Zadarska kristalna noć
 | Neutralna tačka gledišta ovog članka je osporena. |
 | Ovaj članak možda zahteva čišćenje i/ili prerađivanje kako bi se zadovoljili standardi kvaliteta Vikipedije. |
Zadarska kristalna noć ili Progon zadarskih Srba 1991. je naziv za rušilački pohod hrvatskih šovinista u Zadru 2. maja 1991. godine, kada je više od 2.000 Hrvata naoružanih palicama, motkama, kamenicama, šipkama, flašama krenulo u uništavanje i pljačkanje imovine Srba (kuća ili vikendica) i lokala firmi iz SR Srbije.[1] Uništeno je više od 130 objekata i 470 srpskih kuća.[2][3]
Prethodnica[uredi | uredi izvor]
Političke prilike[uredi | uredi izvor]
Zadar je primorski grad koji se nalazi na obali Jadranskog mora u Hrvatskoj. Sve do početka 1990. godine njegovi stanovnici su živeli skladno bez većih problema ili incidenata na nacionalnoj osnovi.
Nakon održanih višestranačkih izbora u SR Hrvatskoj 22. aprila 1990. godine u Zadru je pobedila stranka HDZ, koja je u svom političkom programu jasno isticala želju za nezavisnošću tj. odvajanjem SR Hrvatske od SFRJ. U celoj SR Hrvatskoj vladala je velika euforija zbog pobede HDZ na izborima, a nakon toga sve češće su se mogle javno videti slike ustaških zločinaca (Ante Pavelića, Alojzije Stepinac, Maks Luburić), ustaški pozdravi i čuti ustaške pesme. Srbima u SR Hrvatskoj je to budilo avetna sećanja na progone i genocid iz vremena NDH. [4]
Od maja 1990. do maja 1991. godine situacija se iz dana u dan pogoršavala i Srbi su bili strahovito uplašeni za svoju ličnu sigurnost i svoje imovine. Redovno su se mogli videti i ustaški grafiti, a veliki broj Srba je preko telefona dobijao pretnje da moraju da se isele iz Zadra i odu u SR Srbiju. Dobijali su čak i preteća pisma u kojima je stajao potpis „HDZ”. Srbi su dobijali otkaze na poslu, a čak su im i deca u školama psiho-fizički maltretirana. U stambenim zgradama postojali su određeni članovi HDZ koji su imali zadatak da paze na kretanje svojih komšija Srba.[4]
U Zadru je postojao veliki školski centar namenjen pitomcima Jugoslovenske narodne armije. Upravo ta kasarna JNA je bila veliki problem novoj hrvatskoj vlasti. Nakon nereda na Maksimiru 13. maja 1990. godine u Zagrebu, Franjo Tuđman i vlada koju je formirala HDZ su očistili policiju od srpskih kadrova. A krajem maja 1990. došlo je i to promene simbola u Hrvatskoj. Petokraka je zamenjena šahovnicom, pa su tako i radnici MUP Hrvatske nosili na kapama šahovnice.[4]
Od 1. marta 1991. hrvatski policajci su nosili automatske puške i ručne bombe u redovnim patrolama. Na svim prilazima Zadru postavljeni su policijski punktovi za kontrolu kretanja ljudi i robe. Od tada je počelo i maltretiranje građana srpske nacionalnosti od strane policije. Rukovodstvo HDZ u Zadru je početkom 1991. godine sačinilo spisak kuća, vikendica, lokala čiji su vlasnici Srbi, i koje u narednim mesecima treba uništiti.[2]
Povod divljanja[uredi | uredi izvor]
Ujutro, 1. maja 1991. godine na brdu Štikovača u blizini mesta Polača, koje je većinski naseljeno Hrvatima, poginuo je pripadnik specijalne policijske jedinice „Poskoci” Franko Lisica (23). Prema službenoj verziji u Hrvatskoj, Lisicu su ubili pobunjeni Srbi iz Knina. Iako postoji velika sumnja u ovu informaciju, pošto je hrvatskoj propagandi „bila potrebna žrtva”, kao i razlog za uništavanje i pljačku srpske imovine i progon Srba sa zadarskog područja.[2]
Rušilački pohod[uredi | uredi izvor]
