Zlatni retriver
.jpg) | ||||||||||||||||||||||||||
| Poreklo | Škotska | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| ||||||||||||||||||||||||||
| ||||||||||||||||||||||||||
| Domaći pas (Canis lupus familiaris) | ||||||||||||||||||||||||||
Zlatni retriver je pas koji obožava kontakt sa ljudima, članovima porodice, posebno sa decom. Uživa u kućnoj atmosferi.
Vesele je naravi i beskrajno odan svom vlasniku, spreman da se oduševljeno odazove svakom njegovom pozivu i da mu se u potpunosti posveti. Svoju životnu radost, koja može biti poremećena samo nedostatkom ljubavi i nedovoljnim kontaktom s ukućanima, izražava skakanjem, mahanjem repa, dodirivanjem njuškom i udarcima šapa. Kada želi privući pažnju, ne bira sredstva, oglašavajući se snažnim lavežom ili upornim cviljenjem. Na isti način najavljuje i nečiji dolazak, dočekujući gosta s velikim oduševljenjem, što svakako nije preporuka za dobrog čuvara.
Za zlatne retrivere je karakteristično da se lako dresiraju i jako su strpljivi i nježni prema deci. Umeju da zapamte i do 50 komandi u toku života. S obzirom da vole da udovolje vlasnicima dresura za njih predstavlja zabavu. Zbog razvijenog njuha koriste se za lov, traganje i kao službeni psi za otkrivanje narkotika, takođe se zbog velikog strpljenja i poslušnosti koriste kao psi vodiči slepih osoba. Pogodni su za držanje u kući ili stanu uz dovoljno dnevne šetnje i istrčavanja, a jako vole donošenje loptice ili štapa. Bitno je da se pravilno hrane i imaju dovoljno aktivnosti, jer u protivnom dolazi do prekomerne težine.
Karakteristike[uredi | uredi izvor]
Genetički su podložni displaziji kukova i naslednim očnim deformacijama. Česte su kožne alergije koje odmah zahtevaju veterinarsku pomoć. Životni vek im je 10-12 godina.[3][4][5]
- Glava
- Glava i lobanja: Proporcionalna glava sa široko, lagano zaobljenom lobanjom koja je dobro nasađena na vrat. Njuška snažna, široka i duboka. Dužina njuške približno je jednaka dužini od dobro izraženog stopa (deo lobanje koji počinje na kraju njuške, pa se penje do početka čela) do „kvržice pameti“ (lagano izbočena kost na kraju potiljka). Nos je obično crn, ali moguće je da posvetli u zimskom periodu ili kod ženki u ciklusnim razdobljima (hormoni), pa da više nikada ne povrati prvobitnu boju (što nije pravilo).
- Oči: tamnosmeđe, srazmerno široko postavljene, srednje veličine.
- Uši: srednje, umerene veličine. Usađene su na, otprilike, jednakoj razdaljini sa očima.
- Usta: Snažna vilica sa savršenim, pravilnim i kompletnim zubima (42 komada), škarastim zagrizom (gornji zubi moraju prelaziti preko donjih, neznatno ih dodirujući, uspravno postavljeni u vilici).
- Vrat: Dobre dužine, mišićav i „čist“ (bez obešene kože).
- Telo
- Prednji deo: Prednje noge su ravne, dobrih kostiju, ramena leže dosta prema nazad, laktovi su postavljeni blizu. Lopatica i nadlaktica trebalo bi da budu jednake dužine (pod uglom od 90 stepeni), tako da noge budu postavljene prilično duboko ispod tela.
- Zadnji: Šape i noge su čvrste i mišićave. Kolena su dobro savijena. Skočni zglobovi (pete) su nisko smešteni, ne idu ni prema napolju ni prema unutra. Kravlji stav je nepoželjan.
- Nošenje: Uravnoteženo, sa snažnim prsnim košem. Rebra su duboka i dobro zaobljena. Leđna linija je ravna.
- Šape: Okrugle, mačje.
- Rep: Postavljen i nošen u ravnini leđa, treba dosezati do skočnih zglobova.
- Kretanje: Treba biti snažno, ali lagano, bez ikakvih napora. Ravno i sigurno, gledajući od napred i nazad. Koraci bi trebalo da budu dugi i slobodni bez visokog dizanja prednjih nogu.
- Dlaka: Ravna ili talasasta, sa mnogo resa i gustom vodootpornom poddlakom.
- Boja: Bilo koja varijanta zlatne ili krem boje, nikako crvene ili mahagonij boje. Nekoliko belih dlaka na prsima je dozvoljeno.
- Visina: Od grebena (vrha lopatice) do poda: mužjaci 56-68 cm, ženke 51-58 cm.
- Težina: mužjaci 27-36 kg, ženke 25-32 kg
Napomena: Mužjaci bi trebalo da imaju dva naizgled normalna testisa koji se skroz spuštaju u mošnice.
Galerija[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b http://www.fci.be/Nomenclature/Standards/111g08-en.pdf
- ^ http://cdn.akc.org/GoldenRetriever.pdf
- ^ The Golden Retriever Club of America, National Health Survey: 1998–1999 (PDF). Arhivirano 2006-12-07 na sajtu Wayback Machine The Golden Retriever Foundation. Retrieved on February 4, 2007.
- ^ „2004 Purebred Dog Health Survey for Golden Retrievers” (PDF). Kennel Club/British Small Animal Veterinary Association. Arhivirano iz originala (PDF) 24. 04. 2009. g. Pristupljeno 4. 08. 2010.
- ^ O’Neill, D. G.; Church, D. B.; McGreevy, P. D.; Thomson, P. C.; Brodbelt, D. C. (2013). „Longevity and mortality of owned dogs in England”. The Veterinary Journal. 198 (3): 638—43. PMID 24206631. doi:10.1016/j.tvjl.2013.09.020.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Informacije (jezik: francuski)
- Klub zlatnog retrivera - Amerika (jezik: engleski)
- Fondacija zlatni retriver (jezik: engleski)
- Klub zlatnog retrivera - Kanada (jezik: engleski)
- Zlatni retriver - opšte informacije (jezik: srpski)
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
