Panonsko narečje rusinskog jezika

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
panonsko narečje
rusinskog jezika
Narodni naziv: руски язик,
(руснацки язик, русински язик)
Govori se u Srbija
 Hrvatska
Broj govornika
približno 20.000 (nedostaje datum)
panonskorusinska ćirilica (varijanta rusinske ćirilice)
Zvanični status
Službeni jezik u
 Srbija
( Vojvodina)
RegulišeStatut Vojvodine
Jezički kodovi
ISO 639-3–
Spisak lingivsta
rue-par

Panonsko narečje rusinskog jezika, odnosno panonsko-rusinsko narečje, koje je takođe poznato pod desetak različitih stručnih naziva,[1] jedno je od dva osnovna narečja jedinstvenog rusinskog jezika. Ovim narečjem govori onaj deo rusinskog naroda koji (počevši od sredine 18. veka) živi na južnim panonskim prostorima, prvenstveno u oblastima Bačke, Srema i Slavonije, odnosno na severnim područjima današnjih država Srbije i Hrvatske. Članom 24. Statuta Autonomne Pokrajine Vojvodine, rusinski jezik je priznat kao jedan od šest službenih jezika na području pokrajine.[2]

Nedavni pokušaj izdvajanja (2019) ovog narečja u cilju stvaranja posebnog jezika, pod predloženim nazivom "južnorusinski jezik", odbijen je početkom 2020. godine od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).[3]

Razna pitanja koja se odnose na status i klasifikaciju ovog narečja (i rusinskog jezika u celini), predmet su brojnih i dugotrajnih rasprava i sporova u stručnim lingvističkim krugovima, a takođe i u široj rusinskoj i ostaloj javnosti.[4][5]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Rusinski prosvetitelj i pesnik Petro Kuzmjak (1816-1900):
Spomenik u Ruskom Krsturu
Rusinski prosvetitelj Mihajlo Vrabelj (1866-1923)
Zirka pesama "Rusinski slavuj" (rsn. Русскій соловей) iz 1890. godine, u kojoj su objavljene pesme na raznim rusinskim narečjima

U vreme doseljavanja na južne panonske prostore tokom 18. veka, Rusini su iz svoje karpatske postojbine doneli svoj narodni rusinski jezik, koji su očuvali do današnjih dana. Tokom najvećeg dela 18. i 19. veka, obrazovani sloj među Rusinima u južnim ugarskim oblastima činili su uglavnom grkokatolički sveštenici i lokalni učitelji, među kojima su bili i prvi stvaraoci književnih dela. Iako je rad na proučavanju raznih dijalekata rusinskog jezika u matičnim (karpatskim) oblastima bio pokrenut već tokom 19. veka, ta istraživanja po pravilu nisu uključivala i analizu jezičkih prilika među Rusinima u južnim oblastima tadašnje Ugarske.[6]

Posredstvom grkokatoličkog sveštenstva, koje je svoje obrazovanje najčešće sticalo u Galiciji, među Rusine u južnim oblastima Ugarske počela su da pristižu književna i jezička strujanja iz severoistočnih (karpatskih) oblasti. To je dovelo do nastanka svojevrsne dvojnosti, pošto je narodni govor Rusina u južnoj Ugarskoj ostao domaći, dok je najveći deo literature dolazio iz Galicije, gde je bio štampan po tamošnjim jezičkim standardima.[6]

Jedno od najznačajnijih dela u kojima je predstavljeno tadašnje pesničko stvaralaštvo na rusinskom jeziku bila je zbirka pesama raznih rusinskih autora, pod naslovom: "Rusinski slavuj" (rsn. Русскій соловей), koju je 1890. godine priredio Mihail Vrabelj (rsn. Михаилъ Врабель). U zbirci je bilo zastupljeno pesničko stvaralaštvo na rusinskim narečjima iz raznih delova tadašnje Ugarske, što je priređivač istakao i u podnaslovu zbirke, čime je bilo ukazano na dijalektološku raznovrsnost u okvirima zajedničke i jedinstvene rusinske jezičke baštine.[7]

Dodatnu poteškoću za razvoj rusinske kulture predstavljala je politika mađarizacije, koju je sprovodila ugarska vlada, sputavajući kulturni i nacionalni razvoj svih manjina, uključujući i Rusine, kojima nije priznavano čak ni njihovo narodno ime, pošto su ih austrougarske vlasti podvodile pod širi pojam: Ruteni, koji se odnosio na celokupno istočnoslovensko stanovništvo. Takvo stanje je trajalo sve do propasti Austrougarske monarhije (1918).[8]

Rusinski prosvetitelj i
književnik Mihajlo Polivka (1868-1944)
Havrijil Kosteljnik (1886-1948), rusinski sveštenik koji se priključio ukrajinskom pokretu

Stvaranjem Kraljevine SHS (1918), nastupile su povoljnije okolnosti za razvoj domaćeg rusinskog jezika, koji je postao nastavni jezik u osnovnim školama u rusinskim sredinama. Tim povodom, rusinski prosvetitelj Mihajlo Polivka (rsn. Михайло Поливка) je 1920. godine priredio prvu čitanku na domaćem rusinskom jeziku. Potom je 1921. godine objavljen i narodni bukvar, a tokom narednih godina usledila su i nova izdanja rusinskih udžbenika.[9][10]

Međutim, već tokom prvih poratnih godina došlo je do uspona ukrajinskog pokreta, koji je dobio podršku u grkokatoličkim krugovima, a među domaćim rusinskim sveštenicima koji su prihvatili ukrajinski nacionalni identitet bio je i Havrijil Kosteljnik (rsn. Гавриїл Костельник), rodom iz Ruskog Krstura, koji je još ranije napustio zavičaj preselivši se u Galiciju, odakle se uključio u rad na propagiranju ukrajinske ideje među Rusinima u Jugoslaviji.[11]

