Znaci bolesti
Znaci bolesti, objektivni znaci bolesti, su promene koje se javljaju sa nastankom bolesti, i koje može da zapazi sam bolesnik ili njegova okolina, a koje utvrđuje lekar pri pregledu bolesnika ili veterinar pri pregledu životinje.[1] Na primer, znak može biti viša ili niža temperatura od normalne, povišeni ili sniženi krvni pritisak ili abnormalnost koja se pokazuje na medicinskom snimku. Simptom je nešto neobično što pojedinac iskusi, poput osećanja groznice, glavobolje ili drugog bola ili bolova u telu.[2][3]
Medicinski znak je objektivna indikacija bolesti, povrede ili abnormalnog fiziološkog stanja koje se može otkriti tokom fizičkog pregleda.[4] Ovi znakovi su vidljivi ili se mogu uočiti na drugi način, poput osipa ili modrice. Medicinski znaci pomažu u postizanju tačne dijagnoze. Primeri znakova uključuju povišen krvni pritisak, deformisanje noktiju na rukama ili nogama, teturajući hod i arcus senilis i arcus juvenilis očiju. Znak se razlikuje od indikacije koja je specifičan razlog za korišćenje određenog tretmana. Simptom je nešto što se oseća ili doživljava, poput bola ili vrtoglavice. Znakovi i simptomi se međusobno ne isključuju, na primer, subjektivni osećaj vrućice može se zabeležiti kao znak upotrebom termometra koji registruje velika očitavanja.[5]
Znaci i simptomi su često nespecifični, ali neke kombinacije mogu nagoveštavati određene dijagnoze, pomažući da se suzi ono što može biti pogrešno. Određeni skup karakterističnih znakova i simptoma koji mogu biti povezani sa poremećajem poznat je kao sindrom. U slučajevima kada je osnovni uzrok poznat, sindrom se imenuje kao na primer Daunov sindrom i Nunanov sindrom. Ostali sindromi poput akutnog koronarnog sindroma mogu imati brojne moguće uzroke.
U drugim slučajevima kada su poznati kao kardinalni znaci i simptomi, oni su specifični čak i do te mere da su patognomonični. Kardinalni znak ili kardinalni simptom takođe se može odnositi na glavni znak ili simptom bolesti.[6] Nenormalni refleksi mogu ukazivati na probleme sa nervnim sistemom. Znaci i simptomi se takođe primenjuju na fiziološka stanja van konteksta bolesti, na primer kada se odnose na znakove i simptome trudnoće ili simptome dehidracije. Ponekad bolest može biti prisutna bez ikakvih znakova ili simptoma kada je poznata kao asimptomatska..[7] Poremećaj se može otkriti testovima koji uključuju skeniranje. Infekcija može biti asimptomatska i još uvek može biti prenosiva.[7]
Znak simptom i sindrom bolesti[uredi | uredi izvor]
Znak bolesti[uredi | uredi izvor]
U humanoj medicini i veterini, „znak“ ili skup pozitivnih ili negativnih znakova je objektivna manifestacija bolesti, identifikovana od strane lekara (ili veterinara) u toku konsultacije ili pregled pojedinca-životinje (ili grupe lekara-veterinara), ali mogu biti uočeni i od samog bolesnika (vlasnika životinje) ili njegove okoline, što umnogome zavisi od nivoa obrazovanja i zdravstvene prosvećenosti tih osoba. Znak je bilo koji objektivan dokaz bolesti (npr. otok, žutica ili ginekomastija su klinički znaci koje lekar-veterinar može uočiti tokom pregleda, ali i nakon određenih dijagnostičkih procedura, ili krv u stolici je znak bolesti, to može prepoznati pacijent, lekar, medicinska sestra, veterinar ili neko drugi). Znak može biti i normalna pojava bez patološkog značaja.[8]
Simptom bolesti[uredi | uredi izvor]
