Zaharije Orfelin
Iz projekta Википедија
Zaharije Stefanović Orfelin (Vukovar 1726—19. januar 1785. Novi Sad) istaknuti srpski pesnik, istoričar, bakrorezac, barokni prosvetitelj, graver, kaligraf i pisac udžbenika.
Rođen je u srpskoj porodici u Vukovaru 1726. godine, u periodu posle Bečkog rata 1683-1699. Otac mu se zvao Jovan, nije poznat tačan datum rođenja. Ime Zaharija znači "Božije sećanje", tako se zvao sveti prorok Zaharija, otac sv. Jovana Krstitelja, kao i neki drugi svetitelji.
Sadržaj |
[uredi] "Plač Serbiji"
Kao pesnik Orfelin je najznačajnija pojava u srpskoj poeziji 18. veka. Napisao je desetak dužih pesama, od kojih je najznačajnija "Plač Serbiji" (Plač Srbije, 1761), u dve verzije, narodnoj i crkvenoslovenskoj. To je antiaustrijska, buntovnička pesma. U toj pesmi Srbija žali za nekadašnjim sjajem srednjovekovne države i kritikuje sunarodnike koji zaboravljaju svoj nacionalni identitet, odlomak:
Kako stade Serbija, slavna i ugodna,
sa množestvom naroda bivša prođe plodna,
presilnima careva i hrabri soldati.
Slavni moji carevi i voždi veliki,
s mojih hrabri vitezi i sini toliki.
Vostok, zapad, polunoć bojali se mene,
slavne, hrabre Serbije, bivše togda jedne.
[uredi] Slavenoserbski magazin, bukvar i udžbenici
Među njegova najznačajnija dela ubraja se "Slavenoserbski magazin" štampan u Veneciji 1768. Zamišljen je kao časopis, to je prvi časopis na čitavom slovenskom jugu. Iako je izašao samo jedan broj, njegov značaj je veliki. U predgovoru u vidu manifesta on iznosi osnovnu ideju građanske prosvećenosti, ideju demkratizacije kulture, da nauka treba da služi potrebama običnog čoveka, a književnost i filozofija da izađu iz uskog kruga učenih ljudi i da postanu dostupni svima. To je prva srpska svetovna i građansko-prosvetiteljska knjiga.
Godine 1768. Zaharije Orfelin je proklamativno u srpski književni jezik uveo mešavinu crkvenoslovenskog i narodnog jezika, u kojoj je uvek bilo mesta i za specifične ruske reči i time praktično osnovao slavenosrpski jezik. Jovan Deretić ga smatra uz Jovana Rajića najznačajnijim piscem ruskoslovenske epohe u našoj književnosti.
Zaharije Orfelin je autor prvog srpskog bukvara iz 1767. po kojem su učile brojne generacije dece, drugo izdanje bilo je 1797. Autor je i prvih udžbenika latinskog jezika. Njegovo najopsežnije delo je "Žitije Petra Velikog" (Venecija, 1772.) u kome je video prosvećenog monarha, filozofski ideal 18. veka. Napisao je i prvi srpski "Večiti kalendar" 1780. štampan u Beču 1783. gde uz standardne kalendarske podatke ima i obimno poglavlje o astronomiji.
[uredi] "Veliki srpski travnik", "Iskusni podrumar"
Zapazio je veliki značaj lekovitog bilja i napisao (nedovršenu) knjigu "Veliki srpski travnik" u kojoj je obradio oko 500 biljaka, stavljajući uz svaku latinski i narodni naziv. Osim toga za svaku biljku navodi "polza i upotreblenije" sa podacima o lekovitim dejstvima i terapijama tj. kako se ta biljka može korisno upotrebiti, što je bilo uobičajeno za to vreme u Evropi a prvi put kod Srba. Njegova knjiga "Iskusni podrumar" (Beč, 1783.) ima nekoliko stotina recepata za spravljanje travnih vina i mnogih drugih alkoholnih i bezalkoholnih napitaka i lekova. U knjizi se govori i o načinu i vremenu berbe i sušenja lekovitog bilja i o korisnosti i lekovitoj vrednosti složenih preparata izrađenih od više 200 domaćih i egzotičnih lekovitih i mirisnih biljaka. I ona je prva ovakve vrste na srpskom jeziku. Tek sto godina posle (1883.) Srpski arhiv za celokupno lekarstvo štampa kao posebno izdanje "Lekovito bilje u Srbiji" od dr Save Petrovića.
[uredi] Slikar i bakrorezac
Bio je uspešan kao slikar, kaligraf i bakrorezac, uradio je više dela u bakrorezu, jedno od njih predstavlja Svetog Savu. 70-ih todina 18. veka izabran je za člana Umetničke akademije u Beču.
Umro je 19. januara 1785. u Novom Sadu.
[uredi] Zanimljivosti
- Postoji kulturna grupa "Krug Orfelin" [1]
- Nagrada "Zaharija Orfelin" dodeljuju se na Međunarodnom salonu knjiga u Novom Sadu za najbolju likovnu i tehničku opremu knjiga izdatih između dva Salona.
- Postoji izdavačka kuća "Orfelin" u Beogradu
[uredi] Spoljašnje veze
- Biografija na sajtu Antikvarne knjige ((ср))
- „Panorama manastira Hilandara“ (slika na OldSerbia Home Page)
- „Sjetovanje“ pesma u „Antologiji srpskog pesništva“ na sajtu projekta „Rastko“
- Borivoj Čalić: Volter panonskih Srba „O Vukovarčaninu Zahariju Orfelinu“, „Zarez“ 111-112 od 11. septembra 2003. godine
- Miro Vuksanović: Orfelin, časopis „Polja“ broj 423, januar-februar 2003. godine