Tako je došlo do nastanka prve gramatike zasnovane na narodnom govoru bačkih Rusina, koju je Kosteljnik objavio 1923. godine, pod naslovom: Gramatika bačvansko-rusinskog govora (rsn. Граматика бачваньско-рускей бешеди).[12] Iako je bila zasnovana na analizi domaće jezičke građe, Kosteljnikova gramatika je prikazivala narodni govor bačkih Rusina kao sastavni deo šireg ukrajinskog jezičkog korpusa, čime je postavljena osnova za nastanak brojnih ne samo jezičkih, već i identitetskih sporova i sukoba, koji traju do danas.[13][14]

Već tokom međuratnog perioda (1918-1941), formirane su tri struje među rusinskim književnim i javnim radnicima u tadašnjoj Kraljevini Jugoslaviji. Prva struja je bila pro-ukrajinska (oslonjena na grkokatoličko sveštenstvo), druga je bula pro-ruska (oslonjena na uticajnu rusku emigraciju), a treća se nalazila između prve dve, zalažući se za punu nacionalnu samobitnost rusinskog naroda. Svaka od pomenutih struja imala je svoje specifične poglede na rešavanje jezičkih pitanja.[11][15]

Neposredno po okončanju Drugog svetskog rata (1945), u novoj Jugoslaviji je formirana Matica rusinska (rsn. Руска матка) u čijem se programu nalazilo i negovanje rusinske jezičke baštine. Ta kulturno-prosvetna organizacija je raspuštena već nakon tri godine, pod pritiskom tadašnjih komunističkih vlasti, a jedan od osnovnih razloga za donošenje takve odluke proisticao je iz spornih pitanja koja su se odnosila na preplitanje rusinskog i ukrajinskog identiteta.[16][17]

Taj problem je kulminirao početkom 1967. godine, kada su predstavnici pro-ukrajinske struje pokrenuli inicijativu u kojoj je (između ostalog) traženo da se umesto domaćeg rusinskog jezika u javni život rusinske zajednice u Jugoslaviji uvede ukrajinski književni jezik. Potpisnici inicijative su se otvoreno izjasnili protiv daljeg razvoja rusinskog književnog jezika, založivši se za njegovo postepeno odumiranje. Takve zamisli nisu imale nikakvo uporište u rusinskom narodu, tako da nisu dobile podršku u državnim strukturama.[18][19]

Savremeno stanje[uredi | uredi izvor]

Dvojezični naziv Ruskog Krstura, na srpskom i rusinskom jeziku

Prekretnica u razvoju rusinskog jezika u bivšoj Jugoslaviji označena je donošenjem Ustavnog zakona od 21. februara 1969. godine, kojim je rusinski jezik zvanično priznat kao jedan od pet službenih jezika na području Vojvodine (čl. 67),[20] a ista odredba je potvrđena i u svim kasnijim najvišim aktima Vojvodine (1974, 1991, 2009, 2014). Donošenjem pomenutih akata i njihovim sprovođenjem u praksi, stvoreni su povoljni uslovi za dalji razvoj rusinskog jezika.

Rad na lingvističkoj standardizaciji rusinskog jezika u Jugoslaviji dobio je novi zamah krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina 20. veka. U Novom Sadu je 1970. godine osnovano Društvo za rusinski jezik i književnost (rsn. Дружтво за руски язик и литературу), koje počevši od 1975. godine izdaje godišnjak pod naslovom: Tvorčosc.[21]

U međuvremenu, književnik i lingvista Mikola Kočiš je 1971. godine objavio Pravopis rusinskog jezika (rsn. Правопис руского язика), a tri godine kasnije objavljena je i njegova Gramatika rusinskog jezika (rsn. Ґраматика руского язика).[22][23]

Počevši od 1972. godine, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu započeto je stvaranje posebnih organizaciona jedinica za proučavanje rusinskog jezika i obrazovanje kadrova u oblasti rusinistike, što je potom dovelo i do formiranja Odseka za rusinistiku.[24] Time su bili stvoreni preduslovi za dodatno unapređivanje rada na proučavanju rusinskog jezika u tadašnjoj Jugoslaviji i današnjoj Srbiji. Počevši od 2017. godine, pri odseku je pokrenut naučni časopis pod naslovom: Rusinistični studiï (srp. Русинистичке студије).[25]

Opštine u kojima je rusinski jezik u službenoj upotrebi (zeleno)

U skladu sa ustavnim odredbama i zakonskim propisima koji obezbeđuju obrazovanje na manjinskim jezicima, Rusini u Srbiji imaju priliku da osnovno i srednje obrazovanje stiču na svom maternjem jeziku. Pored osnovnih škola u rusinskim sredinama, postoji i srednja škola na rusinskom jeziku, sa sedištem u Ruskom Krsturu (rsn. Руски Керестур). Do sada je za ovu školu i osnovne škole širom Vojvodine štampano oko 250 udžbeničkih naslova na rusinskom jeziku.

Iako je ukupan broj Rusina u Srbiji i Hrvatskoj znatno manji od broja karpatskih Rusina - svega 23.286 pripadnika, prema jugoslovenskom popisu iz 1981. godine - oni su u okviru bivše Jugoslavije kao multietničke države bili u prilici da ostvaruju razna manjinska prava, koja su očuvana i u državama-naslednicama.

Pokrenuti su i redovni televizijski i radio programi u Vojvodini na rusinskom jeziku, u sklopu višejezične radio-stanice Radio Novi Sad, koji služi za sve manjine u Vojvodini. Na tom radiju u 2001. godini originalno emitovanje prema jezicima je bilo: 23,5% srpski, 23,5% mađarski, 5,7% slovački, 5,7% rumunski, 3,8% rusinski, 2,2% romski, i 0,2% ukrajinski jezik.

U rusinskom jeziku naglasak je uvek na pretposlednjem slogu.