Za razliku od znaka, u humanoj medicini, simptom, je subjektivan opis tegoba koje bolesnik doživljava u izraženom stepenu, i bolesnici ga koristi da opiše svoje tegobe lekaru. To je nešto što samo bolesnik može da oseća i da opiše. Interpretacija simptoma, je zato često različita kod različitih osoba što zavisi od načina na koji bolesnici doživljavaju tegobe, ali i od nivoa njihovog ličnog obrazovanja i zdravstvene prosvećenosti. Bol, stenogardija (tegobe iza grudne kosti), malaksalost, zujanje u ušima itd., su simptomi, koji mogu na različiti način biti opisani od bolesnika. Ponekad mogu i svesno biti potencirani („preuveličani“)od strane pacijenata u cilju ostvarenja sekundarne dobiti.[8]
Sindrom bolesti[uredi | uredi izvor]
Sindrom je u medicini, i kliničkoj psihologiji, skup dva ili više, međusobno povezanih simptoma koji čine jednu jedinstvenu nozološku celinu neke bolesti (npr. anksiozno-depresivni sindrom, paranoidni sindrom, Korsakovljev sindrom)
Podela znakova bolesti[uredi | uredi izvor]
Neki znaci bolesti su opšti, a drugi više ili manje specifični.[1]
Opšti znaci bolesti[uredi | uredi izvor]
To su najčešće povišena telesna temperatura, smanjena telesna težina, znojenje, otok (edem) itd. Oni su veoma česti kod mnogih bolesti, pa njihova pojava ne ukazuje na oboljenje konkretnog organa i ne upućuje na odreeđenu bolest. Na primer, otoci su znak bolesti samo nekih organa. Oni se javljaju kod bolesti srca, bubrega, krvnih sudova, jetre, poremećaja ishrane, povreda itd, i zato njihova pojava zahteva dopunska ispitivanja navedenih organa, da bi se postavili dijagnoza bolesti koja ih je izazvala.[1]
Specifični znaci bolesti[uredi | uredi izvor]
Prisutni su samo kod bolesti određenih organa i u određenim bolestima. Oni jasno ukazuju koji je organ oboleo i od koje polesti. Na primer žutica (prebojenost kože žutom bojom) je objektivni znak koji se javlja zbog povećane koncentracije žučnih boja u krvi i prisutna je kod bolesnika sa hemolitičkom žuticom, sa oboljenjima jetre ili opstrukcijom (preprekom) u žučnim putevima. Prema tome žutica je specifičan znak u odnosu na pojavu temperatureili otoka (edem)[1]
Vrste znakova bolesti[uredi | uredi izvor]
U humanoj i veterinarskoj medicini, znaci bolesti prema vrsti i zaključku koji se može doneti na osnovu njihovog prisustva mogu biti;,[9][10], [8]
Prognostički znaci bolesti[uredi | uredi izvor]
To su znaci koji ukazuju na trenutno stanje i mogući ishod nastalih promena (bolesti) u organizmu bolesnika (odnosno, ukazuju na bolest pre nego što se potvrdi dijagnoza bolesti). Prognostički znaci uvek ukazuju na budući razvoj bolesti.
Anamnestički znaci bolesti[uredi | uredi izvor]
Znaci koji (uzimajući u obzir trenutno stanje u organizmu bolesnika), ukazuju da je u prošlosti kod bolesnika postojalo određeno oboljenje sa istim znacima. Anamnestički znaci uvek ukazuju da je bilo pojave sadašnjih znakova bolesti i u bliskoj ili dalekoj prošlosti.
Dijagnostički znaci bolesti[uredi | uredi izvor]
To su objektivni zanci bolesti dobijeni kao rezultat kliničkog ispitivanja, i služe za jasno postavljanje dijagnoze bolesti.
Patognomonični znaci bolesti[uredi | uredi izvor]
Posebno karakteristični znaci bolesti, prisutni kod samo određenih bolesti, i van svake sumnje, dokazuju da je ta bolest prisutna. Morfološki patognomični znaci su relativno retki.
