Zdravko Čolić

Ova stranica je zaključana od daljih izmena anonimnih korisnika i novajlija zbog sumnjivog doprinosa istih, koji treba da se raspravi na stranici za razgovor
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zdravko Čolić
Čolić 2007. na koncertu na Marakani
Lični podaci
Ime po rođenjuZdravko Čolić
NadimakČola
Datum rođenja(1951-05-30)30. maj 1951. (72 god.)
Mesto rođenjaSarajevo (NR BiH), FNR Jugoslavija
PrebivališteKošutnjak; Beograd, Srbija
DržavljanstvoRepublika Srbija
Zanimanjepevač,
kompozitor
Porodica
SupružnikAleksandra Čolić (v. 2001)
Deca2
RoditeljiVladimir
Stana
Muzički rad
Aktivni period1967—danas
Žanrovi
Instrumentivokali,
akustična gitara
Izdavačke kućeBeograd disk
Jugoton
PGP RTB
Vorner bros rekords
Varner elektra atlantik
Suzi rekords
Atlantik rekords
Diskoton
Komuna
PGP RTS
BK saund
Siti rekords
Ostalo
Povezani članciKemal Monteno,
Ambasadori,
Korni grupa,
Goran Bregović

Zdravko Čolić (Sarajevo, 30. maj 1951[1]), poznat i kao Čola,[2][3] srpski[n. 1] i jugoslovenski je pevač pop muzike. Opisivan je kao „srpski Tom Džouns”,[8] a popularan je na celoj teritoriji bivše Jugoslavije.

Prvi javni nastup imao je sasvim slučajno, na takmičenju pevača amatera 29. novembra 1967. godine u Bijeloj kod Herceg Novog, gde je otpevavši pesmu Bitlsa osvojio nagradu publike.

U prvom delu svoje karijere (1968—1972) bio je član grupa Mladi i lijepi, Ambasadori, Novi Ambasadori i Korni grupe. Zvaničnu solo karijeru započeo je 15. aprila 1972. godine, kada je snimio svoju prvu pesmu — Sinoć nisi bila tu.

Objavio je 15 studijskih albuma u periodu od 1975. do 2017. i 20 singl-albuma u periodu od 1972. do 1980, kao i po jedan singl-album sa grupom Ambasadori 1971. i Korni Grupom 1971. godine.

Predstavljao je Jugoslaviju na Pesmi Evrovizije 1973, pesmom Gori vatra.

Ukazom Predsednika Republike Srbije, 2017. godine odlikovan je Zlatnom medaljom za zasluge.[9]

Biografija

Zdravko Čolić je rođen 30. maja 1951. godine u Sarajevu. Otac Vladimir mu je bio oficir u policiji, a majka Stana domaćica. Porodica Čolić vodi poreklo iz hercegovačkog sela Vlahovići.[10] Bio je golman u juniorskom pogonu sarajevskog FK Željezničar, ali je kasnije počeo da trenira atletiku i na jednom takmičenju osvojio drugo mesto iza tadašnjeg reprezentativca Nenada Stekića. Međutim, odustao je pošto više nije postizao značajnije rezultate.[11]

Čolić je bio talentovan za recitovanje i glumu, pa je primljen u Pionirsko pozorište gde je učestvovao u predstavama Dečaci Pavlove ulice i Kekec i Mojca. Muzikom se u to vreme bavio iz hobija; išao je u muzičku školu i učio je da svira gitaru. Sa drugom Bracom Isovićem je svirao za prijatelje u parku, a u lokalnim okvirima su bili poznati kao duet „Čola i Isa sa Grbavice”. U drugom razredu gimnazije, sa prijateljem je otišao da provede praznike u očevoj vikendici u Baošićima; na predlog prijatelja Čolić se prijavio za takmičenje pevača amatera u Bijeloj. Izveo je pesmu Bitlsa Lady Madonna i osvojio drugo mesto i svoj prvi pevački honorar.

Od svoje rane mladosti postaje član Saveza komunista Jugoslavije i Saveza socijalističke omladine Jugoslavije, a kasnije biva iščlanjen iz pomenutih društveno-političkih organizacija zbog učestalog nepojavljivanja i neaktivnosti na partijskim sastancima i skupovima.

Zdravko Čolić u Požarevcu (kraj ’60-ih ili početak ’70-ih)

Početak karijere 1968—1970

Shvativši da muzika može da čini njegovu karijeru, Čolić se priključio grupi Mladi i lijepi, a 1969. godine je prešao u Ambasadore, koje su u to vreme činili vojni muzičari, a jedini civil bio je gitarista Slobodan Vujović. Ambasadori su vremenom dobijali sve više ponuda za nastupe, što vojni muzičari zbog svojih obaveza nisu mogli da ispune, pa su 1970. Čolić i Vujović osnovali Nove Ambasadore. Novi Ambasadori su tog leta sa Indeksima svirali u Dubrovniku mesec dana. Na festivalu „Vaš šlager sezone” Novi Ambasadori su pesmom Zdenka Runjića Plačem za tvojim usnama osvojili sedmo mesto, a pesma je postala veoma slušana.

