „Kurtovićevih Meteora“) na gitari, Faris Arapović na bubnjevima i Emir Kusturica koji je svirao bas-gitaru na tri pesme. Sve pesme su napisali Sejo Sekson i Nele Karajlić, dok je Kusturica bio koautor dve pesme. Diskotonovi cenzori su imali nekoliko zamerki i pesmi „Naš predlog za Pesmu Evrovizije“ je morao biti promenjen naslov, pošto je pesma sadržala komentare o depresivnom ekonomskom stanju i nedostatku slobode izražavanja. Album je sadržao veliki broj hit pesama i vratio je grupu na visok nivo slušanosti. Turneja koja je sledila, a koja se sastojala od 87 koncerata, je bila najveća dotadašnja turneja Zabranjenog pušenja, i grupa je tada priznata za jednu od jugoslovenskih rok institucija. U januaru 1988. grupa je dobila zlatnu ploču za prodatih 100.000 kopija.

U oktobru 1988. grupa je izdala svoj zadnji album pre raspada, „Male priče o velikoj ljubavi“. Pesme je uglavnom napisao i producirao Sejo Sekson. Na ovom albumu Jadranko Džihan je svirao klavijature, a Darko Ostojić (Minka) je svirao bas-gitaru. Na albumu su se pojavili i operska pevačica Sonja Milenković, violinista Dejan Sparavalo i Goran Bregović kao prateći vokal i gitarista. Album je bio srednjeg uspeha. Grupa je krenula na turneju sa grupom Bombaj štampa i ostatkom ekipe Top liste nadrealista (one koje već nije svirala u grupi). Turneja (kombinacija pozorišta i rokenrola, po ideji Seje Seksona) je bila veliki uspeh i smatrana je za najbolju turneju 1989. sa oko 60 koncerata i više od 200.000 posetilaca.

Raspad[uredi]

Nestabilna politička situacija tokom raspada Jugoslavije se odrazila na grupu, pa su je Sejo Sekson, Darko Ostojić i Faris Arapović napustili. Ubrzo nakon početka rata u Bosni i Hercegovini, Nenad Janković je prešao u Srbiju i osnovao svoju grupu Nele Karajlić & Zabranjeno pušenje. Većina članova Zabranjenog pušenja i Top liste nadrealista je ostalo u opsednutom Sarajevu. Iako su mnogi kritikovali Jankovićev potez, Sučić (koji je ostao u Sarajevu i radio je ratne epizode Top liste nadrealista da podigne moral stanovnika Sarajeva) je izjavio da je Janković bio u drugačijoj situaciji jer je imao malu bebu.

Muzika[uredi]

Početkom 80ih, kada je ostatak pop scene bivše Jugoslavije pratio evropske trendove (uglavnom pank rok i novi talas), Zabranjeno pušenje je bio deo jedinstvenog rok pokreta sa centrom u Sarajevu. Ovaj pokret, uglavnom zasnovan na prostom, mladalačkom garažnom roku sa uticajima folka, je odredio jedinstveni sarajevski urbani urbani stil nazvan Novi primitivizam.

Pesme Zabranjenog pušenja su se kretale od panka do roka; vrlo često aranžirane da sadrže trube i saksofone, davale su grupi jedinstven zvuk. Zabranjeno pušenje je pevalo o Sarajevu, njegovim idolima i lokalnim herojima uz priče o ljubavi i gubicima, na drugačiji i često humoristički način. Vrlo jasni i često cinični, stihovi grupe su bili dovoljno napredni da pokažu poslednje stadijume jugoslovenskog socijalizma („Dan republike“, „Srce, ruke i lopata“, „Amir“, „Guzonjin sin“), drugačije klubove i i homoseksualce („Pišonja i Žuga u paklu droge“, „Javi mi“), a takođe su predvideli mračne nagoveštaje predstojećeg rata („Kanjon Drine“, „Zvijezda nad Balkanom“).