2. maja 1991. oko 10 sati, počele su se formirati kolone automobila u Zadru u kojima su bili civili naoružani palicama, gvozdenim štanglama i čarapama preko glave. Uzvikivali su ustaške parole i pretnje Srbima da će ih klati. Tog dana hrvatski policajci su bili „na odmoru”. Oko 15 časova u Zadar stiže više od 10 autobusa u kojima su bili mladići starosti 18-25 godina takođe naoružani motkama i šipkama. I oni su pevali ustaške pesme i pretili Srbima. Dok su išli do železničke stanice već su polomili neke lokale. Iza njih je bila jedna grupa dece starosti 5-15 godina koji su pljačkali srpsku imovinu. A nakon njihovog prolaska, išli su stariji ljudi koji su polivali benzinom lokale i palili ih.[traži se izvor]
U poslepodnevnim časovima, oko 17 sati, tog 2. maja 1991. godine, sa mesta koje se zove Gaženica, krenula je razjarena i naoružana masa ka centru grada. U tom rušilačkom pohodu stradali su isključivo lokali i kuće čiji su vlasnici Srbi. Među tom razjarenom masom bilo je puno pripadnika MUP-a Hrvatske, koji su podstrekivali mladiće da uništavaju, pljačkaju i lome srpsku imovinu. Krajnji cilj je bio da se zadarski Srbi isele.[traži se izvor]
Upotrebljena je i velika količina eksploziva, a policija je tog 2. maja 1991. bila povučena iz grada. Sve to samo potvrđuje da je ovaj pohod bio dobro organizovan i nedeljama ranije planiran. Jer veću količinu eksploziva poseduje samo MUP Hrvatske. Prema izjavama Ljubimira Barešića, srpska imovina je bila minirana od strane organizovanih grupa hrvatskih policajaca, i hrvatskih paravojnika.[2][3]
Uništeni objekti u Zadru[uredi | uredi izvor]
Privatni lokali Srba[uredi | uredi izvor]
1. Štrbac Nedeljko, brijačka radnja,
2. Štrbac Vladimir, kafić DMD, potpuno uništen,
3. Milosavljević Miroslav, krojačka radnja, demolirana,
4. Bukarica Mirko, gostiona „Stari grad”, potpuno uništena,
5. Korlat Đuro, prodavnica lutaka uništena i provaljeno u stan koji je demoliran,
6. Popović Petar, košarkaš „Zadra”, kafić „Tajmaut”, uništen,
7. Kovačević Stevo, obućarska radnja, razlupana,
8. Opačić Miodrag, video-klub „Bis”, odneto 1.200 kaseta, 1 kamera, 2 video-rikordera, 5 reflektora,
9. Matić Petar, salon obuće, opljačkan i uništen,
10. Krička Božo, salon rublja, opljačkan i uništen,
11. Knežević Pero, kafić „Pero”, potpuno uništen,
12. Knežević Pero, kafić „Pen”, potpuno uništen,
13. Dukić Zorica, tašnerska radnja, opljačkana i uništena,
14. Rajčević Miroslav, lokal konfekcije na pijaci, potpuno uništen,
15. Babac Senaka i Dragan, picerija „Pet bunara”, demolirana,
16. Milanković Marija, gostionica „Mirni kutić”, demolirana,
17. Vojvodić Uroš, kafić „Rava”, potpuno uništen (nalazi se na 100 m od policijske stanice),
18. Ratković Veselin, kafić „Gogi”, demoliran,
19. Gnjidić Vojo, kafić „Jelena”, demoliran i uništen,
20. Kožul Glišo, kafić „Akvarij”, uništen,
21. Komazec Jovo, kafić „Juga”, demoliran,
22. Lasković Branko, kafić „Bulevar”, demoliran,
23. Arčaba Mirko, kafić „Ambasador”, demoliran,
24. Ostojić Marko, butik „Libertas”, opljačkan i demoliran,
25. Bogdanović Milan, kafić „Pejton”, demoliran,
26. Kresović Branko, auto-škola „Zadar — inoks”, demolirana,
27. Alavanja Miro, preduzeće i samoposluga prehrane, sve uništeno,
28. Golijanin Anđelko, preduzeće za mesne proizvode i prehranu, uništeno,
29. Komazec Lepa, krojačka radnja, uništena,
30. Prodaja automobila „Vesna”, demoliran,
31. Lakić Slavko, frizerski salon, uništen,
32. Trgovačka radnja na „Bilom brigu”, uništena,
33. Kafe bar „Kaktus”, demoliran,
34. Pupovac Boško, restoran „bambi”, demoliran,
35. Gladović Đuro, kućica „Tibo” — prodaja obuće, opljačkana i uništena,
36. Gladović Ljubo, kućica „Tibo” — prodaja obuće, opljačkana i uništena,
37. Varećak Marija, dućan stakla, polupan,
38. Knežević Vlado, kućica tipa „Tibo” — prodavnica tekstila, opljačkana i demolirana,
39. Vukojević Branko, kućica tipa „Tibo” — prodavnica tekstila, opljačkana i demolirana,
40. Vukić Uroš, kućica tipa „Tibo” — prodavnica ručne radinosti, opljačkana i demolirana,