U ovo vreme Čolić je dobio ponudu da vežba sa Indeksima i bude potencijalna zamena u slučaju da Davorin Popović napusti grupu. Nekoliko puta je i nastupao sa njima. Kako se pesma Plačem za tvojim usnama prodala u iznenađujuće velikom tiražu, uspesi Ambasadora su skrenuli pažnju Kornelija Kovača na Zdravka Čolića i on ga je pozvao da postane pevač Korni grupe umesto Dade Topića.

Sedamdesete

Čolić na koncertu u Pirotu (avgust 2008)

Čolić je u ovo vreme bio student prve godine Ekonomskog fakulteta u Sarajevu, ali je ipak 10. septembra 1971. godine došao u Beograd. U Korni grupi je ostao šest meseci i za to vreme snimio tri pesme (Gospa Mica gazdarica, Kukavica i Pogledaj u nebo), a zatim se vratio u Sarajevo i nastavio studije.

Na festivalu „Vaš šlager sezone” 15. aprila 1972. godine Čolić je izveo pesmu Kemala Montena Sinoć nisi bila tu. Tu je pesmu prvobitno trebalo da otpeva Josipa Lisac, ali je ona odustala. Čolić je osvojio treće mesto po izboru publike i nagradu za interpretaciju.

Od ovog momenta zvanično je počela njegova solo karijera.

Iste godine Čolić je učestvovao na festivalu u Splitu, pesmom Stara pjesma; festivalu u Skoplju, pesmom Moj bol; i festivalu u Prištini. Sa Indeksima, Biserom Veletanlić, Sabahudinom Kurtom i Sabinom Varešanović krenuo je na turneju po Sovjetskom Savezu. Pesmom Gori vatra Kemala Montena Čolić je u Luksemburgu predstavljao Jugoslaviju na izboru za Pesmu Evrovizije 1973. Sledeće dve godine Čolić se uglavnom pojavljivao na festivalima, pesmama Bling blinge blinge bling, Ona spava (pobeda na „Hit paradi”), Zvao sam je Emili, April u Beogradu (autor Kornelije Kovač; pobeda na „Beogradskom proleću”), Ljubav je samo riječ (Vojkana Borisavljevića), Zelena si rijeka bila (autor Monteno; pobeda na „Šlageru sezone”). U isto vreme je potpisao ugovor sa nemačkom kućom „WEA” i za njihovo tržište snimio dva singla. Tu se i završila njegova karijera u inostranstvu (jer nije želeo da živi u Nemačkoj, gde je bilo mnogo koncerata).[pojasniti]

Prvi studijski album Ti i ja je izašao 1975. godine, a niz jakih pesama Vagabund, Igraš se vatrom, Loše vino (na muziku Gorana Bregovića i tekst Arsena Dedića) doveo je do masovne histerije devojaka. Producent ploče je bio Kornelije Kovač i tu praksu Čolić nije menjao ni na sledećim albumima. Za omot je bio zadužen Dragan S. Stefanović, koji je i kasnije dizajnirao omote ploča. Iste godine u PGP RTB je izdata ploča Zdravko Čolić na kojoj su bili hitovi sa singlova. Iako je 1976. godine na zagrebačkom festivalu, pesmom Ti si bila, uvijek bila, osvojio četvrto mesto — Čolić je bio najveća zvezda festivala. Krajem te godine krenuo je sa Indeksima na prvu jugoslovensku turneju. Poslednji put se na nekom festivalu pojavio u Zagrebu 1977. godine, pesmom Živiš u oblacima. Na ’Jugoslovenskom festivalu revolucionarne i rodoljubive pjesme’ u Zagrebu 1977. godine Čolić je nastupio sa budućim najprodavanijim singlom Druže Tito mi ti se kunemo koja je prodata u više od 300.000 primeraka.[12]

Sledeći album, Ako priđeš bliže iz 1977, snimljen je u Zagrebu a priređen u Nemačkoj. Za prve dve nedelje prodato je 50.000 primeraka,[12] a novi aduti kod publike su bili Pjevam danju, pjevam noću po pesmi Branka Radičevića, Glavo luda, Zagrli me, Juče još, Jedna zima sa Kristinom i Produži dalje. Dana 1. aprila 1978. godine Čolić je krenuo na jugoslovensku turneju pod nazivom „Putujući zemljotres”, a pratila ga je baletska grupa „Lokice”. Već tada je ploča prodata u 150.000 primeraka, da bi na kraju premašila 700.000 primeraka.[12] U anketi lista Zdravo Čolić je pobedio u kategoriji „najdraža ličnost”. Iako je na početku turneje 4. i 8. aprila održao dva koncerta u beogradskoj hali „Pionir”, turneja se okončala koncertom na Marakani održanim 5. septembra 1978. godine, koji je okupio oko 70.000 ljudi.[12] U pratećoj Čolićevoj grupi klavijature je svirao Kris Nikols, a bas Dado Topić (nekadašnji članovi tada već raspuštenog sastava Tajm). Topić je nastupio kao zagrevanje, pevajući nekoliko svojih hitova, a zatim je na binu stupio Čolić, praćen razgolićenim „Lokicama”. Kao gosti koncerta pojavili su se Kemal Monteno, Arsen Dedić, Kornelije Kovač, Josip Boček, trio „Strune” i pevački kvintet RTB. Sav prihod od nastupa Čolić je ustupio Savezu slepih.

