Zub

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Зуби)
Skoči na: navigacija, pretraga
Berberski makaki pokazuje svoje zube

Zub je manja kalcifikovana, beličasta strukutra smeštena u vilicama (ili ustima) mnogih kičmenjaka, i korišćen je za žvakanje hrane. Pojedine životinje, posebno mesojedi, takođe koriste zube za lov ili u odbrambene svrhe. Korenovi zuba pokriveni su desnima. Zubi se ne sastoje od kostiju, nego od više vrsta tkiva različite gustine i tvrdoće. Ćelijska tkiva koja konačno postaju zubi potiči od klice embrionog sloja, ektoderma.

Opšta struktura zuba je slična među kičmenjacima, iako postoji značajna varijacija u njihovom obliku i poziciji. Zubi sisara imaju dublje korenove, i taj slučaj je primećen kod nekih vrsta riba i krokodila. Većini pravih košljoriba, ipak, zubi su nadovezani za spoljnu površinu kosti, dok su kod guštera nadovezani na unutrašnju površinu vilice s jedne strane. Kod rušljoribi, kao što su ajkule, zubi su nadovezani grubim ligamentima na obruče hrskavica koji formiraju vilicu.[1]

Zubi su najkrakterističnija (i najduže prisutna) osobina sisara. Paleontolozi koriste zube da identifikuju fosilne vrste i da odrede njihove odnose. Oblik zuba životinja povezan je sa njihovom ishranom. Na primer, biljnu materiju je teško svariti, tako da biljojedi imaju mnogo kutnjaka za žvakanje i mlevenje. Mesojedima, s druge strane, trebaju očnjaci da ubiju žrtvu i raskidaju meso.

Sisari su generalno diphodonti, što znači da mogu da razviju setove zuba. Kod ljudi, prvi set („bebeći“, „mlečni“, „primarni“ set) obično počinje da se pojavljuje sa oko šest meseci starosti, iako su neka deca rođena sa jednim ili više vidljivim zubima, poznatim kao neonatalni zubi. Normalno nicanje zuba sa oko šest meseci starosti može biti bolno. Kenguri, slonovi i morske krave retki su među sisarima zato što su polifiodonti.

Životinje tako razviju samo jedan set zuba (monofiodonti) dok druge razviju više setova (polifiodonti). Ajkuli, na primer, naraste novi set zuba svake dve nedelje koji menja iznošene zube. Glodarima izrastu sekutići i imaju ih stalno tokom glodanja, što im pomaže u održavanju relativno stalne dužine. Industrija dabrova je delom zaslužna toj kvalifikaciji. Mnogi glodari kao što su poljski miševi (ali ne i obični miševi) i ggvinejske svinje, kao i leporidae poput zeca, imaju kutnjake koji stalno rastu kao dodatak sekutićima.[2][3]


Zubi nisu uvek nadovezani za vilicu, kao što je to slučaj kod sisara. Kod mnogih guštera i riba, zubi su nadovezani za nepce ili na sprat od usta, formirajući dodatne pravilne redove unutar vilice. Neke prave košljoribe čak imaju zube i u grkljanu. Iako nisu pravi zubi u uobičajenom smislu, zubići ajkula su gotovo identični po strukturi, i verovatno imaju isto evolucijsko poreklo. Svakako, izgleda da su se zubi prvo razvili kod ajkula, i nisu nađeni kod primitivnih bezviličnih riba — dok zmijuljice imaju zubolike strukture na jeziku, one su, u stvari, sačinjene od keratina, ne od dentina ili gleđi, i ne dele nikakvu povezanost sa pravim zubima.[1]

Žive amfibije obično imaju male zube, ili ih nemaju uopšte, kako se obično hrane mekom hranom. Kod gmizavaca, zubi su generalno jednostavni i konični u obliku, iako postoje neke varijacije među vrstama, najzanačajnije očnjaci koje izbacuju otrov kod zmija. Obrazac sekutića, očnjaka, prekutnjaka i kutnjaka pronađen je samo kod sisara, i do različitih opsega, kod njihovih evolucioni preci. Broj ovih vrsta zuba varira bitno među vrstama; zoolozi koriste standardizovane zubne formule da opišu precizan obrazac date grupe.[1]

Vidi još[uredi]

Izvori[uredi]

  1. ^ a b v Romer, Alfred Sherwood; Parsons, Thomas S. (1977). The Vertebrate Body. Philadelphia, PA: Holt-Saunders International. стр. 300–310. ISBN 978-0-03-910284-5. 
  2. ^ Tummers M, Thesleff I (March 2003). „Root or crown: a developmental choice orchestrated by the differential regulation of the epithelial stem cell niche in the tooth of two rodent species“. Development 130 (6): 1049–57. DOI:10.1242/dev.00332. PMID 12571097. 
  3. ^ Hunt AM (1959). „A description of the molar teeth and investing tissues of normal guinea pigs“. J. Dent. Res. 38 (2): 216–31. DOI:10.1177/00220345590380020301. PMID 13641521. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]