Зелена жуна

Zelena žuna
	Ženka zelene žune
Status ugroženosti
	; Najmanje ugrožen (IUCN 3.1)
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Animalia
Tip:	Chordata
Klasa:	Aves
Red:	Piciformes
Porodica:	Picidae
Rod:	Picus
Vrsta:	P. viridis
Binomno ime
	Picus viridis; Linnaeus, 1758
	Areal zelene žune

Zelena žuna (lat. Picus viridis) je vrsta iz porodice detlića (Picidae). Naseljava Evropu i zapadne delove Azije. Zelenkaste je boje, sa crvenim temenom. Često se viđa na tlu, gde se hrani mravima. Za nju je karakteristično veoma prodorno oglašavanje. U Srbiji je strogo zaštićena vrsta^[2]. Zaštićena je Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva. Nalazi se i na Crvenoj listi ugroženih vrsta po IUCN-u.

Opis[uredi | uredi izvor]

Zelena žuna je dugačka 30—36 cm, sa rasponom krila 45—51 cm. Kod oba pola je gornji deo tela zelen, a donji žućkasto-zelen, sa žutom trticom. Teme i pozadina vrata su im crvene boje. Prednji deo glave im je crn, sa crnom prugom, nalik brkovima. Kod mužjaka je centar te pruge crven. Mladunci su po čitavom telu tačkasti i prugasti. Kljun im je slabiji od ostalih vrsta detlića, pa mogu da buše samo mekša stabla. Gnezdi se u velikim dupljama drveća. Za pravljenje duplji koristi hrast, bukvu, vrbu ili voćke. Na severu Evrope koristi topolu.

Rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]

Živi pretežno u Evropi (oko 75% populacije), dok je manjim delom zastupljena i u zapadnoj Aziji. Odsutna je iz Irske, Islanda i severnih delova Skandinavije. Naseljava otvorene prostore, na ivicama šuma, a gde je prisutno staro drveće. Često se viđa po pašnjacima, livadama i oranicama.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Pretežno živi na zemlji gde i traži hranu. Hrani se pretežno mravima iz roda Lasius i Formica, zbog kojih veći deo vremena provodi na tlu, mada takođe nalazi insekte i na drveću. Kljun im je slabiji od ostalih vrsta detlića, pa mogu da buše samo mekše drvo. Kada provale u mravlja gnezda, koriste dugačak i lepljiv jezik za skupljanje larvi i odraslih mrava.

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Gnezdi se u velikim dupljama u drveću, koje mužjak buši u zdravom ili trulom drvetu 15 do 30 dana. Za to koristi hrast, bukvu, vrbu ili voćke, a na severu Evrope topolu. Ženka snese 4—6 belih jaja, na kojima leže oba roditelja u smenama. Mladi se izlegu nakon 19—20 dana.