Na stadionu su snimljeni i prvi kadrovi dokumentarnog filma o Zdravku, Pjevam danju, pjevam noću. Scenario je pisao novinar Dušan Savković, a režirao reditelj Jovan Ristić. Film je kasnije pretočen u seriju od četiri epizode i, nekoliko meseci kasnije, posle bioskopske premijere prikazan na tadašnjoj RTV Jugoslavije. Koncertu na Marakani prisustvovao je Zigi Loh, direktor nemačke diskografske kuće, koji je bio iznenađen Čolićevom popularnošću i odmah je predložio da se obnovi ugovor; tako su za nemačko tržište objavljeni singlovi sa pesmama Jedina i Zagrli me, kao i jedan disko singl na kome su bile pesme I'm Not Robot Man i Light me. Međutim, Čolić nije prihvatio njihovu ponudu da se preseli u Nemačku i tamo radi za njih. Umesto toga, 14. novembra 1978. godine je otišao na odsluženje vojnog roka u Valjevo. Kasnije je prekomandovan u Beograd, pa u Požarevac, da bi završio vojni rok 14. septembra 1979. godine.[12]

U proleće 1980. godine Čolić je objavio album Zbog tebe sa pesmama Pisaću joj pisma duga, Pusti, pusti modu i Pjesmo moja. Album je sniman u Ujedinjenom Kraljevstvu (opet ga je producirao Kornelije Kovač) a autori su bili još i Goran Bregović, Kemal Monteno, Arsen Dedić i Spomenka Kovač. Iako je euforija za Čolićem malo opala, ploča je prodata u preko 400.000 primeraka.[12]

Sledeća turneja je bila nešto mirnija, bez „Lokica”, ali sa engleskim muzičarima. Na kraju turneje, u oktobru 1980. godine, Čolić je održao tri rasprodata koncerta u hali „Pionir”. Na jednom od njih prvi i poslednji put, na jednom svom koncertu, uživo je otpevao tada megahit Druže Tito mi ti se kunemo.

Osamdesete

Novi album, Malo pojačaj radio, sniman je oktobra 1981. godine u Londonu. Muzički deo posla odradili su Kornelije Kovač i Goran Bregović, a matrice su snimili engleski studijski muzičari. Ploča je donela zaokret ka rok zvuku, a hitovi su bili Mađarica, Nove lakovane cipele, Kažeš da ti nekad izgledam k’o Dunav. U pesmi Što si prepotentna Zdravko se prvi put okušao kao autor, dok su preostali materijal napisali Đorđe Balašević, Duško Trifunović, Đorđe Novković i Marina Tucaković. Album je prodat u više od 300.000 primeraka.[12]

Koncert Zdravka Čolića u Zeničkoj areni (april 2009)

Tokom 1982. Čolić je na turneji održao pedeset i pet koncerata, a pratili su ga članovi grupe Generacija 5. Tada su nastupili i u Prištini u kojoj zbog demonstracija punih godinu dana niko nije svirao. Nastup na beogradskom Tašmajdanu 10. juna 1982. godine okupio je oko 8.000 posetilaca. Cena ulaznice je bila 100 dinara, što je u ono vreme predstavljalo neuobičajeno visoku cenu.[12]

Sledeća ploča, Šta mi radiš, opet je snimana u Londonu i to pod potpunom kontrolom Kornelija Kovača. Opet su svirali engleski muzičari, a autori pesama su bili Kovač, Bajaga, Kikamac (Zana), Dedić i drugi. Album je objavljen 1983. godine, sa hitovima među kojima su i Cherie, Cherie, Šta mi radiš i balada Stanica Podlugovi. Čolić je na turneju još jednom krenuo sa članovima grupe Generacija 5 i Lazom Ristovskim.

Na sledećoj ploči, koju izdaje 1984. godine za sarajevski Diskoton pod nazivom Ti si mi u krvi (prva koju je snimio u Beogradu, u studiju „Akvarijus”), Čolić se okrenuo etno prizvuku, posebno u numerama Ruška, Sto cigana i Ti možeš sve, al’ jedno ne, ali se kao najveći hit izdvojila balada Ti si mi u krvi — koju su zajedno uradili Kornelije i Spomenka Kovač. Usledila je delimična jugoslovenska turneja koja je obuhvatila jadransku obalu, SR Makedoniju, SR Bosnu i Hercegovinu i Centar Sava. U to vreme Čolić se privremeno udaljio sa scene, osnovavši sa Bregovićem izdavačku kuću „Kamarad”, te na taj način među prvima započinjući privatnu izdavačku delatnost.

Posle skoro tri godine pauze, Čolić je u decembru 1988. za sarajevski „Diskoton” sa Kornelijem Kovačem, kao producentom i aranžerom, snimio i objavio album jednostavno nazvan Rodi me majko sretnog, kojim se vratio pop zvuku. Ploča nije imala velikog medijskog odjeka i pamti se kao album sa najslabijim tiražom (200.000 primeraka) sa koga se kao hitovi izdvajaju numere Oj djevojko, selen velen, Hej suzo i Samo ona zna.[12] Zbog loše prodaje nije održana turneja, a i sledećih godina Čolić se posvetio privatnom poslovanju.

Devedesete

Čolić je 1990. sa Goranom Bregovićem uradio album Da ti kažem šta mi je, koji je objavila privatna beogradska izdavačka kuća „Komuna”. Materijal sa albuma je promovisan na festivalu „Mesam” 1991. godine. Na njemu se našla obrada narodne pesme Čaje šukarije (u kojoj peva devojčica Ivana, glumica iz filma Kuduz), koja se izdvaja kao najveći hit, kao i numere Čija je ono zvijezda, E draga, draga i Da ti kažem šta mi je, naslovna pesma sarajevskog autora Dina Merlina.