41. Dimovski Zoran, kiosk tipa „Tibo”, opljačkan i demoliran,
42. Živanović Žika, kiosk tipa „Tibo”, opljačkan i demoliran,
43-48. Begović, pet kioska tipa „Tibo”, razna roba, uništeni,
49. Cvijanović Milan, štand za prodaju keramike,
50. Babić Dušan, kiosk tipa „Tibo”, prodaja obuće, opljačkan i demoliran,
51. Ćuk Ljubomir, štand za prodaju razne robe, opljačkan i demoliran,
52. Kaluđerović Mišo, kafić „Gurman”, demoliran,
53. Štrbac Stevo, brijački salon uništen, ispred salona mu zapaljen automobil,
54. Šarić Živko, gostionica „Putnik”, demolirana i zapaljena,
55. Maričić Petar, postolarska radnja, demolirana,
56. Pupovac Jovanka, frizerski salon „Arijana”, demoliran,
57. Gladović Ljubomir, kiosk prodaje obuće, demoliran,
58. Korlat Nikola, prodavnica slika, opljačkana i demolirana,
59. Maričić Božo, prodavnica auto delova „Plimeks”, demolirana,
60. Pavić Živko, sajdžijska radnja „Zenit”, demolirana,
61-75. 15 kioska, raznih privatnih vlasnika na pijaci, roba opljačkana, kiosci uništeni,
76. Maričić Veljko i njegov brat, kiosci, uništeni,
77. Privatni hotel, polupana stakla,
78. Pupovac Sofija, pedikirski salon, demoliran,
79. Savić Nikola, mesara, uništena,
80. Lakić Živko, bife „Proleter”, demoliran,
81. Gnjidić Ilija, radnja za suvenire, demolirana.[traži se izvor]
82. Bjelanović Zoran, lokal na pijaci uništen,
83. Kuta Đuro, kafić kod banke demoliran,
84. Žuža Duško, pekara zapaljena,
85. Gajić Vinko, preduzeće „Vijak” uništeno,
86. Drača Slobodan, komision uništen,
87. Ležajić Neven, preduzeće uništeno,
88. Gaica Jovo, gostiona „Kozara” oštećena,
89. Gaica Drinko, preduzeće oštećeno.[2]
Privatne srpske kuće[uredi | uredi izvor]
90. Sladaković Marko, iz Zadra, kuća demolirana sa nameštajem,
91. Dopuđ Dimitrije, kuća-vikendica u Posedarju kod Zadra, uništena i pokradena,
92. Zlatković Jordan, kuća u Sukošanu, potpuno srušena,
93. Alavanja Petar, kuća u Sukošanu, srušena i demolirana,
94. Varaćek Marija, na kući u ulici Put Bokanjca, polupani prozori,
95. Jokić Vojin, u Filipu Jakovu kod Zadra, srušena i demolirana kuća i spaljen nameštaj,
96. Škulić Milan i Divna, mešani brak, Hrvat — Srpkinja, minirana kuća dok su bili na spavanju, ujutru u 04.15,
97. Reljić Milan, iz Zagreba, minirana kuća na ostrvu Viru,
98. Pokrajac Tomo, stan zapaljen,
99. Nedić Tomislav, kuća opljačkana i razorena,
100. Kudra Nikola, automobil „Sitroen”, zapaljen
101. Mirković Miloš, kuća za odmor u Ražancu, zapaljena,
102. Gligorović Miloš, kuća u Ražancu, zapaljena,
103. Kresović Đuro, kuća zapaljena,
104. Drača Rade, kuća zapaljena,
105—126. Vikendice, 22, više vlasnika, na području Privlake, Vira i Nina.[2]
Lokali društvenih Firmi iz SR Srbije[uredi | uredi izvor]
127. „Novi dom”, salon nameštaja, Beograd, salon demoliran i opljačkan u potpunosti, opljačkana roba odvezena kamionima, jedna fotelja je zapaljena ispred zgrade zadarskog suda,
128. Predstavništvo „Jat”-a, potpuno demolirano,
129. „Putnik” — Beograd, usluge najma automobila, demolirano,
130. „Avis” — Beograd, usluge najma automobila, demolirano,
131. „Beko” — Beograd, iako ranije iseljen, lokal je polupan,
132. „Merkur” — Bačka Palanka, prodavnica kožne galanterije, potpuno uništena i opljačkana,
133. „Kluz” — Beograd, salon odeće, uništen,
134. „Jugoturs” — predstavništvo demolirano,
135. „Beteks” („Alkar”) — Beograd, prodavnica sportske odeće, opljačkana i demolirana,
136. „Petar Velebit” — Beograd, prodavnica obuće, demolirana i opljačkana,
137. „Obuća” — Beograd, prodavnica obuće, demolirana i zapaljena,
138. „Fruška gora” — Ruma, prodavnica obuće, opljačkana i demolirana,
139. „Jugobanka” — Beograd, razbijeni izlozi,