Klasifikacija[uredi | uredi izvor]

Godišnjak Tvorčosc (1975)
Tabla na ulazu u Gradsku kuću u Novom Sadu sa natpisom na četiri službena jezika (srpski, mađarski, slovački i rusinski)
Za više informacija pogledajte: Istočnoslovenski jezici

Složena pitanja koja se odnose na mesto rusinskog jezika u porodici slovenskih jezika, odnosno na klasifikaciju rusinskih jezičkih varijeteta (narečja, dijalekti, govori) predmet su brojnih rasprava i sporova u lingvističkim krugovima. U slučaju panonsko-rusinskog narečja, te rasprave se mogu svesti na nekoliko osnovnih teorija, koje su zasnovane na različitim dijalektološkim, etnolingvističkim i sociolingvističkim kriterijumima i argumentima:

  • reč je o posebnom narečju rusinskog jezika, koje se po raznim osnovama razlikuje od karpatskih varijeteta, ali uprkos tome zajedno sa njima čini jedinstveni rusinski etnolingvistički korpus, definisan etničkim zajedništvom rusinskog naroda.[26]
  • reč je o posebnom mikrojeziku, u kome se prepliću primarni istočnoslovenski i zapadnoslovenski, a delimično i sekundarni južnoslovenski uticaji (Aleksandar Duličenko).[27]
  • reč je o narečju koje je sastavni deo ukrajinskog jezičkog korpusa, sa specifičnim dijalektološkim osobinama (Havrijil Kosteljnik, Volodomir Hnaćuk, Janko Ramač, Julijan Tamaš).[27]
  • reč je o narečju koje se razvilo iz istočnih dijalekata slovačkog jezika (František Pastrnek, Samo Cambel, Jozef Štolc, Vjačeslav Čarski).[27][28]

Naspram tradicionalnih etnolingvističkih shvatanja, po kojima ovo narečje predstavlja sastavni deo rusinskog (prema jednima), odnosno ukrajinskog (prema drugima) jezika, u pojedinim lingvističkim krugovima su se naknadno razvila i drugačija mišljenja, oličena u tendenciji da se ovo narečje u sociolingvističkom smislu proglasi za poseban "mikrojezik", što predstavlja dodatni izazov za očuvanje etnolingvističkog jedinstva rusinskog jezika.[29]

Pomenuta pitanja su predmet čestih stručnih (lingvističkih) rasprava i sporova u okviru rusinistike (engl. Rusynistics, lat. Rusinistica), kao posebne slavističke discipline koja se bavi proučavanjem rusinske jezičke, književne i kulturno-istorijske baštine.[30]

Terminologija[uredi | uredi izvor]

Studia Ruthenica, br. 22 (2017)

Jedno od najsloženijih pitanja koje se odnosi na ovo narečje rusinskog jezika ogleda se u postojanju specifične višeznačnosti endonimskih (domaćih) naziva (lingvonima), na šta se nadovezuje i neuobičajeno velika raznovrsnost stručnih naziva, kao i niz dodatnih pitanja koja se odnose na semantiku (značenje) raznih egzonimskih (stranih) naziva.

Govornici panonsko-rusinskog narečja prilikom imenovanja svog jezika upotrebljavaju isključivo endonimske (izvorne) nazive, koji su izvedeni neposredno iz rusinskog narodnog imena (rsn. руски язик, a ponekad i rusnacki яzik, odnosno rusinski яzik),[31] čemu odgovara i međunarodni termin za rusinski jezik (engl. Rusyn language) koji je na globalnom nivou priznat i ozvaničen od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).[32]

Pošto se isti endonimski (izvorni) nazivi za jezik i narod upotrebljavaju i u starom zavičaju, na karpatsko-rusinskom području,[33][34][35] pred stručnjake se pored osnovnih pitanja o prirodi i statusu panonsko-rusinskog jezičkog varijeteta postavilo i pitanje o izboru odgovarajućeg naziva za jezik domaćih Rusina u južnim panonskim oblastima.

U stručnoj literaturi i publicistici sreće se najmanje desetak naziva za domaći rusinski jezički varijetet, koji se označava kao: panonsko-rusinski, odnosno južnorusinski ili zapadnorusinski, a ponekad i kao jugozapadno-rusinski. Za vreme postojanja nekadašnje Jugoslavije, bio je poznat i kao jugoslovensko-rusinski. Takođe se javljaju i razni uži nazivi. Pošto najveći broj govornika živi na području Bačke, njihov jezik je često označavan kao bačko-rusinski govor (rsn. бачваньска руска бешеда) ili bačko-rusinski jazik (rsn. бачваньски руски язик). Budući da taj naziv nije obuhvatao celu zajednicu, upotrebljavani su i širi nazivi, kao što su: bačko-sremski ili bačko-sremsko-slavonski, a takođe i vojvođansko-rusinski.[36][37][38][39]

Ni jedan od pomenutih naziva nije postao opšteprihvaćen u stručnoj literaturi, bilo zbog preuskog ili preširokog značenja, odnosno zbog višeznačnosti ili istorijske prevaziđenosti. Stoga su pojedini stručnjaci pokušali da pronađu termin koji bi otklonio pomenute nedostatke. Prvobitno se pošlo od panonske odrednice, koja je bila pogodna u geografskom smislu, ali je takođe smatrana i preširokom, pošto se mogla odnositi i na Rusine u Mađarskoj. Pojedini rusinski stručnjaci iz Srbije su stoga predložili rešenje zasnovano na južnopanonskoj odrednici. Pošto je bila geografski precizna, politički neutralna i istorijski primenjiva na razne periode, južnopanonska odrednica je pružala mogućnost za jasno teritorijalno grupisanje svih rusinskih zajednica sa prostora bivše Jugoslavije (rsn. южнопанонски Руснаци), a samim tim je pokrivala i njihovo jezičko područje (rsn. южнопанонска руска бешеда, южнопанонски руски язик).[40][41][42]

Aleksandar Duličenko, lingvista i autor teorije o mikrojezicima, koju je primenio u vidu podele rusinskog i nekih drugih slovenskih jezika na posebne mikrojezike