Album zbog nadolazećih ratova i razbijanja Jugoslavije nije koncertno ispraćen i posle njega je nastupilo zatišje u karijeri, koje je prekidano povremenim nastupima. Iz tog perioda je upečatljiv nastup Zdravka Čolića na Mesamu početkom 1995. godine, gde je bio gost koncerta posvećenog karijeri Kornelija Kovača.

U proleće 1992. kada je razbijena Jugoslavija i otpočeo rat u Bosni i Hercegovini, Zdravko se preselio iz Sarajeva u SR Srbiju, gde je takođe prešla da živi i njegova kompletna porodica. Problem je bila nacionalna nepodobnost i zanimanje negovog oca.

Povremeno je nastupao po manjim dvoranama širom Evrope sa Lazom Ristovskim, diskotekama u Srbiji tokom 1994. godine, a isto tako bio i redovan saradnik na pločama Bregovićeve filmske muzike. Tokom pauze u njegovom diskografskom radu godine 1994, u diskografskim kućama „Komuna” i PGP RTS objavljena je ploča Poslednji i prvi na kojoj je izbor njegovih najvećih hitova. Tokom devedesetih godina, smatra se jednim od najprodavanijih albuma u tadašnjoj SR Jugoslaviji.[12]

Čolić na koncertu u Pirotu (avgust 2008)

Posle sedam godina pauze, u „Komuni” je izdat deveti Čolićev album, Kad bi moja bila, u produkciji Gorana Bregovića. Pesme su komponovali Čolić i Bregović, a deo tekstova su napisali Marina Tucaković i Momčilo Bajagić. Sa albuma su se izdvojile pesme Čini ti se grmi, Jako, jako slabo srce zavodiš, kao i balade Kad bi moja bila i Tabakera. Zdravko je krajem 1998. godine održao devet rasprodatih koncerata u beogradskom „Sava centru”, a nastupio je i u Prištini, ne obazirući se na sukobe na Kosovu.

Dvehiljadite

Čolićev deseti album, Okano, objavljen je krajem 2000. godine u izdanju „BK saunda”. Album je pored naslovne numere doneo i hitove Krasiva, Hotel Balkan i baladu U boji vina. Tiraž je bio preko pola miliona prodatih nosača zvuka,[12] a usledila je i velika turneja po većim gradovima bivše Jugoslavije. Turneja je kulminirala rasprodatim koncertom na stadionu FK Crvene zvezde, popularnoj Marakani, 30. juna 2001. godine kada se okupilo oko 80.000 ljudi. Pred malim ekranima je više od 4.000.000 ljudi pratilo direktan prenos koncerta.[12] Album Okano proglašen je za album godine, pesma Okano za hit godine, a Zdravko Čolić izabran za ličnost godine.[12] Dana 1. maja 2001. godine Čolić se oženio Aleksandrom, a 1. oktobra iste godine dobio je kćerku Unu-Zvezdanu.

Novi album Čarolija, ponovo u izdanju RTV BK, Čolić je predstavio 24. decembra 2003. godine. Sa albuma su se izdvojile pesme Ao nono bijela, Zločin i kazna, Moja draga i Na ovaj dan, a kao pesma sa jednim od najboljih spotova se izdvojio veliki hit Mnogo hvala. U maju 2004. godine je počela turneja po većim gradovima bivše Jugoslavije i nekim evropskim zemljama. Tokom 2005. godine održano je još 14 koncerata u Kanadi, SAD, Evropi, kao i na prostorima bivše SFRJ. U oktobru je neplanirano dve večeri zaredom pevao pred beogradskom publikom u novootvorenoj Beogradskoj areni. Koncertima je prisustvovalo preko 50.000 ljudi.[12]

Album Zavičaj Čolić je objavio 2006. godine. Pesme za novi album su pored Čolića napisali i Đorđe Balašević, Marina Tucaković, Arsen Dedić, Dino Merlin i Leontina Vukomanović. Pesme su snimane u studijima u Beogradu i Novom Mestu, a postprodukcija je rađena u londonskom studiju Abi roud.[traži se izvor] Album se u prva dva dana prodao u rekordnom tiražu od 100.000 primeraka. Posle ovog albuma, 30. juna 2007. godine Zdravko je po treći put u karijeri održao koncert na stadionu Crvene zvezde. Koncert je bio još jedan trijumf Zdravkove popularnosti kod svih generacija. Prisustvovalo je oko 65.000 ljudi, a sam Zdravko je postavio verovatno nedostižan rekord od tri fantastična koncerta na najvećem srpskom stadionu.[13]

Čolić je 10. avgusta 2006. dobio kćerku Laru.

2010—danas

Lajt šou na koncertu Čole u areni Spaladijum u Splitu (februar 2010)

Album Kad pogledaš me preko ramena Zdravko je objavio 2010. godine. Album je veoma brzo prihvaćen kod publike iako ni ovaj album kao ni većinu prethodnih kritika relativno nije baš blagonaklono prihvatila. Tiraž je bio preko 700.000 primeraka. Ubrzo nakon izlaska novog albuma, Čolić kreće na turneju koja obuhvata 55 koncerata širom regiona i Evrope, kao i u Kanadi i SAD. U sklopu same turneje održava, posle 32 godine, koncert na stadionu „Koševo” u Sarajevu. Koncertu je prisustvovalo oko 60.000 ljudi.