Galerija nekih znakova bolesti[uredi | uredi izvor]
-
-
Plavetnilo kože (cijanoza) -
-
Azbučna lista znakova bolesti[uredi | uredi izvor]
A, B, V[uredi | uredi izvor]
Abrazija • Adenopatija • Anasarka • Anozognozija • Alopecija • Amenoreja • Angiom • Anuria • Afazija • Afazija-Brokova • Afazija-Vernikeova • Apneja • Apraksija • Arefleksija • Astenija • Ataksija • Babinski (znak) • Bradikardija • Bradipneja • Bružinski (test) • Bružinski (znak) • Bula (mehurić) • Bubuljica • Vrtoglavica •
G, D, Đ[uredi | uredi izvor]
Gušavost • Galop srca • Gojaznost • Groznica • Ginekomastija • Dermoabrazija • Diks-Halpikeov (znak) • Diureza (test) • Dispneja • Dizartrija • Disfazija • Dispraksija •
E, Ž, Z[uredi | uredi izvor]
Edem • Eholalija • Endoftalmija • Erozija • Eritem • Egzoftalmus • Žutica •
I, J, K, L[uredi | uredi izvor]
Iscrpljenost • Kašalj • Kernigov (znak) • Klonulost • Ksantoma • Krvni pritisak • Ksantelazma • Kseroderma •
M, N, Nj[uredi | uredi izvor]
Laseguov (znak) • Logoreja • Makroglosija • Mehurić • Makula • Meningizmus • Meningealni znaci • Marfijev (znak) • Musetov (znak) • Mutavost • Midrijaza • Mioza • Miksedem • Nekroza • Negativizam • Nozofobija • Nistagmus •
O, P, R, S, T[uredi | uredi izvor]
Papula • Povraćanje • Puls • Purpura • Psihomotorna usporenost • Refleksi • Rombergov (znak) • Raselov (znak) • Rascep • Ispljuvak • Splenomegalija • Strije • Tahikardija • Tahipneja • Težina • Tik • Traubeov (znak) • Tremor •
Ć, U, H, F, C, Č, Dž, Š[uredi | uredi izvor]
Ulceracije • Halucinacije • Hemianopsija • Hepatomegalija • Hirutizam • Hiperaktivnost • Hiperamnezija • Hiperrefleksija • Hipertenzija • Kaheksija • Kvostekov (znak) • Klonulost • Kurvoazije-terijerov (znak) • Krepitacije • Cijanoza • Čvorić •
Istorija[uredi | uredi izvor]
Simptomatologija[uredi | uredi izvor]
Simptom (iz grčkog σύμπτωμα, „nesreća, nezgoda, ono što se zadesi“,[11] iz συμπίπτω, „Ja padam“, iz συν- „zajedno, sa“ i πίπτω, „padam“) odstupanje je od normalne funkcije ili osećanja. Simptomatologija (takođe nazvana semiologija) grana je medicine koja se bavi znacima i simptomima bolesti.[12][13][14] Ova studija takođe uključuje indikacije bolesti.[15] Ona je prvi put opisana kao semiotika u radu Henrija Staba 1670. godine. Ovaj termin se sada koristi za proučavanje znakovne komunikacije.
Pre devetnaestog veka potojalo je malo razlike u moćima posmatranja između lekara i pacijenta. Većina medicinske prakse sprovedena je kao koopereativna interakcija između lekara i pacijenta; ovo je postepeno zamenjeno „monolitnim konsenzusom mišljenja nametnutim iz zajednice medicinskih istražitelja“.[16][17] Iako su obe strane uočaavale približno iste stvari, lekar je imao informisanije tumačenje tih stvari: „lekari su znali šta su nalazi značili, a laik nije“.[18]:82
Razvoj medicinskog testiranja[uredi | uredi izvor]
Određeni napredak uveden uglavnom u 19. veku omogućio je lekaru objektivniju procenu u potrazi za dijagnozom i manju potrebu za unosom podataka od pacijenta.[16][17][19] Tokom 20. veka uvođenje širokog spektra tehnika snimanja imalo je ogroman uticaj na dijagnostičke mogućnosti. Ostali razvoji na polju genetike, medicinske biohemije i molekularne dijagnostike takođe su igrali značajne uloge.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
- ^ „Beyond Intuition: Quantifying and Understanding the Signs and Symptoms of Fever”. clinicaltrials.gov. 5. 10. 2017. Pristupljeno 9. 1. 2021.