Raznovrsnost i neusaglašenost domaćih naziva se u međuvremenu odrazila i na oblikovanje odgovarajućih pojmova na stranim jezicima. Nasuprot osnovnom nazivu za rusinski jezik (engl. Rusyn language), koji je prihvaćen u međunarodnoj terminologiji, u izvesnim krugovima se pojavila sklonost ka izbegavanju pojmova koji su izvedeni iz endonimskih (izvornih) naziva, zasnovanih na rusinskom narodnom imenu. Umesto toga, zagovara se upotreba drugačijih termina, zasnovanih na arhaičnom egzonimskom (stranom) pojmu Ruteni (lat. Rutheni), koji je tokom istorije imao veoma široko značenje i nikada se nije odnosio samo na Rusine, već je obuhvatao i ostale Istočne Slovene, tako da rutenske odrednice (zbog svoje višeznačnosti) predstavljaju poseban terminološki problem i izazov za istraživače u oblasti slavističkih studija.[43][44]

Upravo zbog te višeznačnosti, najpoznatiji rusinski istoričar, prof. dr Pavel R. Magoči (bivši predsednik Svetskog kongresa Rusina), izričito je ukazao na neprikladnost upotrebe rutenskih odrednica za označavanje Rusina u međunarodnoj terminologiji.[45]

Terminološka rutenizacija (engl. ruthenization) se manifestovala i po pitanju izbora odgovarajućih naziva za rusinske jezičke varijetete. Tako su u slučaju panonsko-rusinskog narečja nastale dve grupe pojmova, od kojih je prva bila zasnovana na rusinskim odrednicama (na primer: engl. Pannonian Rusyn), dok je druga bila zasnovana na rutenskim odrednicama (na primer: engl. Pannonian Ruthenian). Ova dvojnost nije bila samo formalne prirode, pošto je upotreba rutenskih odrednica povlačila za sobom i neka dodatna terminološka pitanja.

Pojedini lingvisti, koji su domaće narečje označavali kao južnorusinsko, počeli su (u radovima na engleskom jeziku) da pored pojma zasnovanog na rusinskoj odrednici (engl. South Rusyn), koriste i pojam zasnovan na rutenskoj odrednici (engl. South Ruthenian).[39] Međutim, taj pojam je u međunarodnoj naučnoj terminologiji još od ranije imao sasvim drugačije značenje, prvenstveno u oblasti proučavanja jezičkih prilika na matičnim istočnoslovenskim prostorima u periodu od 15. do 18. veka. U toj oblasti slavističkih studija, pojmovi zasnovani na rutenskim odrednicama koriste se za egzonimsko označavanje istorijskih (ranih novovekovnih) jezičkih varijeteta na prostorima današnjih država Belorusije (engl. North Ruthenian) i Ukrajine (engl. South Ruthenian). U međunarodnoj naučnoj terminologiji na engleskom jeziku, drugopomenuti pojam označava jezičke varijetete iz kojih se kasnije razvio savremeni ukrajinski jezik.[46]

Pojmovna rutenizacija je poprimila još šire razmere u radovima pojedinih autora, koji su domaće rusinsko narečje u terminologiji na engleskom jeziku počeli da označavaju samo putem opšte rutenske odrednice (engl. Ruthenian language), bez ikakvog bližeg regionalnog određenja. Međutim, taj pojam se u međunarodnoj naučnoj terminologiji oduvek upotrebljavao u daleko širem značenju, prvenstveno kao egzonimski naziv za istočnoslovenski jezički korpus. U mnoštvu naučnih i stručnih radova na stranim jezicima, pojam rutenski jezik (engl. Ruthenian language) označava stare zapadnoruske jezičke varijetete, koji su se razvili u razdoblju od 15. do 18. veka, a iz kojih su potom nastali savremeni jezici: beloruski, ukrajinski i rusinski.[47]

Pomenute pojave su dobile na zamahu nakon izbijanja ukrajinske krize (2014), kada je usled izmenjenih političkih okolnosti došlo do demonstrativnog opoziva prethodno donetog zakona iz 2012. godine, čime je bila poništena i zakonska odredba u kojoj je rusinski jezik bio naznačen kao jedan od manjinskih i regionalnih jezika u Ukrajini.[48]

Nedugo potom, došlo je do dodatne afirmacije rutenskih odrednica među rusinistima u Srbiji. Prilikom objavljivanja tematskog zbornika pod naslovom Rusinistični studiï (2015), uredništvo je odlučilo da uporedni naslov na engleskom jeziku ne glasi Rusyn Studies ili Rusynistics, već je upotrebljen izraz: Ruthenian Studies, a istovetna odluka doneta je i prilikom pokretanja istoimenog časopisa Rusinistični studiï (2017), koji je takođe dobio uporedni naslov: Ruthenian Studies. Iako je u oba slučaja (zbornik i časopis) bilo naglašeno da pomenuta izdanja neće biti podložna ideološkim ili političkim uticajima, uredništva su u svojim uvodnim napomenama propustila da obrazlože odluku o upotrebi rutenskih umesto rusinskih odrednica.[49][50]

Zanemarivanje naučno prihvaćenog značenja rutenskih odrednica poprimilo je još šire razmere u vidu nastojanja da se suženo značenje pomenutog pojma (engl. Ruthenian language) redefiniše u smislu njegovog svođenja na naziv za panonsko-rusinsko narečje. Tim povodom je bio pokrenut i odgovarajući postupak pred Međunarodnom organizacijom za standardizaciju (ISO).

Pitanje ISO statusa i naziva[uredi | uredi izvor]

Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO)

Iako je rusinski jezik na međunarodnom nivou priznat od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO) u okviru standarda ISO 639-3 (šifra: rue, engl. Rusyn language),[32] u pojedinim sredinama su pokrenute inicijative za promenu tog statusa, uz potenciranje dijalektoloških razlika između panonsko-rusinskog i karpatsko-rusinskog narečja.

