Zmija (sazvežđe)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zmija
Sazvežđe
Zmija
Spisak zvezda u sazvežđu Zmija
Latinsko imeSerpens
SkraćenicaSer
GenitivSerpentis
SimbolizujeZmija
Rektascenzija18
Deklinacija−5
Površina637 kv. stepeni sq. deg. (23)
Najsjajnija zvezdaα Ser (2.63m)
Susedna
sazvežđa		 Serpens Cauda:
Vidljivo u rasponu +80° i −80°.
U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u Maju.

Zmija (lat. Serpens) jedno je od 88 modernih i 48 originalnih Ptolemejevih sazvežđa. Jedinstveno je svojom podelom na dva dela, između kojih se nalazi konstelacija Sazvežđa Zmijonoša.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

Serpens je jedino od 88 modernih sazvežđa koje je podeljeno na dva nepovezana područja na nebu: Serpens Kaput (glava) i Serpens Kauda (rep). Sazvežđe je takođe neobično po tome što zavisi od drugog sazvežđa za kontekst; konkretno, drži ga Serpent Bearer Ophiuchus.[1]

Serpens Kaput se graniči sa Vagom na jugu, Devicom i Volarom na istoku, Severnom krunom na severu i Zmijonošom i Herkulom na zapadu; Serpens Kauda se graniči sa Strelcem na jugu, Štitom i Orlom na istoku, te Zmijonošom na severu i zapadu. Pokrivajući ukupno 636,9 kvadratnih stepeni, zauzima 23. mesto od 88 sazvežđa po veličini. Pojavljuje se na severnom i južnom nebu tokom leta na severnoj hemisferi.[2] Njegova glavni asterizam se sastoji od 11 zvezda, a ukupno 108 zvezda je sjajnije od magnitude 6,5, što je tradicionalna granica vidljivosti golim okom.[2]

Granice Serpens Kaputa, koje je belgijski astronom Ežen Delport postavio 1930. godine, definisane su desetostranim poligonom, dok su granice Serpens Kauda definisane 22-stranim poligonom. U ekvatorijalnom koordinatnom sistemu, rektascenzione koordinate granica Serpens Kaputa leže između 115h 10,4m i 16h 22,5m , dok su koordinate deklinacije između 25,66° i −03,2°. Granice Serpens Kauda leže između desnih uspona od 17h 16,9m i 18h 58,3m i deklinacija 06,42° i −16,14°.[3] Međunarodna astronomska unija (IAU) usvojila je troslovnu skraćenicu „Ser” za sazvežđe 1922. godine.[3][4]

Svojstva[uredi | uredi izvor]

Zvezde[uredi | uredi izvor]

Glavne zvezde[uredi | uredi izvor]

The pattern of stars in Serpens Caput seen with the naked eye, with a triangle marking the head and a line of stars extending down marking the upper body
Sazvežđe Serpens (Kaput) kako se može videti golim okom

Središte sazvežđa Zmije obeležava njegova najsjajnija zvezda, Alfa Serpentis. Tradicionalno nazvan Unukalhaj, to je crveni džin spektralnog tipa K2III koji se nalazi na približno 23 parseka udaljenosti sa vizuelnom magnitudom od 2,630 ± 0,009,[5] što znači da se lako može videti golim okom čak i u područjima sa značajnim svetlosnim zagađenjem. Bledi pratilac je u orbiti oko zvezde crvenog džina,[6] iako to nije vidljivo golim okom. U blizini Alfe nalazi se Lambda Serpentis, zvezda magnitude 4,42 ± 0,05 koja je prilično slična Suncu,[7] pozicionirana samo 12 parseka dalje.[8] Još jedan solarni analog u Serpensu je primarni Psi Serpentis, binarna zvezda[9] koja se nalazi malo dalje na približno 14 parseka.[10]

Beta, Gama, i Jota Serpentis formiraju osobeni trouglasti oblik koji označava glavu zmije, pri čemu se Kapa Serpentis (pravo ime je Gudja[11]) nalazi otprilike na pola puta između Game i Jote. Najsjajnija od četiri sa prividnom magnitudom od približno 3,67, Beta Serpentis je bela zvezda glavnog niza udaljena otprilike 160 parseka.[12] Verovatno je da je obližnja 10-magnitudna zvezda[13] fizički povezana sa Betom, iako to nije sigurno.[14] Mira promenljiva R Serpentis, smeštena između Beta i Gama, vidljiva je golim okom u maksimalnoj veličini 5. magnitude, ali, kao što tipično za Mira promenljive zvezde, može da izbledi do ispod 4-te magnitude.[15] Sama Gama Serpentis je poddžin tipa F koji se nalazi na udaljenosti od samo 11 parseka i stoga je prilično svetao, magnitude 3,84 ± 0,05.[16] Poznato je da zvezda pokazuje oscilacije slične Suncu.[17]