- ^ „Symptoms and self-help guides by body part | NHS inform”. www.nhsinform.scot (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 1. 2021.
- ^ „Definition of SIGN”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski).
- ^ Marie T. O'Toole, ed., Mosby's Medical Dictionary, 9th ed. (St. Louis, MO: Elsevier/Mosby, 2013), Kindle loc. 154641. ISBN 9780323085410
- ^ Basu, S; Sahi, PK (jul 2017). „Malaria: An Update.”. Indian Journal of Pediatrics. 84 (7): 521—528. PMID 28357581. S2CID 11461451. doi:10.1007/s12098-017-2332-2.
- ^ a b „Definition of ASYMPTOMATIC”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski).
- ^ a b v Symptoms & Signs A-Z List
- ^ Chamberlain N.E., Oglivie C. Symptoms and sings in clinical medicine, John Wright i sons, Bristol, 1967.
- ^ MacBryde M.C.,Sings and symptoms, J.B. Lippineott company, Filadelfija-Montreal, 1957.
- ^ „Sumptoma, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, at Pursues”. Perseus.tufts.edu. Pristupljeno 2011-12-17.
- ^ The British Medical Association (BMA) (2002). Illustrated Medical Dictionary. A Dorling Kindersley Book. str. 406. ISBN 978-0-75-133383-1.
- ^ „Definition of SYMPTOMATOLOGY”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 1. 2021.
- ^ „Definition of SEMIOLOGY”. www.merriam-webster.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 9. 1. 2021.
- ^ David A. Bedworth, Albert E. Bedworth (2010). The Dictionary of Health Education. Oxford University Press. str. 484. ISBN 978-0-19-534259-8. Arhivirano iz originala 2018-05-09. g.
- ^ a b Jewson, N.D., "Medical Knowledge and the Patronage System in 18th Century England Arhivirano 2009-03-07 na sajtu Wayback Machine", Sociology, Vol. 8, No. 3 (1974), pp. 369–85.
- ^ a b Jewson, N.D., "The Disappearance of the Sick Man from Medical Cosmology, 1770–1870 Arhivirano 2009-03-16 na sajtu Wayback Machine", Sociology, Vol. 10, No. 2, (1976), pp. 225–44.
- ^ King, Lester S. (1982). Medical Thinking: A Historical Preface. Princeton, NJ: Princeton University Press. ISBN 0-691-08297-9.
- ^ Tsouyopoulos N (1988). „The mind-body problem in medicine (the crisis of medical anthropology and its historical preconditions)”. Hist Philos Life Sci. 10 Suppl: 55—74. PMID 3413276.
Литература[uredi | uredi izvor]
- Antić R. Interna propedevtika, Institut za stručno usavršavanje i specijalizaciju zdravstvenih radnika, Beograd, 1976.
- Ristić S. M. Klinička propedevtika, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1990.
- World Health Organization (2019). First WHO Model List of Essential In Vitro Diagnostics. Geneva. ISBN 978-92-4-121026-3. ISSN 0512-3054. hdl:10665/311567. WHO Technical Report Series, No. 1017. License: CC BY-NC-SA 3.0 IGO.
- List of medical tests and diagnostic procedures на сајту Енциклопедија Британика
Спољашње везе[uredi | uredi izvor]
- Листа знакова и симптома болести од А-З
- Who Named It? : eponymous signs. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. januar 2018)