U proleće 2019. godine, grupa stručnjaka iz oblasti rusinistike podržala je predlog za podelu jedinstvenog rusinskog jezika na dva posebna jezika, putem uzdizanja karpatskog i panonskog narečja na status posebnih jezika, sa predloženim nazivima: istočnorusinski jezik (engl. East Rusyn language) i južnorusinski jezik (engl. South Rusyn language). Ovaj predlog za podelu, koji bi doveo do ukidanja jedinstvenog rusinskog jezika putem stvaranja dva posebna (odvojena) jezika, odbijen je početkom 2020. godine od strane Međunarodne organizacije za standardizaciju (ISO).[3]

Krajem 2020. godine, ista grupa lingvista je u proširenom sastavu uputila novi, znatno izmenjeni i dopunjeni zahtev istoj Međunarodnoj organizaciji za standardizaciju (ISO), predloživši da se iz rusinskog jezika (koji obuhvata sva rusinska narečja) kao poseban izdvoji i prizna novi jezik, koji bi obuhvatao samo dosadašnje panonsko narečje. Kao međunarodni, odnosno opšti egzonimski (strani) naziv za taj novi jezik predložen je engleski termin za rutenski jezik (engl. Ruthenian language), dok kao endonimski (izvorni) naziv nije naznačen osnovni domaći rusinski naziv (rsn. Руски язик), već je pod engleskim oblikom Rusnak prednost data drugom domaćem nazivu (rsn. Руснацки язик), koji se među Rusinima upotrebljava ređe, pošto se smatra neformalnim. Ukoliko budu usvojeni, pomenuti zahtevi će dovesti do podele sadašnjeg jedinstvenog rusinskog jezika na dva posebna i potpuno odvojena jezika.[29]

Pomenutim zahtevima iz 2019. i 2020. godine, ISO je dovedena u nesvakidašnju situaciju da u kratkom vremenskom razmaku odlučuje o dva predmetno srodna, ali znatno različita predloga iza kojih je stajala ista grupa lingvista, koji su u roku od godinu dana u promenili svoje stavove prema ključnim pitanjima sadržanim u sopstvenim zahtevima. Najočiglednija razlika ogledala se u nazivu jezika, koji je pomenuta grupa u svom predlogu iz 2019. godine predstavljala kao južnorusinski (engl. South Rusyn language), da bi ga u svom kasnijem predlogu iz 2020. godine preimenovala u rutenski (engl. Ruthenian language).

Istim predlogom, ISO je dovedena u situaciju da razmatra inicijativu koja bi dovela do toga da se na najvišem nivou međunarodne standardizacije izvrši potpuna redefinicija naznačenog pojma (engl. Ruthenian language), koji bi sa nivoa opšteg egzonimskog (stranog) naziva za širi istočnoslovenski jezički korpus bio sveden na oznaku za lokalni jezički varijetet rusinskih zajednica u južnim oblastima Panonske nizije. Pored toga, podnosioci predloga su novopredloženi jezik svrstali u zapadnoslovenski jezički korpus. Konačna odluka ISO o pomenutim pitanjima trebalo bi da bude doneta do kraja 2021. godine.[51]

Naknadno opredeljenje predlagača za rutensku opciju nije proisteklo iz narodnog govora, pošto se Rusini na sopstvenom jeziku ne nazivaju Rutenima, niti svoj jezik zovu rutenskim, što je na izričit način potvrđeno i ranijim odnosom iste grupe stručnjaka prema rutenskim odredicama. U referentnim rečnicima rusinskog jezika, koji su priređeni 1997. i 2010. godine od strane istih stručnjaka iz oblasti rusinistike (Julijan Ramač, Mihajlo Fejsa i Helena Međeši, sa saradnicima), "rutenske" odrednice nisu ni pomenute, bilo u smislu "rutenske" narodnosti ili "rutenskog" jezika. Priređivači pomenutih leksikografskih izdanja nisu propustili da pomenu hemijski element rutenijum, ali imenicu Ruteni i pridev rutenski nisu uneli u pomenute rečnike, ni u obliku samostalnih odrednica, niti u sklopu objašnjenja za imenicu Rusini i pridev rusinski.[52][53]

Posebnu zanimljivost pomenutog predloga iz 2020. godine predstavlja izričito pozivanje predlagača na model koji je primenjen prilikom ISO ozvaničenja srpskog i hrvatskog jezika, odnosno bošnjačkog i crnogorskog jezika.[54] Povlačeći analogiju sa jezicima Srba, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca, koji se smatraju posebnim narodima te stoga imaju i sopstvene jezike, predlagači su stvorili prostor za postavljanje raznih implicitnih pitanja o sopstvenom odnosu prema jedinstvu ne samo rusinskog jezika, već i rusinskog naroda u celini. Iz zahteva da se panonsko-rusinskom narečju prizna status posebnog jezika upravo po modelu koji je primenjen prilikom donošenja sistemskih rešenja o jezicima posebnih naroda (Srba, Hrvata, Bošnjaka i Crnogoraca), proističe i implicitno pitanje: da li to znači da bi (prema pozivanju predlagača upravo na taj model) i Rusine koji govore pomenutim narečjem trebalo posmatrati kao poseban narod u odnosu na ostale Rusine, koji govore karpatsko-rusinskim narečjem?

Pismo[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Rusinska ćirilica

Rusinski jezik koristi isključivo ćirilično pismo, s tim što je rusinska ćirilica standardizovana prema osnovnim varijantama rusinskog jezika. U panonskom narečju rusinskog jezika koriste se 32 znaka, odnosno 31 slovo i dodatni meki znak:

А а Б б В в Г г Ґ ґ Д д Е е
Є є Ж ж З з И и Ї ї Й й К к
Л л М м Н н О о П п Р р С с
Т т У у Ф ф Х х Ц ц Ч ч Ш ш
Щ щ Ю ю Я я Ь ь

Poređenje jezika i primeri osnovnih reči i izraza[uredi | uredi izvor]

Poređenje teksta na panonskom narečju rusinskog jezika i teksta na srpskom jeziku
Član 1 statuta AP Vojvodine iz 2009. godine

Tekst na panonskom narečju rusinskog jezika
„Войводина то автономна покраїна гражданкох и гражданох хтори у нєй жию, у составе Републики Сербиї. Войводина то реґия у хторей ше традиционално пестує вецейкултуралносц, вецейконфесионалносц и други европски принципи и вредносци. Войводина нєрозлучна часц Републики Сербиї”[55].