Delata Serpentis, koji čini deo tela zmije između srca i glave, sistem je više zvezda[18] pozicioniran na oko 70 parseka od Zemlje. Sastojeći se od četiri zvezde, sistem ima ukupnu prividnu magnitudu od 3,79 gledano sa Zemlje,[19] iako dve zvezde, sa prividnom magnitudom od 3,80, pružaju skoro svu svetlost.[20] Primarni, beli poddžin je Delta Skuti varijabalan sa prosečnom prividnom magnitudom 4,23.[21] Pozicionirana vrlo blizu Delte, kako na noćnom nebu, tako i verovatno u stvarnom prostoru na procenjenoj udaljenosti od oko 70 parseka,[22] je barijumska zvezda 16 Serpentis.[23] Još jedna značajna promenljiva zvezda vidljiva golim okom je Hi Serpentis, Alfa² Kanum Venatikorum promenljiva koja se nalazi na pola puta između Delte i Bete koja varira od srednje jačine sjaja od 5,33 do 0,03 magnitude u periodu od približno 1,5 dana.[24]

Dve zvezde u Serpens Kaputu koje formiraju deo tela Zmije ispod srca su Epsilon i Mi Serpentis, obe treće-magnitudne zvezde A-tipa glavne sekvence.[25][26] Obe imaju osobeno svojstvo: Epsilon je Am zvezda,[27] dok je Mi binarna.[28] Neznatno severozapadno od Mi nalazi se 36 Serpentis, još jedna zvezda glavnog niza A-tipa. Ova zvezda takođe ima posebnost; to je binarni sistem u kome je primarna komponenta zvezda Lambda Volopasa, što znači da ima količine ugljenika, azota i kiseonika slične Sunčevim, dok sadrži vrlo male količine elemenata pika gvožđa.[29] 25 Serpentis, pozicioniran nekoliko stepeni severoistočno od Mi Serpentisa, je spektroskopski binar[30] koji se sastoji od vrelog džina tipa B i zvezde glavnog niza tipa A. Primarna zvezda je polako pulsirajuća B zvezda, zbog čega sistem varira za 0,03 magnitude.[31]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Ridpath, Ian. „Serpens”. Star Tales. self-published. Pristupljeno 15. 5. 2014. 
  2. ^ a b Ridpath, Ian. „Constellations: Andromeda–Indus”. Star Tales. self-published. Pristupljeno 1. 4. 2014. 
  3. ^ a b „Caelum, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Pristupljeno 20. 4. 2014. 
  4. ^ Russell, H. N. (1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469—71. Bibcode:1922PA.....30..469R. 
  5. ^ „* Alpha Serpentis – Star in double system”. SIMBAD. Pristupljeno 18. 4. 2014. 
  6. ^ Eggleton, P. P.; Tokovinin, A. A. (2008). „A catalogue of multiplicity among bright stellar systems”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 389 (2): 869. Bibcode:2008MNRAS.389..869E. S2CID 14878976. arXiv:0806.2878 Slobodan pristup. doi:10.1111/j.1365-2966.2008.13596.x. 
  7. ^ Da Silva, R.; Porto De Mello, G. F.; Milone, A. C.; Da Silva, L.; Ribeiro, L. S.; Rocha-Pinto, H. J. (2012). „Accurate and homogeneous abundance patterns in solar-type stars of the solar neighbourhood: A chemo-chronological analysis”. Astronomy & Astrophysics. 542: A84. Bibcode:2012A&A...542A..84D. S2CID 118450072. arXiv:1204.4433 Slobodan pristup. doi:10.1051/0004-6361/201118751. 
  8. ^ „* Lambda Serpentis – Star”. SIMBAD. Pristupljeno 20. 5. 2014. 
  9. ^ Hall, J. C.; Henry, G. W.; Lockwood, G. W.; Skiff, B. A.; Saar, S. H. (2009). „The Activity and Variability of the Sun and Sun-Like Stars. Ii. Contemporaneous Photometry and Spectroscopy of Bright Solar Analogs”. The Astronomical Journal. 138 (1): 312. Bibcode:2009AJ....138..312H. CiteSeerX 10.1.1.216.9004 Slobodan pristup. doi:10.1088/0004-6256/138/1/312. 
  10. ^ „* Psi Serpentis – Double or multiple star”. SIMBAD. Pristupljeno 21. 6. 2014. 
  11. ^ „IAU Catalog of Star Names”. International Astronomical Union. Pristupljeno 2018-09-17. 
  12. ^ „* Beta Serpentis – Star in double system”. SIMBAD. Pristupljeno 12. 5. 2014. 
  13. ^ „* Beta Serpentis B – Star in double system”. SIMBAD. Pristupljeno 12. 5. 2014. 
