Iglu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zajednica iglua (Ilustracija Čarlsa Frensisa Hola iz dela Arktička istraživanja i život među Eskimima, 1865)
Inuk unutar iglua, početak 20. veka.

Iglu (inukt. ᐃᒡᓗ [iɣ.'lu]),[1] nepravilno iglo,[2] je zimska kuća načinjena od ledenih i snežnih ploča u obliku dve ili više kupola spojenih tunelom.[3] Prvobitno su je pravili Eskimi. Oni se obično vezuju za sve Eskime, ali ih prave samo oni iz Kanade i grenlandske pokrajine Kanak. Ostali takođe prave kuće od snega, ali je njigova osnovna struktura usi, posebna zubna kost kod pojedinih vrsta kitova. Sneg u igluima omogućuje bolju termoizolaciju.[4]

Iako se iglui često povezuju sa svim Inuitima, tradicionalno su ih koristili samo stanovnici kanadskog centralnog Arktika i oblasti Kaanaak na Grenlandu. Drugi Inuiti su imali tendenciju da koriste sneg za izolaciju svojih kuća, koje su bile izgrađene od kitove kosti i koža. Sneg se koristi, jer ga vazdušni džepovi zarobljeni u njemu čine izolatorom. Napolju, temperature mogu biti niže do −45 °C (−49 °F), ali unutrašnja temperatura može da se kreće od −7—16 °C (19—61 °F) kada se zagreva samo toplotom tela.[5]

Nomenklatura[uredi | uredi izvor]

Inuiti grade iglu

Ova reč na inuitskom jeziku iglu (množina igluit) može da se koristi za kuću ili dom izgrađen od bilo kog materijala,[1] i nije ograničena isključivo na snežne kuće (nazvane posebno igluvijaq, množina igluvijait), već uključuje tradicionalne šatore, zemunice, domove izgrađena od morem nanetog drveta i modernih zgrada.[6][7]

Nekoliko dijalekata širom kanadskog Arktika (siglitun, inuinaktun, nacilingmiutut, kivalik, severni bafin) koristi iglu za sve zgrade, uključujući snežne kuće, i to je termin koji koristi Vlada Nunavuta.[1][8][9] Izuzetak od ovoga je dijalekt koji se koristi u regionu Iglulik. Iglu se koristi za druge zgrade, dok se igluvijaq, (množina igluvijait, inuktitutski slogovi: ᐃᒡᓗᕕᔭᖅ) posebno koristi za snežnu kuću. Van kulture Inuita, međutim, iglu se odnosi isključivo na skloništa izgrađena od blokova nabijenog snega, uglavnom u obliku kupole.

Vrste[uredi | uredi izvor]

Iglu

Postoje tri vrste tradicionalnih iglua.

  • Najmanji se prave i koriste za privremeni smeštaj, obično prilikom lovačkih izleta, i koriste se jednu ili dve noći. Često se prave na ledu.[10]
  • Sledeći su srednji po veliči, i koriste se za okupljanja dve ili tri porodice. Često više ovakvih iglua čine Inutsko selo.
  • Najveći su građeni za dužu upotrebu, i mogu primiti oko 20 ljudi, a sastoje se od pet soba. Ovakvi igloi su često međusobno povezani tunelima.

Konstrukcija[uredi | uredi izvor]

Oblik kupole se približno može opisati metematički, hiperboličnim kosinusom. Ova kriva se u matematici naziva i lančanica. Ovakav oblik obezbeđuje veliku stabilnost kupole. Sneg za izradu treba da bude rastresit (suvi sneg) u kom se nalazi zarobljeno dosta vazduha, koji obezbeđuje termoizolaciju. Blokovi kojim se grade se testerama isecaju iz nagomilanog snega, da bi imali i potrebnu čvrstoću. Iglu na ulazu obično ima tunel koji smanjuje udare vetra i snega ka unutrašnjosti. Unutrašnjost iglua čini niži deo, blizu tunela gde se raspoređuje hladniji vazduh, i viši u kom eskimi spavaju, gde se rapoređuje topliji vazduh. U unutrašnjost iglua je obično temperatura nula stepeni celzijusovih, dok je napolju temperatura -30 °C i niže.

Snežni iglui nisu sferni, već su izgrađeni u krivulji lančane mreže,[11] ili, posebno u naukama o materijalima, uspinjače,[12][13] oblik koji više liči na paraboloid. Koristeći ovaj oblik, manja je verovatnoća da će naprezanje snega kako stari i sabija se prouzrokovati njegovo uvijanje jer su u obrnutom paraboloidu ili katenoidu pritisci bliži isključivo kompresivnom.[14]

Pojedinačne snežne cigle počinju sa 4 strane i seku se iz zemlje testerama i sečivima nalik mačeti, ali se zatim često seku u 5 ili 6-strane oblike kako bi se povećalo strukturalno međusobno povezivanje,[15] slično kamenju koje se koristilo u carstvo Inka.

