Zelena anakonda

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Zelena anakonda
Eunectes murinus.jpg
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Chordata
klasa: Reptilia
red: Squamata
podred: Serpentes
porodica: Boidae
potporodica: Boinae
rod: Eunectes
vrsta: E. murinus
Binomijalna nomenklatura
Eunectes murinus
Linnaeus, 1758
Ekologija taksona

Zelena anakonda (Eunectes murinus) je najveći predstavnik familije boa (Boidae), kao i najteža zmija na svetu. Ona je jedna od četiri vrste u svom rodu.

Opis[uredi]

Anakonda je jedna od najvećih zmija na svetu. Prosečna dužina iznosi blizu 5.5 metara, dok su zabeležene (ali neproverene) dužine od 9.45 m i 11 metara. Po dužini je blizu najdužoj živoj zmiji na svetu, mrežastom pitonu, koji je oko 10 metara dugačak, ali zato drži rekord kao najteža i najglomaznija današnja zmija; može da teži 270 kilograma i u prečniku da ima više od 30 centimetara. Najveća zmija ikada izmerena je verovatno bila ženka anakonde, ulovljena ali ne ubijena, na granici između Kolumbije i Venecuele 1944. godine. Ovaj džin je bio dugačak čak 11.43 metara, ali joj nisu izmerili težinu. Ženke su vidljivo krupnije od mužjaka, a anakonde su zmije sa najvećim polnim dimorfizom na svetu.

Njihova boja kože je maslinasto zelena sa crnim mrljama koje se protežu celom dužinom tela. Glava je mala, u poređenju sa veličinom tela, i na njoj se nalaze prepoznatljiva narandžasto-žuta obeležja. Oči su visoko postavljene na glavi, kako bi zmija mogla da gleda iznad vode dok je ostali deo tela sakriven.

Rasprostranjenost[uredi]

Zelene anakonde žive pretežno na severu Južne Amerike, u slivovima reka Amazon i Orinoka, u Venecueli, Kolumbiji, Brazilu, severnoj Boliviji, severoistočnom Peruu, Gvajani i na ostrvu Trinidad.

Ponašanje[uredi]

Sve anakonde su ponajviše vodene životinje. Hrane se različitim životinjama: ribama, pticama, drugim gmizavcima i sisarima. Osobito krupnije anakonde love tapire, jelene, kapibare, kajmane, a ponekad krokodile i jaguare, ali tako veliki obroci se ne pojedu. Stezanjem ubijaju plen. Najpre ga uhvate svojim moćnim vilicama, a zatim, ili se obaviju oko njega dok ga ne uguše, ili ga stežu u vodi dok se ne udavi. Ponekad, dok su na kopnu, mogu da sa drveta se obruše na plen. Plen celokupno gutaju svojim pokretljivim vilicama koje im omogućavaju da ga progutaju iako veći od prečnika njihovih usta. Nakon velikog obroka, anakonde leže na suncu odmarajući se danima ili nedeljama dok se obrok ne svari.

Kod zelenih anakondi je prisutan i kanibalizam. Postoji više pretpostavki za ovo ponašanje, ali nijedno nije u potpunosti shvaćeno. U zatočeništvu su poznate po svojoj naravi i sklonosti ka agresivnom ponašanju.

Iako zelene anakonde zadaju snažan i bolan ugriz, on nije smrtonosan.

Prosečan životni vek u divljini je 10 godina.

Razmnožavanje[uredi]

Anakonde su ovoviviparni organizmi. Parenje se odvija u vreme kišne sezone, u vodi. Tada nekoliko mužjaka konkurenata formiraju takozvanu loptu oko jedne ženke, a to može da potraje i do četiri nedelje. Mužjaci i ženke se jedino mogu videti zajedno tokom parenja, nakon čega svako nastavi svojim putem. Nakon šest meseci, ženka rađa žive mlade, a broj najčešće varira od 20 do 40, ali ih može biti i do 100. Mlade zmije su po rođenju obično oko 61 cm dugačke i u roku od samo nekoliko sati počinju da plivaju i love žabe i ribe. Polnu zrelost stiču sa 2 do 3 godine.

Zanimljivosti[uredi]

  • Pored zelene, u rod anakondi se svrstavaju još i žuta, tamno-pegava i bolivijska anakonda.
  • Pošto od svih ostalih boi najveći deo života provodi u vodi, neki je nazivaju i „vodenom boom“.
  • Ime „anakonda“ potiče od tamilske reči koja znači „ubica slonova“.

Spoljašnje veze[uredi]