  14. ^ Shaya, E. J.; Olling, R. P. (2011). „Very Wide Binaries and Other Comoving Stellar Companions: A Bayesian Analysis of The Hipparcos Catalogue”. The Astrophysical Journal Supplement Series. 192 (1): 2. Bibcode:2011ApJS..192....2S. S2CID 119226823. arXiv:1007.0425 Slobodan pristup. doi:10.1088/0067-0049/192/1/2. 
  15. ^ VSX (4. 1. 2010). „R Serpentis”. AAVSO Website. American Association of Variable Star Observers. Pristupljeno 22. 5. 2014. 
  16. ^ „* Gamma Serpentis – Variable star”. SIMBAD. Pristupljeno 22. 5. 2014. 
  17. ^ Bi, S. ‐L.; Basu, S.; Li, L. ‐H. (2008). „Seismological Analysis of the Stars γ Serpentis and ι Leonis: Stellar Parameters and Evolution”. The Astrophysical Journal. 673 (2): 1093—1105. Bibcode:2008ApJ...673.1093B. doi:10.1086/521575 Slobodan pristup. 
  18. ^ Malkov, O. Y.; Tamazian, V. S.; Docobo, J. A.; Chulkov, D. A. (2012). „Dynamical masses of a selected sample of orbital binaries”. Astronomy & Astrophysics. 546: A69. Bibcode:2012A&A...546A..69M. doi:10.1051/0004-6361/201219774 Slobodan pristup. 
  19. ^ „* Delta Serpentis – Double or multiple star”. SIMBAD. Pristupljeno 18. 5. 2014. 
  20. ^ „* Delta Serpentis B – Star in double system”. SIMBAD. Pristupljeno 18. 5. 2014. 
  21. ^ VSX (4. 1. 2010). „Delta Serpentis”. AAVSO Website. American Association of Variable Star Observers. Pristupljeno 18. 5. 2014. 
  22. ^ „* 16 Serpentis – Star”. SIMBAD. Pristupljeno 24. 5. 2014. 
  23. ^ Tomkin, J.; Lambert, D. L. (1986). „Heavy-element abundances in the mild barium stars Omicron Virginis and 16 Serpentis”. The Astrophysical Journal. 311: 819. Bibcode:1986ApJ...311..819T. doi:10.1086/164821. 
  24. ^ VSX (4. 1. 2010). „Chi Serpentis”. AAVSO Website. American Association of Variable Star Observers. Pristupljeno 26. 5. 2014. 
  25. ^ „* Epsilon Serpentis – Star”. SIMBAD. Pristupljeno 26. 5. 2014. 
  26. ^ „* Mu Serpentis – Star”. SIMBAD. Pristupljeno 26. 5. 2014. 
  27. ^ Adelman, S. J.; Albayrak, B. (1998). „Elemental abundance analyses with DAO spectrograms -- XX. The early a stars epsilon Serpentis, 29 Vulpeculae and sigma Aquarii”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 300 (2): 359. Bibcode:1998MNRAS.300..359A. doi:10.1046/j.1365-8711.1998.01859.x Slobodan pristup. 
  28. ^ Gontcharov, G. A.; Kiyaeva, O. V. (2010). „Photocentric orbits from a direct combination of ground-based astrometry with Hipparcos II. Preliminary orbits for six astrometric binaries”. New Astronomy. 15 (3): 324—331. Bibcode:2010NewA...15..324G. S2CID 119252073. arXiv:1606.08182 Slobodan pristup. doi:10.1016/j.newast.2009.09.006. 
  29. ^ Nikolov, G.; Atanasova, E.; Iliev, I. K.; Paunzen, E.; Barzova, I. S. (april 2008). „Spectroscopic orbit determination of two metal-weak dwarf stars: HD64491 and HD141851”. Contributions of the Astronomical Observatory Skalnaté Pleso. 38 (2): 433—434. Bibcode:2008CoSka..38..433N. 
  30. ^ Petrie, R. M.; Phibbs, Edgar (1950). „Redetermination of the Spectrographic Orbits of Iota Pegasi and 25 Serpentis”. Publications of the Dominion Astrophysical Observatory Victoria. 8: 225—234. Bibcode:1950PDAO....8..225P. 
  31. ^ VSX; Otero, S. A (10. 2. 2012). „PT Serpentis”. AAVSO Website. American Association of Variable Star Observers. Pristupljeno 28. 5. 2014. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Arnold, Maurice (Toby). „Arnold's Glossary of Anatomy”. Anatomy & Histology - Online Learning. The University of Sydney. Arhivirano iz originala 2015-09-02. g. Pristupljeno 8. 8. 2015. 
  • White, Gavin (2007). Babylonian Star-Lore: An Illustrated Guide to the Star-lore and Constellations of Ancient Babylonia. Solaria Publications. str. 180. ISBN 978-0-9559037-0-0. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zmija na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Змија_(сазвежђе)&oldid=27557768”