Ovas

Iz projekta Википедија

Ovas
Zrno ovsa
Sistematika
carstvo: Plantae razdeo: Magnoliophyta klasa: Liliopsida red: Poales porodica: Poaceae rod: Avena vrsta: A. sativa
Binomijalna nomenklatura
Avena sativa L. (1753)
Ekologija taksona

Ovas ili zob (Avena) je rod skrivenosemenica koja pripada familiji trava (Poaceae). Poseduje veliki privredni značaj. Koristi se za ishranu ljudi i domaćih životinja. Površine pod ovsom u svetu iznose oko 14 miliona ha. Najveći značaj ima vrsta Avena sativa - gajeni ovas (on poseduje 2n=42 hromozoma). Koren mu je dobro razvijen i klija sa tri primarna korenčića.

Stablo je člankovito, i otpornije na poleganje od ostalih strnih žita. Prosečne visine oko 80-120cm. List je lancetast, paralelne nervature i bez roščića (aurikula). Cvetovi su smešteni u cvast metlicu. Ovas je tipično samooplodna biljka, plod je krupa, najčešće plevičasta. Postoji ozima i prolećna forma ovsa.

[uredi] Lekovito delovanje

Ovas je neobicno važan u dijetalnoj ishrani bolesnika. U sebi sadrži sve važnije vitamine i minerale. Koristi se za lečenje malokrvnosti, raznih katarnih upala probavnih organa, a deluje na regeneraciju celokupnog organizma. Kupelji pripremljeni od zobne slame veoma su korisne u bolestima bubrega, bubrežnih kamenaca i gihta, zatim kod svih reumatičnih poteškoća, kod krstobolje, kočenja svih vrsti te kod bolesne jetre.

Ovaj nezavršeni članak Ovas vezan je za biljke. Koristeći pravila Vikipedije, doprinesite dopunivši ga.