Dana 25. juna 2011. godine, Zdravko Čolić je održao po mnogima i koncert života — na beogradskom Ušću pred oko 100.000 ljudi, u trajanju od 3 sata i 40 minuta. Koncert je protekao u sjajnoj atmosferi; besprekorno organizovan, sa vrhunskom produkcijom, putem direktnog prenosa na Radio-televiziji Srbije pratilo ga je oko 2.200.000. ljudi. Zdravko je na koncertu otpevao neverovatne 44 pesme, kojima je obuhvatio sve periode svoje bogate karijere, kako sa singl albumima tako i sa svih 13 studijskih albuma.

Dana 12. decembra 2013. godine, objavio je album Vatra i barut. Pesme Što ti dadoh, Zar se nismo shvatili, Esma i Vatra i barut su po mišljenju publike najbolje pesme na ovom albumu.

Decembra 2014. godine, ponovo dve večeri zaredom peva pred beogradskom publikom u Beogradskoj areni; koncertima je prisustvovalo oko 40.000 ljudi. Dana 20. februara 2015. godine, prvi put u karijeri, održava koncert u Dubaiju; koncertu je prisustvovalo oko 2.000 ljudi.

Čolić na koncertu u Zeničkoj areni (novembar 2019)

Čolić je na svom Jutjub kanalu 30. maja 2017. godine objavio novu pesmu s nazivom Mala,[14] a 18. oktobra 2017. još jednu novu numeru — Šljive su rodile.[15] Album Ono malo sreće izašao je 15. decembra 2017. godine, sa još devet hitova pored prethodno pomenuta dva. Spot za pesmu Tebe čuvam za kraj (2017) objavio je 7. maja 2018. godine, takođe na Jutjubu.[16] Na isti način objavio je još dva spota, za pesmu Ničeg nije bilo između nas 10. oktobra 2018. godine[17] i za pesmu Ono malo sreće 11. jula 2019. godine.[18] Turneja Ono malo sreće glavnim delom traje od 2018. i tokom 2019. godine,[19] a Čola je nakon američkog dela turneje i nekoliko domaćih nastupa — posle sedam godina i dva uspešna nastupa u Zenici održao treći solistički koncert u ovom gradu — 9. novembra 2019. u Zeničkoj areni.[20][21] Skorašnji zakazani veliki nastupi Čolića su beogradska četiri rasprodata (29. i 30. novembar [održano] i 13. i 14. decembar 2019)[22][23] i još dva decembarska (27. i 28. decembar 2019) koncerta u ovom gradu, u Štark areni.[24][25] Za Novu godinu 2020. Čolić ima zakazan nastup u Budvi sa Cecom Ražnatović i drugim zvezdama.[26] Značajni naredni nastupi tokom turneje Ono malo sreće su oni u velikim evropskim gradovima poput Londona[27] i Berlina,[28] te dva u Kanadi kao kanadski deo turneje.[29] U Baru je održao koncert 21. maja 2023. pred oko 30 hiljada ljudi.[30] U Osijeku je novembra 2023. godine održao koncert, dve večeri u ispunjenom Gradskom vrtu.[31][32]

Koncerti u Beogradu

God. Mesto održavanja
1976. Dom sindikata
1978. Hala Pinki
1978. Hala Pionir
1978. Marakana
1980. Hala Pionir
1982. Stadion Tašmajdan
1983. Hala Pionir
1985. Centar Sava
1998. Centar Sava
2001. Marakana
2005. Beogradska arena (×2)
2007. Marakana
2011. Ušće
2014. Beogradska arena (×2)
2019. Štark arena (×6)

Najvažniji i najbitniji grad za karijeru i popularnost Zdravka Čolića je svakako glavni grad Srbije, Beograd. Kao regionalni centar kulturnih zbivanja i svih bitnih medija, najčešće je nezaobilazan i za svaku drugu javnu ličnost Srbije i regije.

Zdravko je u Beogradu prvi put nastupio još početkom ’70-ih, a svoj prvi solo koncert održao je 1976. godine u Dvorani Doma sindikata.

Od tada je nastupao na svim bitnim mestima u gradu, postavljajući rekorde više puta po broju posetilaca.

Apsolutni rekord karijere postavio je krajem 2019. godine, kada je održao šest rasprodatih koncerata u Štark areni.[33]

Privatni život

Zdravko Čolić krajem ’80-ih godina definitivno prelazi da živi u Beograd. Izbijanjem rata na području bivše BiH, 1992. godine, Zdravko u Beograd prebacuje i svoje roditelje — oca Vladimira i majku Stanu. U Beogradu mu takođe živi i brat Dragan sa svojom porodicom.

Sredinom ’90-ih godina Zdravko se krstio u Sabornoj crkvi u Beogradu, a poznato je da je i veliki vernik i dobrotvor. Novčanim prilozima pomaže Srpsku pravoslavnu crkvu, kao i razne humanitarne akcije. Zdravko je veliki pacifista; nastupao je dva puta tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju 1999. godine. Pevao je na Brankovom mostu u Beogradu kao i na Trgu republike, zajedno sa Đorđem Balaševićem i mnogim srpskim i svetskim umetnicima koji su tada dali svoj glas podrške srpskom narodu u neravnopravnom ratu sa NATO-om.

