Zastarelost (obligaciono pravo)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Zastarelost je pravni institut prisutan u više grana prava, a označava zastarevanje, odnosno nestanak ili neutuživost određenog prava usled nekorišćenja od strane titulara. Zastarelost je od velikog značaja i u obligacionom pravu.

Obligaciono pravo Srbije[uredi]

Početak zastarevanja i nastupanje zastarelosti[uredi]

Zastarelost nastupa kad protekne zakonom određeno vreme u kome je poverilac mogao zahtevati ispunjenje obaveze. Zastarevanje počinje teći prvog dana posle dospelosti obaveze, osim ako zakonom nije drugačije propisano. Obaveze koje se sastoje u trpljenju ili propuštanju počinju zastarevati prvog dana posle dana kad je dužnik postupio protivno obavezi. Svaka zastarelost nastupa kad istekne poslednji dan zakonom određenog vremena. U vreme zastarelosti računa se i vreme koje je proteklo u korist dužnikovih prethodnika. Zakonom određeno vreme zastarelosti ne može se menjati pravnim poslom.

Rokovi za zastarelost[uredi]

Rokovi za zastarelost su različiti za pojedine vrste potraživanja. ZOO poznaje četiri roka zastarelosti: od deset, pet, tri i jedne godine. Opšti rok zastarelosti je deset godina. U tom roku zastarevaju sva potraživanja, ukoliko zakonom nije određen neki drugi rok zastarelosti.

Zastoj zastarevanja[uredi]

Određene činjenice sprečavaju zastarevanje, tj. ne dopuštaju da rok za zastarelost počne teći, a ako je već bio započeo, dalji njegov tok se zaustavlja. Zastarevanje ne teče između određenih lica zbog njihove bliskosti: između supružnika, između roditelja i dece dok traje roditeljsko pravo, između štićenika i njegovog staraoca, kao i organa starateljstva, za vreme trajanja starateljstva i dok ne budu položeni računi;između lica koja žive u vanbračnoj zajednici, dok ta zajednica traje. Zatim, zastarevanje ne teče za vreme mobilizacije, rata i neposredne ratne opasnosti u pogledu potraživanja lica na vojnoj dužnosti kao i u pogledu potraživanja koja imaju lica zaposlena u tuđem domainstvu od poslodavca ili članova njegove porodice koji zajedno sa njim žive, sve dok zaposlenje traje. Zastarevanje ne teče ni za vreme za koje poveriocu nije bilo moguće, zbog neotklonjivih prepreka, da sudskim putem zahteva ispunjenje obaveze. Osim ovih slučajeva, zastarevanje se ne može za neko vreme obustaviti pravnim poslom.

Prekid zastarevanja[uredi]

Zastarevanje se može prekinuti iz više razloga. Pre svega, ono se prekida kada dužnik prizna dug davanjem otplate, plaćanjem kamate ili davanjem poveriocu nečeg radi osiguranja potraživanja. Zatim, zastarevanje se prekida podizanjem tužbe i svakom drugom poveriočevom radnjom preduzeto protiv dužnika pred sudom ili drugim nadležnim organom, u cilju utvrđivanja, osiguranja ili ostvarenja potraživanja. Prekid ne nastaje ukoliko tužilac odustane ili tužba bude odbačena ili odbijena ili izdejstvovana mera bude poništena, ali samo u slučaju meritornog odlučivanja. Za prekid zastarevanja nije dovoljno a poverilac pozove dužnika (pismeno ili usmeno) da obavezu ispuni.

Posledice zastarelosti[uredi]

Zastarelost ukida utuživost tražbine. Njome ne nestaje obaveza dužnika da dug ispuni, već mogućnost da poverilac ispunjenje izdejstvuje sudskim putem, što je u praksi slično gašenju obaveze. Međutim, poverilac se može koristiti zastarelim potraživanjem na neki drugi način. Na primer, može njime prebiti dužnikovo potraživanje ukoliko još nije bilo zastarelo u času kad su se stekli uslovi za prebijanje. Osim toga, poverilac zastarelog potraživanja nadoknade štete može posle zastarelosti zahtevati od odgovornog lica da mu ustupi ono što je dobio usled štetne radnje po pravilima o neosnovanom obogaćenju. Najzad, poverilac zastrelog potraživanja koje je osigurano zalogom ili hipotekom može se i namiriti iz opterećene stvari, ako je drži u rukama ili ako je njegovo pravo upisano u javnu knjigu.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

  • Radišić Jakov, Obligaciono pravo - Opšti deo, Nomos, Beograd, 2004., ISBN 86-81781-45-6