Zevs
Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hram Zevsa na Olimpiji
Fidijina skluptura Zevsa, visoka 12 m. - Gravira iz 16. veka
Zevs (grč. Ζεύς, lat. Iuppiter) je vrhovni bog iz grčke mitologije, vođa bogova i ljudi, kao i bog neba i groma, koji živi na Olimpu. Sin je titana Krona i njegove žene Reje.
Zevs jeste Dyeus u indo-evropskoj mitologiji (Zevs je „uzet“ iz ove mitologije), Jupiter u rimskoj mitologiji, Tir u nordijskoj mitologiji itd.
[uredi] Mitologija
Zevs je najmlađi sin Krona i Reje. Pre Zevsa rodili su se:
Međutim, kad god bi se Reja porodila Kron bi progutao dete jer se bojao da će ista sudbina zadesiti i njega kao i njegovog oca. Naime, Kron je sa prestola zbacio svog oca Urana. Kada je Zevs trebalo da se rodi, Reja je zatražila pomoć od Urana i Geje, jer nije želela da i on bude progutan. Reja se porodila na Kritu, a Kron dade kamen umotan u odeću koji on proguta. Onda ona Zevsa sakrije na planini Ida. Postoji par verzija o odrastanju Zevsa.
- Odgojila ga je Geja
- Odgojila ga je Amaltea
- Odgojila ga je nimfa Adamantea. Kako je Hronos vladao zemljom, nebesima i morem, ona ga je zavezala tako da je visio sa drveta ne nalazeći se ni na nebu, ni na zemlji ni na moru, već između njih i tako Kron ne uspe da ga vidi.
- Odgojila ga je nimfa Kinosura. U znak zahvalnost, Zevs ju je postavio među zvezde nakon njene smrti.
- Odgajila ga je Melisa koja ga je hranila kozijem mlekom
Kada je odrastao Zevs je naterao oca da ispljune decu suprotnim redom od onog kojim ih je gutao: prvo kamen, zatim ostale. Jedna verzija je i da je Zevs rasekao Kronov stomak. Nakon što je oslobodio braću i sestre, Zevs je oslobodio kiklope, gigante, storuke divove i braću Kronovu, koji su prvo od ruke Urana zatvoreni u Tartar, a zatim i od Kronove, a ovi mu dadoše munju. Nakon ovoga Zevsova braća i sestra zajedno sa kiklopima i ostalim bićima povedoše rat protiv Krona i ostalih titana. Kada su ih pobedili, Krona i ostale titane baciše u Tartar, najdublje mesto na zemlji. Zevs tamo takođe zatvori kiklope i storuke divove, one koji su mu dali munju i pomagali u ratu.
Nakon pobede nad titanima, Zevs je podelio svet sa njegova dva brata. Hadu je dao podzemni svet, a Posejdonu more.
Zevs je bio brat i muž Here. Osim dece sa njom, Zevs je imao mnogo afera i vanbračne dece. Imao je afere sa boginjama (Demetra, Leta, Maja..), sa smrtnicama (Evropa, Leda..), kao i sa mnogim nimfama. Hera je bila ljubomorna i stalno je proganjala Zevsove ljubavnice i njihovu decu.
Mada je Zevs bio vrhovni i apsolutni vladar, njegova moć i vlast nije bila bezgranična, a time se on razlikovao od bogova drugih religija, u kojima bez vrhovnog boga ništa nije moglo da se desi i njemu ništa ne može da promakne. U grčkoj mitologiji ostali bogovi, a i ljudi su imali svoju volju i slobodu i nad njima, pa i nad samim Zevsom je vladalo nešto nedokučivo i nepromenljivo - Sudbina.
Pričalo se da Zevs vlada i sudbinom, ali to je u prenosnom smislu, jer je on, kao i bilo koji drugi bog ili čovek, vladao samo toliko koliko je shvatao veze između uzroka i posledica, i delovao u skladu sa tim spoznajama. Protiv sudbine je Zevs bio nemoćan, pa ma šta preduzeo, jer on nije bio vladar sudbine, već samo njen čuvar i izvršilac.
Glavno sedište Zevsa je bio vrh planine Olimp u Tesaliji, vrh koji se gubio među oblacima i dodirivao samo nebo. Na samom vrhu je bila palata boga Zevsa, koju mu je bog Hefest, sagradio od čistog zlata. Zevs je, pored Olimpa, voleo da boravi i na svim drugim mestima, ponajviše na ostrvu Kritu, na Idi i Parnosu na Fokidi, ali je on bio sveprisutan, i nije se moralo dolaziti po njega da mu se traži pomoć, to se moglo učiniti svugde i na svakom mestu. zevs je često silazio i među ljude, a tada bi uzimao drugo obličje, bilo da bi sebe pretvorio u životinju ili u neku prirodnu pojavu ili čoveka.
Hramovi posvećeni bogu Zevsu danas su svi u ruševinama, a među hramovima se izdvajao njegov hram na Olimpiji, sagrađen 460. godine pre nove ere prema planu graditelja Libona iz Elide. U Atini je postojao hram Olimpeion, najveći hram u GrčkaGrčkoj - 108 m. h 41 m, a od njegovih 104 stuba, visoka 17.5 m. sačuvana su 15. Temelje hrama je uradio 515. godine pre nove ere Pizistratidi, a završio ga je 132. godine car Hadrijan. najveći hram bogu Zevsu podignut je na Siciliji u Akragentu - 113 m. h 56 m.
[uredi] Reference
- V. Zamarovski, Junaci antičkih mitova, Leksikon grčke i rimske mitologije, Zagreb 1985, str. 338.
 |
|