Svojom dugogodišnjom devojkom Aleksandrom (1964), profesorkom geografije, oženio se 1. maja 2001. godine. Sa njom ima i dve ćerke: Unu i Laru. Svoj privatni život je uspeo da sačuva od javnosti, vodeći ga mirno i povučeno bez ikakvih skandala.[34][35][36][37][38][39]

Tokom ratova na tlu bivše Jugoslavije, nije davao nikakve izjave, niti se mešao u politiku — što mu je nakon rata kao muzičaru fokusiranom isključivo na umetnost samo povećalo popularnost. Poznat je i po tome što jako voli sport i rado gleda fudbalske utakmice po Beogradu, pa čak i nižerazredne. Posetilac je beogradskih teretana i trim staza po Košutnjaku, poznatom beogradskom parku.

Diskografija

Singl albumi 1971—1980.

  1. Plačem za tvojim usnama / Pogledaj u nebo (Ambasadori; Beograd disk, 1971)
  2. Kukavica kuka / Gospa Mica-gazdarica (Korni grupa; PGP RTB, 1971)
  3. Sinoć nisi bila tu / Tako tiho (Beograd disk, 1972)
  4. Pod lumbrelom / Stara pisma (Jugoton, 1972)
  5. Gori vatra / Isti put (Jugoton, 1973)
  6. Bling, blinge, blinge, bling / Julija (Jugoton, 1973)
  7. Zelena si rijeka bila / Ne dam ti svoju ljubav (Diskoton, 1974)
  8. Dome moj / Ljubav je samo riječ (Jugoton, 1974)
  9. Madre mia / Rock'n'roll Himmel (Suzi rekords, 1974)
  10. Ona spava / Zaboravi sva proljeća (PGP RTB, 1975)
  11. Sinoć nisi bila tu / U dnu čoveka uspomena / Slike iz detinjstva (PGP RTB, 1975)
  12. Zvao sam je Emili / Sonata (Jugoton, 1975)
  13. April u Beogradu / Svitanje (PGP RTB, 1975)
  14. Ti si bila, uvijek bila / A sad sam ja na redu (Jugoton, 1976)
  15. Ljubav ima lažni sjaj / Balerina (Jugoton, 1977)
  16. Živiš u oblacima / Zašto spavaš (Jugoton, 1977)
  17. Loš glas / Ne mogu biti tvoj (Jugoton, 1978)
  18. Light Me / I'm Not A Robot Man (Suzi rekords, 1978)
  19. Alles Was Ich Hab' / Lampenfieber (Vorner bros rekords, 1979)
  20. Alle Fesseln Werf' Ich Fort / Ruh Dich Aus In Meinen Armen (Varner elektra atlantik, 1979)
  21. Druže Tito mi ti se kunemo / Titovim putem (Jugoton, 1980)
  22. Любовь неповторима / Наша жизнь / Она спит (Melodija, 1980)

Albumi 1975—2017.

  1. Ti i ja (Jugoton, 1975)
  2. Ako priđeš bliže (Jugoton, 1977)
  3. Zbog tebe (Jugoton, 1980)
  4. Malo pojačaj radio (Jugoton, 1981)
  5. Šta mi radiš (Jugoton, 1983)
  6. Ti si mi u krvi (Kamarad—Diskoton, 1984)
  7. Rodi me majko sretnog (Diskoton, 1988)
  8. Da ti kažem šta mi je (Komuna, 1990)
  9. Kad bi moja bila (Komuna, 1997)
  10. Okano (BK saund, 2000)
  11. Čarolija (RTV BK Telekom, 2003)
  12. Zavičaj (MTS, 2006)
  13. Kad pogledaš me preko ramena (Siti rekords, 2010)
  14. Vatra i barut (Siti rekords, 2013)
  15. Ono malo sreće (PGP-RTS / Kroacija rekords, 2017)

Lajv albumi

  • Stadion Marakana (2001) — lajv DVD[traži se izvor]
  • Beogradska arena (2005) — lajv 2× DVD
  • Stadion Marakana (2007) — lajv 2× DVD
  • Stadion Koševo (2010) — lajv 2× DVD
  • Beograd Ušće (2011) — lajv 2× DVD
  • Kombank arena (2014) — lajv 2× DVD

Kompilacije

  • Zdravko Čolić (hitovi sa singl ploča 1972-1975) (1975)
  • Pjesme koje volimo (1984)
  • Poslednji i prvi (1994)
  • Zauvek (1998)
  • Zauvek 2 (1999)
  • 7× Čola boks set (2000)
  • Balade (2002)
  • Najbolje od Zdravka Čolića (2004) — set 2× CD
  • Najbolje od Zdravka Čolića (2008)