Tekst na srpskom jeziku
„Vojvodina je autonomna pokrajina građanki i građana (u daljem tekstu: građani) koji u njoj žive, u sastavu Republike Srbije. Vojvodina je regija u kojoj se tradicionalno neguju višekulturalnost, višekonfesionalnost i drugi evropski principi i vrednosti. AP Vojvodina je neodvojivi deo Republike Srbije”.

Poređenje teksta na kodifikovanim varijantama rusinskog jezika / Osnovne reči i izrazi
Srbija Rusinski jezik Bačke (Bačvanьsko-ruska bešeda, bačvanьski ruski яzik, bačvansьko-rusinsьka mіkromova, bačvansьko-srimsьka, pannonsьka mova, bačvansьko-srimsьkiй varіant ukraїnsьkoї lіteraturnoї movi)


Togo roku še odbulo už druge stretnuce gaburčanoh po pohodzenю, htorih u Valalskim urяdu, u Gaburi 8. юliя 2006. roku, na rodneй grudi privital starosta valalu M. Ющik. Щiri slova, podzekovnosc, piha i gordosc pre dobri glas o svoїm valalu, vitanя dlugo nєvidzeneй rodzini, zdogadovanя na davni časi, na Gaburu, na rodzinu i tradiciю, mali svoйo mesto nє lєm na stretnucoh rodzini, alє i na caleй dvodnьoveй kulturno-umetnїckeй i sportoveй programi htora še odbuvala pod nazvu: «Gabura špiva i športuє».

Poljska Rusinski jezik Lemkivščine-Poljska (Lemkіvsьko-gorlicьka mіkromova, rusinski jezik koji je najbliži standardnom ukrajinskom jeziku)

Togo roku odbыla sя už druga striča gaburskыh rodakіv, kotrыh na Sіlьsьkomu urяdі v Gaburі 8. lipcя 2006, na ridni zemli privitav starosta sela M. Ющіk. Щirы slova podяkы і gordosti za šыrinя dobroй slavы svogo sela, vitanя medže dovgo nevidženыma rodakami, spominы davnыh časiv, Gaburi, rodini і tradiciї bыli ne lem na striči rodakіv, ale і na cіlim dvodnьovim kulьturno-suspіlьnim і sportovim sьvяtі, яke sя odbыlo pіd nazvom «Gabura spіvaє і sportuє».

Slovačka Rusinski jezik Preševščine-Slovačka (Rusinsьka mіkromova na Prяšіvщinі, lemkіvsьko-prяšіvsьka, šarisьko-prяšіvsьka)

Togo roku sя odbыla už druga strіča gaburskыh rodakіv, kotrыh na Selьskіm urяdі v Gaburі 8. юla 2006, na rodnіm ґruntі privitav starosta sela M. Ющіk. Slova do dušы, podяkы і gordosti za šыrіnя dobrogo hыru o svoїm selі, vitanя dovgo nevidženыh rodakіv, spominanя na davnы časы, na Gaburu, na rodinu і tradіcії mali svій prostor nelem na strіčі rodakіv ale і na cіlій dvadnьovій kulturno-spoločenьskій і športovій akcії, яka sя odbыvala pіd nazvom: «Gabura spіvaє і športuє.»

Ukrajina Standardni ukrajinski jezik

Togo roku vіdbulasя druga zustrіč gabursьkih zemlяkіv, kotrih na Sіlьsьkomu urяdі v Gaburі 8 lipnя 2006 roku, na rіdnій zemlі privіtav starosta sela M. Ющіk. Щirі slova podяki й gordostі za poširennя dobroї slavi svogo sela, vіtannя dovgo ne bačenih zemlяkіv, spomini davnіh časіv, Gaburi, rodini і tradicій mali mіsce ne liše na zustrіčі zemlяkіv, ale й na dvodennomu kulьturno-suspіlьnomu і sportivnomu svяtі, яke vіdbuvalasя pіd nazvoю «Gabura spіvaє і zaйmaєtьsя sportom».

Osnovne reči i izrazi na rusinskom jeziku[uredi | uredi izvor]

(U zagradama je data približna transkripcija na srpskom jeziku)

