Zagađenje vazduha

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Zagađenje vazduha za vreme Drugog svetskog rata

Zagađenje vazduha podrazumeva prisustvo hemikalija, čestica ili bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića, odnosno koji ugrožavaju prirodnu sredinu u atmosferi.

Vazduh je prozračna smeša prirodnih gasova i sitnih čestica koje imaju stalan sastav i koje se nalaze u stabilnoj ravnoteži. Međutim, vazduh iznad mnogih gradova je danas mračan i sumoran, a horizont nestaje u izmaglici. Smog je posledica zagađenja.

Uzroci[uredi]

Do zagađenja vazduha dolazi kada se gasovi i mikroskopske čestice čađi i prašine oslobađaju u Zemljinu atmosferu, što izaziva promenu prirodnog odnosa i koncentracije osnovnih komponenti vazduha. Ponekad ove čestice dospevaju u atmosferu prirodnim putem, na primer oslobađanjem usled vulkanskih erupcija i prirodnih požara. Ipak, mnogo češće je slučaj da one dospeju u atmosferu kao posledica čovekovih aktivnosti.

Saobraćaj i industrija su osnovni izvori zagađenja vazduha. Tokom sagorevanja različitih oblika goriva u motorima ili fabrikama, osim oslobađanja energije, ispušta se i velika količina štetnih materija, kao što su ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, sumpor-dioksid, oksidi azota, pepeo i čađ.

Ljudi zagađuju vazduh na mnogo načina: paljenjem šuma radi oslobađanja poljoprivrednog zemljišta, vožnjom automobila i aviona, radom u fabrikama i termoelektranama, sagorevanjem ogreva u domaćinstvima. U osnovi gotovo svih oblika aero-zagađenja je potreba čoveka za energijom koja se dobija na račun sagorevanja drveta, uglja, nafte ili prirodnog gasa.

Kisele kiše[uredi]

Kisele kiše uništavaju šume

Kada jednom dospeju u atmosferu, gasovi oslobođeni tokom sagorevanja fosilnih goriva stupaju u različite hemijske reakcije, pri čemu nastaju mnoga opasna jedinjenja. Takve su sumporna i azotna kiselina, od kojih nastaju prave kisele kiše, koje padaju na zemlju i ulaze u ciklus kruženja vode. Kisele kiše uništavaju šume na velikim prostranstvima. Ulaze i u reke i jezera, gde ubijaju ribe i mnoge druge životinje.

Zbog toga što hemijski zagađivači vazdušnim strujama lako i brzo prelaze sa jednog na drugi kraj kontinenta, kisele kiše danas predstavljaju veliki svetski problem. Naučnici su pronašli tragove sagorevanja iz automobila čak i u ledu Antarktika. Zbog toga mnoge industrijalizovane zemlje danas smanjuju oslobađanje sumpor-dioksida u atmosferu, a moderni automobili više ne koriste benzin sa olovom.

Kisele kiše su uništile ogromna šumska prostranstva. Ekonomska šteta nastala zbog gubitka drvne mase je velika. Međutim, još je veća ekološka šteta zbog uništavanja živih bića u šumskim ekosistemima. Sve posledice kiselih kiša biće sagledane tek u budućnosti.

Termoelektrane — korist ili šteta?[uredi]

Termoelektrane u kojima se sagorevaju ogromne količine uglja za proizvodnju električne energije oslobađaju mnoge zagađujuće materije koje dospevaju u vazduh. Među najopasnijima su azotovi oksidi i naročito opasna supstancasumpor-dioksid. Iako veliki deo otrovnih gasova iz termoelektrana odlazi u više slojeve atmosfere, značajan deo ostaje u okolini elektrane, gde su uslovi za život čoveka veoma nepovoljni, pa su česta oboljenja pluća i respiratornih organa.

Vazdušno smeće[uredi]

Gradski vazduh sadrži mešavinu zagađujućih gasova. Otrovni gasovi iz fabrika pomešani sa čađi, azotnim oksidima, ugljen-monoksidom i olovom iz automobila rastvaraju se u magli i formiraju smog.

Tokom vedrog mirnog dana, u prisustvu Sunčeve svetlosti odvijaju se mnogobrojne hemijske reakcije, usled kojih u smogu nastaju mnoga otrovna jedinjenja. Osobine smoga razlikuju se u godišnjim dobima. Zimi u smogu ima najviše čađi, oksida azota i sumpor-dioksida (zimski smog), a leti ima najviše ozona, vodonik-peroksida i azotovih oksida (letnji smog). Smog je sve više prisutan u velikim gradovima. U Los Anđelesu se ponekad ne vide mostovi od smoga.

Spoljašnje veze[uredi]