Videografija

Spot Godina Režiser
Mađarica 1981 —
Adam i Eva 1981 —
Kažeš da ti nekad izgledam ko Dunav 1981 —
Malo pojačaj radio 1981 —
Oktobar je, počinje sezona kiša 1981 —
Sjedni mi u krilo 1981 —
Što si prepotentna 1981 —
Afrika 1983 —
Stanica Podlugovi 1983 —
Tvoje oči 1983 —
Šta mi radiš 1983 —
Čarape crne 1983 —
Cherie, Cherie 1983 —
Daj mi to 1983 —
Konačno sam 1983 —
Pobjegnimo koji dan na more 1983 —
Ruška 1984 —
Ti si mi u krvi 1984 —
Ti možeš sve 1984 —
Čija je ono zvijezda 1990 —
Negdje na dnu srca 1990 —
Rijeka suza i na njoj lađa 1990 —
Kad bi moja bila 1997 —
Melanholija 1997 —
Tabakera 1997 —
U boji vina 2000 —
Ajde, idi 2000 —
Noć mi te duguje 2000 —
Okano 2000 —
Krasiva 2000 —
Ao nono bijela 2003 Visual Infinity
Moja draga 2003 Visual Infinity
Zločin i kazna 2003 Visual Infinity
Na ovaj dan 2003 Visual Infinity
Mnogo hvala 2003 —
Kao moja mati 2006 Visual Infinity
Sačuvaj me, Bože, njene ljubavi 2006 —
Merak mi je 2006 Visual Infinity
Manijači 2010 —
Javi se 2010 —
Dajte nam svega 2010 —
Kad pogledaš me preko ramena 2010 —
Što ti dadoh 2013 Visual Infinity
Pamuk 2013 Visual Infinity
Vatra i barut 2014 Visual Infinity
Esma 2014 Visual Infinity
Zar se nismo shvatili 2014 Visual Infinity
Mala 2017 Visual Infinity
Šljive su rodile 2017 Visual Infinity
Kuća puna naroda 2018 Visual Infinity
Tebe čuvam za kraj 2018 Visual Infinity
Ničeg nije bilo između nas 2018 Visual Infinity
Ono malo sreće 2019 Visual Infinity
Sto dukata 2022 Visual Infinity
Biraj ti 2024 Long play studio

Turneje

Festivali

Vidi još

Napomene

  1. ^ Zdravko Čolić je rođen u Sarajevu (NR BiH, SFR Jugoslavija). Rekao je da je „na neki način ostao stanovnik bivše države [Jugoslavije], ali do dana-današnjeg se nije prestao osećati Sarajlijom”.[4] Prvi put se preselio u Beograd 1971. godine, da bi mogao biti član Korni grupe, a nakon šest meseci života u prestonici vratio se u Sarajevo da nastavi studije.[5] Vojni rok je služio u SR Srbiji, u periodu od 1978. do 1980. godine. Živeo je u SR Sloveniji godine 1984, a potom pet godina u SR Hrvatskoj (u Zagrebu).[4] Vratio se u Beograd 1989. godine.[6] Opisuje se kao „srpski pevač rođen u Bosni” ili „nekadašnji bosanski[7] pevač”.[7][8]

