Zapadna Evropa

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Zemlje zapadne Evrope

Zapadna Evropa je region u Evropi gde se nalaze sledeće države: Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Francuska, Belgija, Holandija i Luksemburg. Holandija, Belgija i Luksemburg poznate su kao zemlje Beneluksa. To su najrazvijenije evropske zemlje a mnoge od njih već postoje i vekovima. zapadna Evropa ima površinu 936.889 km kvadratnih što čini 8,9% celokupne površine Evrope. Na ovom prostoru živi oko 147.000.000 stanovnika. To je najgušće naseljena regija Evrope.

Analizirajući položaj zapadne Evrope vidi se da je ona smeštena oko Severnog mora i kanala La Manš. Prokopali su 1986. godine vlade Francuske i Velike Britanije dogovorili su se da pocnu sa prokopavanjem tunela. On je završen 1994. godine. Na njemu je radilo 15000 radika i koštao je dvanaest milijardi dolara. Dugačak je 51km, pruža se 50 m ispod morskog dna i ima tri trake. Vozovi idu u dva pravca- jedan za Englesku, drugi za Francusku. Lamanš se pređe za 35 minuta. Tunelom je prvi put posle ledenog doba, britansko kopno je spojeno s matičnim, evropskim kopnom.

Obale su jako razuđene i sastavljene od stena razne starosti što između drugih faktora utiče na raznolike reljefne oblike. Na kontinentalnom i ostrvskom delu zapadne Evrope uz morske površine nalaze se nizije. Nizije se na ostrvskom delu regije pružaju do Peninskih i Kambrijskih planina. Na kontinentalnom delu nizije se prostiru do Ardena i Porajnskih planina, a u jugozapadnoj i zapadnoj Francuskoj do podnožja Pirineja i centralog masiva. Mlađe venače planine Alpi i Jura, poput Pirineja na jugu, čine granicu ove regije na istoku.

Klima regije je pod uticajem Atlantika, a od klime je zavisan veći deo života u ovom prostoru. Ogranci tople Golfske struje zagrevaju obale zapadne Evrope. Zapadni vetrovi joj donose dovoljnu količinu padavina. Mala temperaturna kolebanja, a padavine su raspoređene podjednako tokom godine, pretežno u obliku kiše. S tim osobinama, klima ima karakter blagosti i ujednačenosti.

Orijentacija rečnih tokova je takva da su oni putevi sa kontinenata na okean, ali i obrnuto sa okeana na kontinent. Prema Severnom moru i Kanalu od većih reka koje teku s kontinenta su: Rajna, Šelda, Meza i Sena, prema Atlantiku su Loara i Garona, a sa britanskog ostrva Temza i Severn. Ove reke teku preko velikih nizijskih područja i zavala kao što su: Nizozemlje, Anglo-flamanska zavala, Pariski, Londonski i Akvitanski basen.

Društveno-geografske karakteristike[uredi]

Zapadna Evropa je dugo vekova bila regija na „kraj sveta“. Tu je prestajao poznati svet i počinjalo je nepoznato vodeno prostarnstvo. Otkriće puta za Ameriku povuklo je za sobom razvoj pomorstva i trgovine, u narednim vekovima i sve do danas. Ona je postala kolevka progresa, a akvatorija uz njene obale postala je najprometnija saobraćajnica. Sve je to doprinelo da se u Zapadnoj Evropi rodila i rasla industrijska revolucija na čijim su tehničkim dostignućima učili, jedno duže vreme, svi narodi sveta. Ova regija je bila prvi industrijski prostor na Zemlji.

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Zapadna Evropa