Zaharija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zaharija prorok
Prorok Zaharija na ruskoj ikoni iz 18. veka
Lični podaci
Datum rođenja4. vek. p. n. e.
Datum smrtiV vek. p. n. e.
Svetovni podaci
Praznik21. februar

Zaharija (hebr. זְכַרְיָה) je hebrejski prorok iz Starog zaveta, koji je prorokovao oko 520. god. p. n. e. Živeo je u isto vreme kad i prorok Agej (Jezdra 5:1; 6:14).[1]

Etimologija[uredi | uredi izvor]

Prorok pripada posebnoj starozavetnoj knjizi koja nosi njegovo ime (Knjiga proroka Zaharije) i zauzima pretposlednje mesto među proročkim knjigama.[2] Prvo datirano proročanstvo knjige datira iz 520. p. n. e.: „Osmog meseca, u drugoj Darijevoj godini, bila je Gospodnja reč Zahariji“ (Zaharija 1:1), poslednja 518. p. n. e. Pre Hrista: „Četvrte godine cara Darija, reč Gospodnja bila je Zahariji, četvrtog dana devetog meseca, Haslevu“ (Zaharija 7:1).

Biblijsko kazivanje[uredi | uredi izvor]

Rođen tokom vavilonskog ropstva, preživeo ga je i po povratku iz ropstva mnogo doprineo moralnom oživljavanju naroda. Zajedno s prorokom Agejem pobuđivao kneza Zorovavelja da obnovi hram jerusalimski. Prorekao svečani ulazak Hristov u Jerusalim na magaretu, mladetu magaričinu; (Zah 9, 9) i Judino izdajstvo za trideset srebrnika: i izmjeriše mi platu, trideset srebrnika; (Zah 11, 12) i bežanje apostola od Hrista u vreme Njegovog stradanja: udariće pastira, i ovce će se razbjeći. (Zah 13, 7) Prorok Zaharija naziva se Srpovicem, zato što je u viziji video srp što silazi s neba da pokosi nepravednike, naročito lopove i hulitelje imena Božjeg. Umro je poslednje godine carovanja Darija Histaspa, oko 520. godine pre Hrista.[3]

Srpska pravoslavna crkva slavi ga 8. februara po crkvenom, a 21. februara po gregorijanskom kalendaru.

Knjiga[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Knjiga proroka Zaharije

Prvi stih prvog poglavlja identifikuje Proroka Zahariju kao pisca ove knjige. Knjiga koju je napisao Zaharija sastoji se od 14 poglavlja. Ova knjiga je naj mesijanskija, najapokaliptičnija i najsažetjija od svih knjiga Starog zaveta. Zbog jasnih mesijanskih predviđanja (posebno se u trećem poglavlju direktno spominje ime Isusa kao vrhovnog sudije (Knjiga proroka Zaharije 3), ovu knjigu naširoko citiraju autori Novog zaveta, procenjuje se da u Novom zavetu postoji više od 40 referenci i aluzija na ovog proroka. Knjiga proroka Zaharije je najverovatnije napisana u dva osnovna dela između 520. i 470. godine pre nove ere.

„Osmog meseca druge godine Darijeve, dođe reč Gospodnja proroku Zahariji, sinu Varahije sina Idovog govoreći: Gospod se vrlo razgnevi na oce vaše. Zato im reci: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se k meni, govori Gospod nad vojskama, i ja ću se vratiti k vama, veli Gospod nad vojskama. Ne budite kao oci vaši, kojima vikahu pređašnji proroci govoreći: Ovako veli Gospod nad vojskama: Vratite se sa zlih puteva svojih i od zlih dela svojih; ali ne poslušaše niti paziše na me, govori Gospod. Oci vaši gde su? I ti proroci žive li doveka?“.

— (Knjiga proroka Zaharije 1)

Napomena: deo ovog teksta je preuzet iz ohridskog prologa svetog vladike Nikolaja Velimirovića. On ne podleže autorskim pravima

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Starozavetni. „Sveti prorok Zaharija”. Prijateljboziji.com (na jeziku: srpski). 
  2. ^ Opominjanje na pokajanje.
  3. ^ Stari Zavet. „Knjiga proroka Zaharije”. www.gotquestions.org. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Захарија&oldid=27508669”