140. „Čik” — Kumanovo, prodavnica obuće, demolirana i opljačkana,
141. „Standard” — Zaječar, prodavnica kožne galanterije, demolirana i opljačkana,
142. „Simpo” — Vranje, salon nameštaja, demoliran i opljačkan,
143. „Vojvodina” — Stara Pazova, salon nameštaja, opljačkan i demoliran,
144. „Lederland” Beograd — lokal na pijaci,
145—148. „Borba” — četiri kioska, uništena i zapaljena.[2]
Uništeni objekti u Bibinjama[uredi | uredi izvor]
1. Pavlović Branko, iz Korlata kod Benkovaca, kuća spaljena,
2. Bojčić Gojko, radi u Švajcarskoj, kuća spaljena,
3. Dr Borojević, radi u Švajcarskoj, kuća opljačkana i spaljena,
4. Kresović Miloš, iz Zadra, kuća opljačkana i spaljena,
5. Košević Petar, iz Zadra, kuća opljačkana,
6. Kovač Miloš, iz Zadra, kuća opljačkana i zapaljena,
7. Vujatović Mirko, iz Zadra, kuća spaljena,
8. Rumenić Stevo, iz Zadra, kuća zapaljena,
9. Kresović Đuro, iz Zadra, kuća demolirana,
10. Samolov Stojan, kuća spaljena,
11. Roknić Pero, kuća spaljena,
12. Dr Živorad Zojić, kuća spaljena,
13. dr Dušan Rnjak, kuća spaljena,
14. Ožegović Strahinja, kuća spaljena,
15. Žunić Simo, kuća spaljena,
16. Pavlović Vlado, opljačkana kuća,
17. Ožegović Mirko, opljačkana kuća,
18-27. Deset kuća u delu zvanom „Punta”, zapaljeno,
28-37. petnaest kuća, u delu zvanom „Režani”, zapaljeno.[2]
Indicije o izvršiocu[uredi | uredi izvor]
- Livljanić Ivo, predsednik opštine Zadar, kasnije ambasador Hrvatske u Vatikanu,
- Šeks Vladimir, potpredsednik hrvatskog parlamenta,
- Šale Petar, visoki funkcioner HDZ iz Zagreba,
- Brzoja Lj. Ivan, rođen 12. oktobar 1954. godine u Nadinu, opština Benkovac, načelnik PU Zadar,
- Ikić J. Ante, rođen 22. maj 1953. godine u Gorici, opština Zadar, radnik PU Zadar,
- Stanić Tomislav, visoki funkcioner MUP Hrvatske, načelnik policije u Zadru.[2]
Posledice[uredi | uredi izvor]
Dan kasnije, 3. maja 1991. godine Zadar je bio opustošen grad, a u njemu su bile bande koje su i dalje vršili pljačkanje imovine Srba. Nakon ovog rušilačkog pohoda i pljačkanja, veliki broj Srba iz Zadra i okoline nije se više osećao sigurno i mnogi se odlučuju na iseljavanje. Otišlo je više od 80 % Srba koji su do 1991. živeli i radili u Zadru. A to je i bila želja lokalnog rukovodstva HDZ.
Zanimljivo je da za ovaj rušilački pohod i pljačkanje niko još nije odgovarao, i da hrvatsko Tužilaštvo nije podiglo nijednu optužnicu, iako se sve odigralo po danu, pa su hiljade ljudi mogli da vide šta se dešava.
Godine 1992. je Okružni sud u Zadru čitav predmet o krivičnom delu uništenja i otuđenja tuđe imovine u Zadru 2. maja 1991. prosledio na Županijski sud u Splitu, a odatle je opet sve prosleđeno Vojnom Tužilaštvu Hrvatske u Zagreb, gde je 2002. godine slučaj zatvoren. Što znači da niko neće odgovarati za organizovanje i izvršenje ovog krivičnog dela.[3]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
- Genocid nad Srbima u Drugom svjetskom ratu
- Nezavisna Država Hrvatska
- Afera Špegelj
- Krvavi Uskrs na Plitvicama
- Sukob u Borovom Selu
- Rat u Hrvatskoj
- Ubijanja Srba u Vukovaru
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Denich 1996, str. 41.
- ^ a b v g d đ e ž z Izveštaj Komisije Eksperata na osnovu Rezolucije SB br. 780, oktobar 1992., Pristupljeno 5. jun 2013.
- ^ a b v Kristallnacht, Zadar 1991, Pristupljeno 5. jun 2013.
- ^ a b v Rat u Hrvatskoj iz pera obavještajca Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. septembar 2013), Pristupljeno 5. jun 2013.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Denich, Bogdan (1996). Ethnic Nationalism: The Tragic Death of Yugoslavia. Univercity of Minnesota Press. ISBN 0-8166-2974-1.
- Sekulic, Milisav (2000). Knin je pao u Beogradu. Bad Vilbel: Nidda Verlag Gmbh.