  • Гей (/hej/) - Da
  • Нє (/nje/) - Ne
  • Здраво (/zdravo/) - Zdravo
  • Дзекуєм (/dzekujem/) - Hvala
  • Нєт на чим (/njet na čim/) - Nema na čemu
  • Добре рано (/dobre rano/) - Dobro jutro
  • Добри дзень (/dobri dzenj/) - Dobar dan
  • Добри вечар (/dobri večar/) - Dovro veče
  • До видзеня (/do vidzenja/) - Do viđenja
  • Як ше волаце? (/jak še volace/) - Како се зовете?
  • Волам ше... (/volam še/) – Зовем се ...
  • Модлїм Вас/це (/modljim vas ili ce/) - Molim Vas/te
  • Пребачце (/prebačce/) – Извините
  • Маце дацо процив? ? (/Mace daco prociv/) - Imaš nešto protiv?
  • Смачного (/smačnoho /) - Пријатно
  • Слава Исусу Христу (Одповид: Слава на вики) (/Slava Isusu Hristu (Odpovid: Slava na viki)/) – Slava Isusu Hristu (Odґovor: Slava na vekove)
  • Христос раждаєтся (Одповид: Славите єго) (/Hristos raždajetsja (Odpovid: Slavite jeho)/) – Христос се роди (Одговор: Славите га)
  • Дай Боже щесцa (Одповид: Дай Боже и Вам) (/Daj Bože ščesca (Odpovid: Daj Bože i Vam)/) – Дај Боже среће (Одговор: Дај Боже и Вама)
  • Витай (/Vitaj/) – Dobrodošao
  • Витайце (/Vitajce/) – Dobrodošli
  • Витайце у нас (/Vitajce u nas/) – Dobrodošli kod nas
  • Шицко добре! (/Šicko dobre!/) – Све најбоље!
  • Красни дзень! (/Krasni dzenj!/) – Divan dan!
  • Приємни вечар! (/Prijemni večar!/) – Prijatno veče!
  • Шицко найлєпше! (/Šicko najljepše!/) – Све најлепше!
  • Щешлївa драга! (/Ščešljiva draha!/) – Срећан пут!
  • Щешлїво ше врацце  ! (/Ščešljivo še vracce/) – Срећно се вратите!
  • Щешлїви Нови рок/Щещлїви новорочни швета (/Ščešljivi Novi rok/Ščešljivi novoročni šveta/) – Срећна Нова година/Срећни новогодишњи празници
  • Щешлїви Крачун/Шещлїви крачунски швета (/Ščešljivi Kračun/Ščešljivi kračunski šveta/) – Срећан Божић/Срећни божићни празници
  • Винчуєм (/Vinčujem/) – Čestitam
  • Винчованка (/Vinčovanka/) – Čestitka
  • Швето (/Šveto/) – Празник
  • Жадам/Жичим (/Žadam/Žičim/) – Желим
  • На здравє! (/Na zdravje/) – Na zdravlje
  • Як сце? (/jak sce?/) - Kako ste?
  • Барз добре, а ви? (/barz dobre, a vi?/) – Veoma dobro, a vi?
  • Пан (/Pan/) – Gospodin
  • Панї (/Panji/) – Gospođa
  • я (/ja/) - ja
  • ти (/ti/) - ti
  • вон (/von/) - ti
  • вона (/vona/) - ona
  • ми (/mi/) - mi
  • ви (/vi/) - vi
  • война (/vojna/) – rat
  • вони (/voni/)- oni
  • шицки (/šicki/)- сви
  • жена (/žena/)- супруга
  • муж (/muž/) - супруг
  • чловeк (/človek/) – čovek
  • хлап/хлапец (/hlap/hlapec/) – momak
  • дзивка (/dzivka/) – devojka
  • слово (/slovo/) - reč
  • буква (/bukva/) - slovo
  • нєшка (/nješka/) – данас
  • тераз (/teraz/) – sada
  • перше (/perše/) – прво
  • дума/думанє (/duma/dumanje/) – misao/mišljenje
  • схадзка (/shadzka/) – sednica
  • кнїижка (/knjižka/) – књига
  • шор (/šor/) – ред
  • лєм (/ljem/) – samo
  • рада,совит (/rada,sovit/) – veće,savet
  • валал (/valal/) – selo
  • староста (/starosta/) – starešina
  • валалчанє (/valalčanje/) – становници села
  • Город (/Horod/) – Grad
  • Городоначальнїк (/Horodonačaljnjik/) – Gradonačelnik
  • кукурица (/kukurica/) – kukuruz
  • хвиля (/hvilja/) – vreme
  • коч (/koč/) – кола (коњска)
  • сушед (/sušed/) – sused, komšija
  • хижа (/hiža/) – kuća
  • будова (/budova/) – zgrada
  • вєдно,заєдно (/vjedno,zajedno/) – zajedno
  • вибор (/vibor/) – izbor
  • годзина (/hodzina/) – sat, čas
  • гусли (/husli/) – violina
  • даколи/дакеди (/dakoli/dakedi/) – nekada (u prošlosti)
  • дахто (/dahto/) – neko
  • дацо (/daco/) – nešto
  • дзвери (/dzveri/) – vrata
  • дїдо (/đido/) – деда
  • дзеци (/dzeci/) – deca
  • дижд (/dižd/) – kiša
  • конєц (/konjec/) – kraj
  • смияд (/smijad/) – žeđ
  • желїзни (/željizni/) – gvožđe
  • забувац (/zabuvac/) – zaboraviti
  • послац (/poslac/) – poslati
  • скруциц (/skrucic/) – skrenuti (u ulicu)
  • ище (/išče/) – још
  • кажди (/každi/) – сваки
  • курка (/kurka/) – kokoška
  • курчата (/kurčata/) – пиле
  • кухня (/kuhnja/) – kuhinja
  • любиц (/ljubic/) – voleti, dopadati se
  • мено (/meno/) – ime
  • нащесце(/naščesce/) – на срећу
  • правда (/pravda/) – istina
  • нєправда (/njepravda/) – laž
  • пайташ (/pajtaš/) – друг, пријатељ
  • паметац (/pametac/) – pamtiti, sećati se
  • паприґа (/papriga/) – paprika
  • преклад (/preklad/) – prevod
  • приємни (/prijemni/) – prijatan
  • родичи (/rodiči/) – родитељи
  • родзина (/rodzina/) – rodbina
  • танєц (/tanjec/) – igra, ples
  • танцовац (/tancovac/) – igrati, plesati
  • уж (/už/) – već
  • фриштик (/frištik/) – doručak
  • цукер (/cuker/) – šećer
  • черешня (/čerešnja/) – вишња
  • число (/čislo/) – број
  • шумни/о (/šumni/o/) – лепи/о
  • яр (/jar/) – proleće
  • як (/jak/) – kako, kao
  • рок (/rok/) - godina
  • барз (/barz/) - baš
  • грац (/hrac/) – svirati
  • шпивац (/špivac/) – певати
  • поволанка (/povolanka/) – pozivnica
  • поволуєме (/povolujeme/) – pozivamo
  • пенєжи/гроши (/penježi/hroši/) – новац
  • рахунки (/rahunki/) – računi
  • достац (/dostac/) – dobiti, osvojiti
  • модлїм вас (/modljim vas/) – molimo vas
  • драга (/draha/) – put
  • вояк (/vojak/) – vojnik
  • гордосц (/hordosc/) – hrabrost
  • доля (/dolja/) – sudbina
  • глєдац (/hljedac/) – tražiti
  • коляда (/koljada/) – božićna pesma
  • чуц (/čuc/) – čuti
  • увага (/uvaha/) – oprez, pažnja
  • ядловец (/jadlovec/) – jelka
  • квиценє (/kvicenje/) – kićenje
  • сосна (/sosna/) – bor
  • Дзекуєм барз крашнє! (/Dzekujem barz krašnje!/) –Хвала веома лепо!
  • Дзекуєм крашнє! (/Dzekujem krašnje!/) –Хвала лепо!
  • Нєт на чим! (/Njet na čim!) – Nema na čemu!
  • Любим це! (/Ljubim ce!/) - Volim te!
  • Дзе вц? (/Dze wc?/) - Gde je vc?
  • Ходзиш ту часто? (/Hodziš tu často?/) - Dolaziš ovamo često?
  • Кельо то кошта? (/Keljo to košta/) - Koliko to košta?
  • Видз вонка/Войдз нука (/Vidz vonka,Vojdz nuka/)
  • Идзце/Гибайце, Поце (/Idzce/Hibajce,Poce/) –Idite/Dođite
  • Швидко оздрав! (/Švidko ozdrav!/)- Брзо оздрави!
  • Охабце ме (/Ohabce me/)- Ostavi me!
  • Най ше пачи! (/Naj še pači!/)- Изволи!
  • -Пущце ме/Пущице ме!}- (/Puščce me!/Puščice me!/) - Пустите ме!
  • Одпущце ми (/Odpuščce mi!/) – Опростите ми!
  • Щешлїви Нови рок! (/Ščešljivi Novi rok!/) – Срећна Нова Година!
  • Щешлїви Крачун! (/Ščešljivi Kračun!/) - Srećan Božić!
  • Весела Вилїя и Щешлїви Крачун! (/Vesela Viljija i Ščešljivi Kračun – Veselo Badnje Veče i Srećan Božić!
  • Щешлїва Велька Ноц! (/Ščešljiva Veljka Noc /) – Срећан и Весео Ускрс!
  • Щешлїви родзени дзень! (/Ščešljivi rodzeni dzenj/) – Срећан рођендан!
  • Щешлїви Швета! (/Ščešljivi Šveta/) – Срећни празници!
  • Винчуєм! (/Vinčujem/) – Čestitam!
  • Мойо почитованє (/Mojo počitovanje/) – S poštovanjem ,Moje poštovanje
  • Єдeн язик нїґда нє досц (/Jeden jazik njigda nje dosc/) – Jedan jezik nikada nije dovoljan

