Zoran Lilić

Zoran Lilić
Zoran Lilić
	Zoran Lilić na predizbornom; plakatu iz 1997. za predsednika Srbije
Lični podaci
Datum rođenja	27. avgust 1953. (70 god.)
Mesto rođenja	Brza Palanka, FNR Jugoslavija
Državljanstvo	Srbija
Narodnost	Srbin
Religija	Ateista
Obrazovanje	Tehnološko-metalurški fakultet
Univerzitet	Univerzitet u Beogradu
Politička karijera
Politička; stranka	Srpska socijaldemokratska partija (2000–?); Ranije:; Socijalistička partija Srbije (1990–2000); Savez komunista Jugoslavije (do 1990)
Predsednik vlade
Mandati
Predsednik vlade
2. Predsednik SR Jugoslavije
	25. jun 1993 — 25. jun 1997.
Predsednik vlade	Radoje Kontić
Prethodnik	Dobrica Ćosić
Naslednik	Slobodan Milošević
Prethodnik
3. Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije
	25. januar 1993 — 29. jun 1993.
Prethodnik	Aleksandar Bakočević
Naslednik	Zoran Aranđelović
	; Standarta predsednika SR Jugoslavije

Zoran Lilić (Brza Palanka, 27. avgust 1953) srpski i jugoslovenski je političar. Lilić je bio drugi predsednik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) (25. jun 1993 − 25. jun 1997).^[1]

Biografija[uredi | uredi izvor]

U rodnom mestu završio je osnovnu i srednju školu. Diplomirao je na Tehnološko-metalurškom fakultetu u Beogradu. Zaposlio se u Fabrici gume „Rekord“ u Rakovici i posle 12 godina obavljanja raznih dužnosti imenovan je za generalnog direktora.

Bio je poslanik Socijalističke partije Srbije u Skupštini Srbije od 1990. godine, a posle dve godine postao je predsednik Narodne skupštine Srbije. Posle smene Dobrice Ćosića sa mesta predsednika SRJ, juna 1993, izabran je 25.6.1993. za predsednika SRJ i na mestu predsednika SRJ Lilić je ostao do 25.6.1997. godine.^[1]

U jesen 1997. postao kandidat SPS za predsednika Srbije. Posle neuspelog drugog kruga predsedničkih izbora, gde je odmeravao snage sa liderom Srpske radikalne stranke Vojislavom Šešeljem 5. oktobra iste godine, postao je potpredsednik Savezne vlade u kabinetu Momira Bulatovića i na ovoj dužnosti se zadržao do avgusta 1999. godine kada je imenovan za savetnika predsednika SRJ Slobodana Miloševića za ekonomske odnose sa inostranstvom. U to vreme obavljao je funkcije predsednika UO Jugoimporta i predsednika Šahovskog saveza Jugoslavije.

Godine 2000. izašao je iz SPS-a i osnovao Srpsku socijaldemokratsku partiju^[2] koju smatra naslednicom ideja Svetozara Markovića, ali se potom vratio u SPS.

Novembra 2008. godine postavljen je za predsednika Upravnog odbora JP Putevi Srbije.^[3] Godine 2018. bio je predsednik upravnog odbora Jubmes banke.^[4]

Državne funkcije[uredi | uredi izvor]

predsednik Skupštine Srbije (januar — jun 1993)
predsednik Savezne Republike Jugoslavije (jun 1993 — jun 1997)
potpredsednik Savezne Vlade SR Jugoslavije (maj 1998 — avgust 1999)

Reference[uredi | uredi izvor]

^ ^a ^b Logos 2019, str. 211-212 u napomeni 957.
^ ZORAN LILIC OSNOVAO SRPSKU SOCIJALDEMOKRATSKU PARTIJU
^ Lilić dobio funkciju kao stručnjak
^ „Gde su i šta rade bivši predsednici države?”.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Logos, Aleksandar A. (2019). Istorija Srba 1, Dopuna 4; Istorija Srba 5 (PDF). Beograd. ISBN 978-86-85117-46-6.

