Zmaj R-1

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Zmaj R-1
Zmaj R-1
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnjeprototip
Dužina12,78
Razmah krila14,40
Visina2,50
Površina krila33,80
Prazan2.600
Normalna poletna5.094
Klipno-elisni motor2 motora Hispano Suiza 14 AV
Snaga500 kW
Maks. brzina na Hopt320 km/h
Maks. brzina na H=0450 km/h
Dolet1.000 km
Plafon leta10.000 m
Brzina penjanja333 m/min

Zmaj R-1 je prototip jugoslovenskog savremenog lakog dvomotornog srednjokrilnog aviona bombardera mešovite konstrukcije srednjeg dometa koji je izrađen u fabrici Zmaj 1940. godine[1]. Serijska proizvodnja ovog bombardera nije ostvarena zbog nemačkog napada na Jugoslaviju aprila 1941. godine. Nakon rata, izrađen je sličan prototip lakog bombardera Ikarus 215 i Ikarus 214, koji je imao serijsku proizvodnju.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

prof. Dušan Stankov projektant aviona Zmaj R-1
Montaža aviona Zmaj R-1, 1940. god.
Ispitivanje aviona Zmaj R-1, 1940. god. na zemunskom aerodromu

U fabrici Zmaj se 1936. godine na inicijativu inž. Dušana Stankova (tada tehničkog direktora) pristupilo konstrukciji višenamenskog borbenog aviona „razarača“. Nakon ispitivanja u aerotunelu u Varšavi, ponuđeno je Komandi ratnog vazduhoplovstva projekt, koji je prihvaćen 28. marta 1938. godine, i dobio zvaničnu oznaku Zmaj R-1. Namena mu je bila avion za borbu, bombardovanje i izviđanje. Tada se timu projektanata priključuje inž. Đorđe Ducić i nekoliko mlađih inženjera koji su radove na projektovanju i izradi prototipa okončali do početka velikog štrajka aero-nautičkih radnika koji se odigrao aprila 1940. godine. Završna montaža je obavljena na vojnom delu aerodroma u Zemunu. Prvi let je obavljen 24. aprila 1940. godine, a probni pilot je bio rezervni poručnik Đura E. Đaković saobraćajni pilot Aeroputa. Već prvi letovi su opravdali sva očekivanja u pogledu aerodinamičkih osobina i performansi. Nažalost pri trećem letu pilot nije mogao da izvuče stajni trap pa je sleteo na trbuh i pritom oštetio elise i motore. Elise i stajni trap su bili nemačke a motori francuske proizvodnje tako da je nabavka delova zbog ratnih dešavanja u Evropi išlo veoma sporo. Avion je obnovljen tako da su ispitivanja mogla da se nastave krajem marta 1941. godine. Početkom Aprila prilikom bombardovanja Aerodroma u Zemunu avion Zmaj R-1 je oštećen a krajem juna su ga Nemci isekli i bacili u staro gvožđe.

Ovaj dvomotorni slobodnonoseće srednjokrilac imao je dva motora Hispano Suiza 14AB od po 552 kW, mešovitu konstrukciju i dobro naoružanje, dva topa Oerlikon kalibra 20mm i četiri mitraljeza 7,9 mm. U izviđačkoj varijanti umesto topova imao je dodatne rezervoare i tri člana posade. Kao bambarder mogao je u unutrašnjosti trupa da ponese 1.600 kg bombi.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup Avion je imao mešovitu konstrukciju: trup je bio ovalnog oblika, tipa monokok, izrađen od legure aluminijuma (Alklad-legura aluminijuma, bakra, mangana i magnezijuma), koja je otporna na koroziju i povećane je čvrstoće a obložen je drvenom lepenkom. Kabina aviona je bila prostrana i u nju su mogla da stanu tri člana posade. Pilot je sedeo na prvoj poziciji, iza njega je nešto izdignut sedeo izviđač koji je ujedno bio i radio operater i foto snimatelj a iza njega na trećoj poziciji okrenut ka repu aviona sedeo je strelac sa mitraljezom. Kabine su bile pokrivene poklopcom od pleksiglasa što je omogućavalo dobru preglednost članovima posade. Ispod kabine se nalazio prostor za smeštaj bombi.