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Videti odeljak o terminologiji.
  2. ^ Statut Autonomne Pokrajine Vojvodine
  3. ^ a b ISO 639-3: Change Request Documentation: 2019-016
  4. ^ Tamaš 2007, str. 306-309.
  5. ^ Tamaš 2017.
  6. ^ a b Laboš 1979.
  7. ^ Vrabelь 1890.
  8. ^ Ramač 1993.
  9. ^ Polivka 1920.
  10. ^ Polivka & Mudri 1921.
  11. ^ a b Biljnja 1987.
  12. ^ Kostelьnik 1923.
  13. ^ Ramač-Furman 2013, str. 15-25.
  14. ^ Ramač 2017, str. 155-161.
  15. ^ Ramač 2013, str. 457-475.
  16. ^ Ramač 2018, str. 65–66.
  17. ^ Subotić 2018, str. 54, 58.
  18. ^ „Pismo 159 podpisnїkoh яk poukraїnčic Rusnacoh (1967)”. Arhivirano iz originala 20. 07. 2009. g. Pristupljeno 20. 07. 2009. 
  19. ^ Mihajlo Fejsa (2021): Sprovođenje infamnog plana mera za rešenje problema Ukrajinaca-Rusina u Srbiji
  20. ^ Ustavni zakon Socijalističke Autonomne Pokrajine Vojvodine (1969)
  21. ^ „Družtvo za ruski яzik i literaturu: Tvorčosc”. Društvo za rusinski jezik, književnost i kulturu. 
  22. ^ Kočiš 1971.
  23. ^ Kočiš 1974.
  24. ^ Filozofski fakultet u Novom Sadu: odsek za rusinistiku
  25. ^ Rusinistični studiï (Ruthenian Studies)
  26. ^ Fejsa 2016a, str. 613-622.
  27. ^ a b v Fejsa 2005, str. 23.
  28. ^ Čarskiй 2011.
  29. ^ a b ISO 639-3: Change Request Documentation: 2021-005
  30. ^ Kassianova (2002), str. 1001[mrtva veza]: "Rusinistica, or Carpatho-Rusyn studies - a social science discipline focussing on the history of an Eastern Slavic people inhabiting the northern and southern slope of the Carpathian mountains and living within the borders of several Eastern and Central European countries."
  31. ^ Ramač, Fejsa & Međeši 1997, str. 447-448.
  32. ^ a b ISO 639-3: 639 Identifier Documentation: rue
  33. ^ Magocsi & Pop 2005, str. 292-294, 433-434.
  34. ^ Plishkova 2009, str. 17, 37, 67.
  35. ^ Magocsi 2015, str. 3, 5, 134, 154, 222-224.
  36. ^ Kolьesarov 1977.
  37. ^ Magocsi & Pop 2005.
  38. ^ Feйsa 2018a, str. 190.
  39. ^ a b Fejsa 2018b, str. 368.
  40. ^ Medєši 2007.
  41. ^ Medєši 2008.
  42. ^ Medєši 2016, str. 145-159.
  43. ^ Himka 1999, str. 8-9.
  44. ^ Magocsi 2015, str. 2-5.
  45. ^ Magocsi 2011, str. 177.
  46. ^ Brock 1972, str. 166-171.
  47. ^ Bunčić 2015, str. 276-289.
  48. ^ Csernicskó & Fedinec 2016, str. 560-582.
  49. ^ Tamaš 2015, str. 7.
  50. ^ Rusinistični studiï (Ruthenian Studies): 1 (2017)
  51. ^ ISO 639-3: Management of the Code Change Process
  52. ^ Ramač, Fejsa & Međeši 1997, str. 448.
  53. ^ Medєši, Timko-Dїtko & Feйsa 2010.
  54. ^ Registration Authority: Request for Change to ISO 639-3 Language Code: Change Request Number: 2021-005
  55. ^ З Статуту Автономної області Воєводина.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Панонско_наречје_русинског_језика&oldid=27708567”