Političke funkcije
Zoran Lilić	Predsednik Narodne skupštine Republike Srbije 1993	Dragan Tomić
Dobrica Ćosić	Predsednik SR Jugoslavije 1993—1997	Slobodan Milošević

[FOOTNOTEЛогос2019211-212_у_напомени_957-1] Logos 2019, str. 211-212 u napomeni 957.

[2] ZORAN LILIC OSNOVAO SRPSKU SOCIJALDEMOKRATSKU PARTIJU

[3] Lilić dobio funkciju kao stručnjak

[4] „Gde su i šta rade bivši predsednici države?”.

[1]

[2]

[3]

[4]

p r u Predsednici Savezne Republike Jugoslavije
Savezna država	Dobrica Ćosić (1992—1993) Miloš Radulović (v.d.) (1993) Zoran Lilić (1993—1997) Srđa Božović (v.d.) (1997) Slobodan Milošević (1997—2000) Vojislav Koštunica (2000—2003)
Državna zajednica	Svetozar Marović (2003—2006)

p r u Predsednici Narodne skupštine Srbije
Spisak predsednika Narodne skupštine Srbije od 1804. do danas
Knjaževina Srbija (1815–1882)	Miša Anastasijević Živko Karabiberović Todor Tucaković Mijalko Radenković Živko Karabiberović Dimitrije Jovanović Đorđe Topuzović Ljubomir Kaljević Dimitrije Jovanović Đorđe Topuzović Dimitrije Jovanović Dimitrije Matić Todor Tucaković Vuja Vasić Aleksa Popović
Kraljevina Srbija (1882–1918)	Aleksa Popović Milan Kujundžić Sima Nestorović Milan Kujundžić Đorđe Pavlović Todor Tucaković Rista Popović Kosta Taušanović Nikola Pašić Dimitrije Katić Pavle Vuković Živan Živanović Nikola Pašić Svetomir Nikolajević Milutin Garašanin Nikola Pašić Sima Nestorović Rista Popović Aca Stanojević Dimitrije Marinković (Predsednik Senata) Petar Velimirović (Predsednik Senata) Aca Stanojević Ljubomir Davidović Nikola Nikolić Aca Stanojević Mihailo A. Popović Milenko Vesnić Ljubomir Jovanović Stanojlo Vukčević Ljubomir Jovanović Andra Nikolić Đoka Bračinac
ASNOS (1944–1945)	Siniša Stanković (1944—1945)
NR Srbija (1945—1963)	Aćim Grulović (1945—1948) Isa Jovanović (1948—1953) Petar Stambolić (1953—1957) Jovan Veselinov (1957—1963)
SR Srbija (1963—1991)	Dušan Petrović Šane (1963—1967) Miloš Minić (1967—1969) Dragoslav Marković (1969—1974) Živan Vasiljević (1974—1978) Dušan Čkrebić (1978—1982) Branko Pešić (1982—1984) Slobodan Gligorijević (1984—1986) Branislav Ikonić (1986—1988) Borisav Jović (1988—1989) Zoran Sokolović (1989—1991)
Republika Srbija (1990–2006)	Slobodan Unković (1991) Aleksandar Bakočević (1991—1993) Zoran Lilić (1993) Zoran Aranđelović (1993—1994) Dragan Tomić (1994—2001) Dragan Maršićanin (2001) Nataša Mićić (2001—2004) Dragan Maršićanin (2004) Predrag Marković (2004—2007)
Republika Srbija (2006–trenutno)	Predrag Marković (2004—2007) Tomislav Nikolić (2007) Oliver Dulić (2007—2008) Slavica Đukić Dejanović (2008—2012) Nebojša Stefanović (2012—2014) Maja Gojković (2014—2020) Ivica Dačić (2020—2022) Vladimir Orlić (2022—2024) Ana Brnabić (od 2024)