Pogonska grupa: Motori Hispano Suiza 14AB koji su pokretali avion su imali po 14 cilindara smeštenih u dva reda u zvezda rasporedu. Motor se hladio vazduhom a zbog svoje kompaktnosti tj. relativno malih dimenzija nije stvarao veći aerodinamički otpor kao motori te konstrukcije koji su se proizvodili u to vreme. Maksimalna startna snaga ovog motora je bila 750 KS (552 kW), a trajna snaga na visini od 3.000m je bila 700 KS (515 kW). Svaki motor je imao trokraku metalnu elisu promenljivog koraka.

Krila aviona su imala drvenu konstrukciju obloženu šperom, bila su trapezastog oblika a krajevi krila su bili zaobljeni. Repni stabilizatori su od drveta dok su kormila visine i pravca imala metalnu konstrukciju presvučenu platnom. Rep aviona se završavao jednim hotizontalnim stabilizatorom sa kormilom visine a na krajevima horizontalnog stabilizatora su bili pričvršćena dva vertikalna stabilizatora sa kormilima pravca.

Stajni trap: je bio uvlačeći u gondole motora. Uvlačenje je bilo hidrulično. U uvučenom stanju točak je virio van kontura oplate. Repni točak se nije uvlačio i mogao je da se blokira, gume na svim točkovima su bile niskopritisne.

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Do operativnog korišćenja ovog aviona nije došlo, znaju se samo planovi, naime na osnovu plana o prenaoružavanju JKVV (Jugoslovensko Kraljevsko Vojno Vazduhoplovstvo) bilo je predviđeno da se svi avioni za izviđanje nabave od domaćih proizvođača ta uloga je trebalo da pripadne Zmaj R-1[2]. Da je ovako koncipiran avion bio koristan pokazala su iskustva iz Drugog svetskog rata, gde su sve zaraćene strane imale po neki takav avion, (Me-110, de Hevilend Moskito, Potez 63, Tu-2 i slični) koji je pripadali ovoj klasi aviona.

Osobine aviona Zmaj R-1[uredi | uredi izvor]

Opšte karakteristike[uredi | uredi izvor]

  • Motor: 2 x Hispano Suiza 14AB, po 552 kW maksimalne snage,
  • Elise: Trokrake, metalne, podesive,
  • Posada: 3-4
  • Raspon krila: 14,40 m
  • Dužina: 12,78 m
  • Visina: 2,50 m
  • Površina krila: 33,8 m²
  • Masa praznog aviona: 2600 kg
  • Maksimalna poletna masa: 5664 kg

Performanse[uredi | uredi izvor]

  • Maksimalna brzina: 450 km/h
  • Brzina krstarenja: 320 km/h
  • Brzina penjanja: - 333 m/min
  • Maksimalna visina leta: 10000 m
  • Dolet: 1000 km
  • Naoružanje: 2 x 20 mm top, 2 x 7.92 mm ili 2 x 12,7 mm mitraljezi, bombe do 1.600 kg

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Zmaj R-1[[Kategorija:Botovski naslovi]]”. Arhivirano iz originala 07. 04. 2014. g. Pristupljeno 02. 04. 2014.  Sukob URL—vikiveza (pomoć)
  2. ^ O. Petrović., Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.), Let 3/2004. Beograd, 2004.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Vojna enciklopedija, Beograd, (1975). str. 348.
  • O. Petrović., Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941.), Let 3/2004. Beograd, 2004.
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Dimitrijević, Bojan; Miladinović P., Micevski M. (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Žutić, Nikola; Bošković Lazar. (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923—1998 (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Ikarbus. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Змај_Р-1&oldid=27554999”