Reference

  1. ^ Deliso, Christopher (2009). Culture and customs of Serbia and Montenegro. Culture and customs of Europe. Westport, Conn: Greenwood Press. ISBN 978-0-313-34436-7. 
  2. ^ Puls - Zdravko Čolić - Čola. Pristupljeno 1. 5. 2017.
  3. ^ Stari ALO!: Čola i Rajović pevali deci ometenoj u razvoju!. Pristupljeno 1. 5. 2017.
  4. ^ a b „ČOLA: Na adresi mi piše Sarajevo, Sarajevo”. Slobodna Dalmacija. 26. 4. 2007. Pristupljeno 1. 5. 2017. „Na neki način ja sam ostao stanovnik bivše države, ali do dana današnjeg se nisam prestao osjećati Sarajlijom...” 
  5. ^ „Zdravko Čolić”. nadlanu.com. 19. 8. 2013. Pristupljeno 1. 5. 2017. 
  6. ^ Petar Peca Popović (10. 9. 2016). „Sa njim to taje dugo: Pre tačno 45 godina Zdravko Čolić je prvi put stigao u Beograd”. Blic.rs. Pristupljeno 1. 5. 2017. 
  7. ^ a b Peddie, Ian (2011). Popular Music and Human Rights. Ashgate Publishing, Ltd. str. 1—. ISBN 978-1-4094-3758-1. „Meanwhile, big Serbian (or former Bosnian) stars like Ceca, Zdravko Colic...” 
  8. ^ a b Deliso, Christopher (2009). Culture and Customs of Serbia and Montenegro. Greenwood Press. ISBN 978-0-313-34436-7. „Among them, arguably the most beloved is the Bosnian-born Zdravko Colic (b. 1951). The fifty-seven-year-old singer, who started out as a balladeer in the early 1970s, could perhaps best be described as Serbia's version of Tom Jones.” 
  9. ^ „Nikolić odlikovao Zdravka Čolića, grupu Smak, Anu Ivanović…”. Danas Online. dnevni list Danas. 13. 2. 2017. Arhivirano iz originala 7. 1. 2023. g. Pristupljeno 10. 1. 2023. 
  10. ^ Antonijević, Jasmina (2006/2007). „Zdravko Čolić: Ćerke su me podmladile”. Story.rs. Arhivirano iz originala 6. 6. 2017. g. Pristupljeno 3. 1. 2012. 
  11. ^ Mikić, Vesna. „Prvi i poslednji - Zdravko Čolić - "guru" pop balade”. [mrtva veza]
  12. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Janjatović, Petar (2007). Ex YU rock enciklopedija: 1960-2006. P. Janjatović. ISBN 978-86-905317-1-4. 
  13. ^ Balkanmedia: Oboren diskografski rekord. Pristupljeno 1. 5. 2017.
  14. ^ Zdravko Colic - Mala - (Official Video 2017). Zdravko Colic. 30. 5. 2017. Pristupljeno 3. 6. 2017. 
  15. ^ Zdravko Čolić - Šljive su rodile - (Official Video 2017). Zdravko Colic. 18. 10. 2017. Pristupljeno 23. 10. 2017. 
  16. ^ Zdravko Čolić - Tebe čuvam za kraj - (Official Video 2018). Zdravko Colic. 7. 5. 2018. Pristupljeno 7. 5. 2018. 
  17. ^ Zdravko Čolić - Ničeg nije bilo između nas - (Official Video 2018). Zdravko Colic. 10. 10. 2018. Pristupljeno 12. 7. 2019. 
  18. ^ Zdravko Čolić - Ono malo sreće (Official Video 2019). Zdravko Colic. 11. 7. 2019. Pristupljeno 12. 7. 2019. 
  19. ^ „Turneja „Ono Malo Sreće“ dolazi u Zürich”. zdravkocolic-cola.com. 2018. Arhivirano iz originala 24. 9. 2019. g. Pristupljeno 24. 9. 2019. 
  20. ^ „Beral music: Koncert Zdravko Čolić – Arena Zenica 9. novembar”. www.zenicablog.com. 24. 9. 2019. Arhivirano iz originala 24. 9. 2019. g. Pristupljeno 24. 9. 2019. 
  21. ^ „Beral music: Koncert Zdravko Čolić – Arena Zenica 9. novembar”. avaz.ba. AVAZ Roto Press. 24. 9. 2019. Arhivirano iz originala 24. 9. 2019. g. Pristupljeno 24. 9. 2019. 
  22. ^ „Zdravko Čolić otvara i treći koncert u Areni”. rts.rs. Radio-televizija Srbije. 28. 10. 2019. Pristupljeno 9. 11. 2019. 
  23. ^ „Ovo NIKO do sada nije uradio: Čola rasprodao tri Arene i zakazao četvrtu!”. mondo.rs. MONDO, Inc. 14. 11. 2019. Pristupljeno 16. 11. 2019. 
  24. ^ „Čolić zakazao peti koncert u beogradskoj Areni”. antenam.net. antena M portal, TeleGo. 25. 11. 2019. Pristupljeno 27. 11. 2019. 
  25. ^ „Ovo može samo Zdravko Čolić Čola: Zakazao i ŠESTI koncert u Areni!”. mondo.rs. MONDO, Inc. 5. 12. 2019. Pristupljeno 6. 12. 2019. 
  26. ^ rtvbudva.me
  27. ^ facebook.com
  28. ^ facebook.com
  29. ^ instagram.com
  30. ^ Dabić, B. (22. 5. 2023). „SPEKTAKL KOJI JE OBORIO REKORDE: Koncert Zdravka Čolića trajao duže od tri sata, okupio oko 30.000 ljudi”. Večernje novosti. Pristupljeno 23. 5. 2023. 
  31. ^ „Zdravko Čolić održao koncert u Osijeku, Gradski vrt je bio krcat”. www.index.hr. 24. 11. 2023. Pristupljeno 4. 12. 2023. 
  32. ^ K., E. (24. 11. 2023). „Pogledajte kakvu je atmosferu napravio Zdravko Čolić u Osijeku”. www.tportal.hr. Pristupljeno 4. 12. 2023. 
  33. ^ „Čolić za sva vremena: Zakazan šesti koncert u Areni”. fosmedia.me. 6. 12. 2019. Arhivirano iz originala 19. 11. 2020. g. Pristupljeno 19. 11. 2020. 
  34. ^ „ALEKSANDRA ČOLIĆ: Ovo je žena Zdravka Čolića, u braku su 16 godina i imaju dvije kćerke (FOTO)”. novi.ba. 16. 11. 2017. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  35. ^ „NIKADA SE NE POJAVLJUJU ZAJEDNO U JAVNOSTI Ovo je supruga Zdravka Čolića sa kojom je 17 godina u braku”. www.blic.rs. 10. 11. 2018. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  36. ^ „Supruga Zdravka Čolića rijetko se pojavljuje: Kako mu je Aleksandra ukrala srce”. www.radiosarajevo.ba. 22. 11. 2018. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  37. ^ „(VIDEO) Supruga Zdravka Čolića u spotu za pjesmu Tebe čuvam za kraj”. www.oslobodjenje.ba. 8. 5. 2018. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  38. ^ „Iznenađenje: Supruga Zdravka Čolića zablistala u njegovom spotu! (VIDEO)”. www.pulsonline.rs. 7. 5. 2018. Pristupljeno 24. 1. 2019. 
  39. ^ „Žene ga OBOŽAVAJU decenijama, a njegovoj supruzi to ne smeta: Zdravko Čolić ISKRENO o braku”. glossy.espreso.rs. 11. 10. 2018. Arhivirano iz originala 24. 01. 2019. g. Pristupljeno 24. 1. 2019. 

Spoljašnje veze

Postignuća
Jugoslavija na izboru za Pesmu Evrovizije
1973.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Здравко_Чолић&oldid=27544118”