Pesme kao što su „Nedelja kad je otišo Hase“ (pesma je naizgled posvećana fudbaleru Asimu Ferhatoviću Haseu, ali je zapravo o danu kada je preminuo Josip Broz Tito), „Anarhija ol over Baš-čaršija“, „Zenica bluz“, „Šeki is on d roud agejn“, „Balada o Pišonji i Žugi“, „Pišonja i Žuga u paklu droge“, „Dok jezdiš ka Alemanji“, „Lutka sa naslovne strane“, „Na straži pored Prizrena“ i mnoge druge su osigurale svoje mesto u istoriji rok muzike bivše Jugoslavije.

Članovi[uredi]

Diskografija[uredi]

  1. Das ist Walter - 1984.
  2. Dok čekaš sabah sa šejtanom - 1985.
  3. Pozdrav iz zemlje Safari - 1987.
  4. Male priče o velikoj ljubavi - 1988.

Zabranjeno pušenje (Sarajevo)[uredi]

Nakon rata, prateći bend ratne Top liste nadrealista je postao jezgro novog Zabranjenog pušenja, a njeni članovi Sejo Kovo, Đani Pervan, Dušan Vranić i Samir Ćeramida 1997. godine su realizovali prvi posleratni album Zabranjenog pušenja "Fildžan viška" sa pesmama "Fildžan viška (Raja iz Sarajeva)", "Možeš imat' moje tijelo", "Halid umjesto Halida" i "Test za Dženet".

Nakon velikog uspeha albuma „Fildžan viška“, krenula je prva velika posleratna turneja Zabranjenog pušenja, kako po Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, tako i po celoj Evropi.

1999. godine je izašao drugi posleratni studijski album Zabranjenog pušenja "Agent tajne sile", sa kog se izdvajaju pesme "Jugo 45", "Pos'o, kuća, birtija" i "Pupoljak".

2001. godine Zabranjeno pušenje je izdalo možda najuspešniji album posleratne bosansko-hercegovačke rok scene, "Bog vozi Mercedes", sa kojeg će kao najuspješnije pesme ostati "Počasna salva", a do vrha top lista su se penjale i pesme "Lijepa Alma", "Karabaja" i "Arizona Drim".

23. jula 2003, u sklopu Baščaršijskih noći, a povodom 25 godina postojanja, Zabranjeno pušenje je pred Većnicom izvelo koncert pred 15.000 posetilaca, koji je jedan od najvećih muzičkih događaja u posleratnom Sarajevu.

Početkom 2006. godine, Zabranjeno pušenje je izdalo singl "Nema više", kao najavu za novi album "Hodi da ti čiko nešto da" i muziku za film „Nafaka“ Jasmina Durakovića.

U novembru 2009. godine, grupa izdaje album „Muzej revolucije“.

Članovi[uredi]

Diskografija[uredi]

  1. Nikad robom, vazda taksijem (Best of 1) - 1996.
  2. Fildžan viška - 1997.
  3. Srce, ruke i lopata (Best of 2) -1998.
  4. Hapsi sve! (Uživo) - 1998.
  5. Agent tajne sile - 1999.
  6. Bog vozi Mercedes -2001.
  7. Live in St. Louis - 2004.
  8. Hodi da ti čiko nešto da! (dupli) - 2006.
  9. Muzej revolucije - 2009.

No smoking orkestra (Beograd)[uredi]

Vista-xmag.png Za više informacija pogledajte članak No smoking orkestra
Koncert No smoking orkestra u Sankt Peterburgu

Istočni deo je izdao jedan album kao Zabranjeno pušenje. Kada se grupi priključio Emir Kusturica, ona je promenila ime u Emir Kusturica & No smoking orkestra izdala još tri albuma i nastavila da ide po turneje po celom svetu. No smoking orkestra je 1998. komponovala muziku za film Emira Kusturice Crna mačka, beli mačor, koja je osvojila Srebrnog lava na Venecijanskom filmskom festivalu iste godine.

Članovi[uredi]

Emir Kusturica i No smoking orkestra

Diskografija[uredi]

  1. Ja nisam odavle - 1997. kao „Zabranjeno pušenje"
  2. Black cat, white cat - 1998.
  3. Unza Unza time! - 2000.
  4. Live in Buenos Aires - bootleg (uživo) - 2001.
  5. La vie est un miracle - 2004.
  6. Live is a miracle in Buenos Aires (uživo) - 2005.
  7. Time of the Gypsyes (opera) - 2007.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Zabranjeno pušenje