Igluni postepeno postaju kraći tokom vremena zbog kompresivnog puzanja snega.[14]

Metode građenja[uredi | uredi izvor]

Sneg koji se koristi za izgradnju iglua mora imati dovoljnu strukturnu čvrstoću da bi se mogao iseći i pravilno složiti. Najbolji sneg koji se koristi za ovu svrhu je sneg koji je naneo vetrom, koji može da posluži za sabijanje i spajanje kristala leda; sneg koji se blago slegao na zemlju po mirnom vremenu nije koristan. Rupa koja ostaje u snegu gde su blokovi isečeni obično se koristi kao donja polovina zaklona.[16]

Izolaciona svojstva snega omogućavaju da unutrašnjost iglua ostane relativno topla. U nekim slučajevima, jedan blok čistog slatkovodnog leda se umeće da bi svetlost ušla u iglu. Iglui korišćeni kao zimska skloništa imali su krevete od rastresitog snega, kože i krzna karibua.[16] Ponekad se na ulazu napravi kratak tunel, kako bi se smanjio uticaj vetra i gubitak toplote kada se vrata otvore. Kao vrata se mogu koristiti životinjske kože ili snežni blok.

Arhitektonski, iglu je jedinstven po tome što je kupola koja se može podići iz nezavisnih blokova koji se naslanjaju jedan na drugi i poliraju da stanu bez dodatne potporne konstrukcije tokom izgradnje. Iglu koji je pravilno izgrađen izdržaće težinu osobe koja stoji na krovu.

Tradicionalno, iglu bi mogao da se namerno konsoliduje odmah nakon izgradnje[17] tako što se pravi veliki plamen sa kudlikom (kulik, kamena lampa), nakratko čineći unutrašnjost veoma zagrejanom, što uzrokuje da se zidovi lagano tope i sležu.[16] Toplota tela je takođe adekvatna, mada sporija. Ovo otapanje i ponovno zamrzavanje stvara sloj leda koji doprinosi jačini iglua.[18]

  • Izgradnja iglua
  • Bočni presek iglua
    Bočni presek iglua
  • Metod slaganja snežnih blokova
    Metod slaganja snežnih blokova

Platforma za spavanje je izdignuta površina. Pošto se topliji vazduh diže, a hladniji se taloži, ulazni deo deluje kao hladna zamka, dok će prostor za spavanje zadržati toplotu koju generiše peć, lampa, toplota tela ili drugi uređaj.

Centralni Inuiti, posebno oni oko Dejvisovog moreuza, oblažu stambeni prostor kožom, što bi moglo da poveća temperaturu unutar njih od oko 2 °C (36 °F) do 10—20 °C (50—68 °F).

  • Iglui
  • Proces izgradnje iglua metodom snežnih cigli na pola puta
    Proces izgradnje iglua metodom snežnih cigli na pola puta
  • Unutrašnjost iglua, okrenuta prema prolazu koji vodi do ulaza
    Unutrašnjost iglua, okrenuta prema prolazu koji vodi do ulaza

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v „Iglu”. Asuilaak Living Dictionary. Arhivirano iz originala 2019-08-27. g. Pristupljeno 2011-07-19. 
  2. ^ Pešikan, Jerković & Pižurica 2010, str. 325.
  3. ^ „Iglu”. Asuilaak Living Dictionary. Arhivirano iz originala 27. 08. 2019. g. Pristupljeno 22. 5. 2013. 
  4. ^ „How Warm is an Igloo?” (PDF). Pristupljeno 22. 5. 2013. 
  5. ^ „How Warm is an Igloo?, BEE453 Spring 2003 (PDF)” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2012-04-17. g. Pristupljeno 2012-07-10. 
  6. ^ „The Mackenzie Inuit Winter House” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2012-04-01. g. Pristupljeno 2012-07-10. 
  7. ^ „Reconstructing traditional Inuit house forms using three-dimensional interactive computer modelling” (PDF). Arhivirano (PDF) iz originala 2009-03-26. g. Pristupljeno 2012-07-10. 
  8. ^ „About the Flag and Coat of Arms”. Gov.nu.ca. 1999-04-01. Arhivirano iz originala 2013-03-07. g. Pristupljeno 2012-07-10. 
  9. ^ Inuinnaqtun English Dictionary. Cambridge Bay, Nunavut: Nunavut Arctic College, 1996.
  10. ^ A Lost Art in the Arctic: Igloo Making
  11. ^ MathWorld
  12. ^ Shodek, Daniel L. (2004). Structures (5th izd.). Prentice Hall. str. 22. ISBN 978-0-13-048879-4. OCLC 148137330. 
  13. ^ „Shape of a hanging rope” (PDF). Department of Mechanical & Aerospace Engineering - University of Florida. 2017-05-02. Arhivirano (PDF) iz originala 2018-09-20. g. Pristupljeno 2020-06-04. 
  14. ^ a b Handy, Richard L. (decembar 1973). „The Igloo and the Natural Bridge as Ultimate Structures” (PDF). Arctic. Arctic Institute of North America. 26 (4): 276—277. doi:10.14430/arctic2926. Arhivirano (PDF) iz originala 2016-03-04. g. 
  15. ^ kitikmeotheritage (2012-07-25), Building An Igloo, Arhivirano iz originala 2021-12-11. g., Pristupljeno 2019-07-05 
  16. ^ a b v Roald Amundsen (1908). „Chapter 8”. The North West Passage, being the record of a voyage of exploration of the ship "Gyöa" 1903-1907. 2. London, Constable. str. 1-14.  (a Norwegian observer's account of the building a family's winter igloo, not a short-term hunting one, by Atikleura and Nalungia, Netsilik Inuit)
  17. ^ Amundsen, Roald (1908). „3”. The North West Passage, being the record of a voyage of exploration of the ship "Gyöa" 1903-1907;. 1. London, Constable. str. 145. „"We were inexperienced at that time, and did not know that the hut ought to be heated inside in order to consolidate it."” 
  18. ^ „What house-builders can learn from igloos, 2008, Dan Cruickshank, BBC”. BBC News. 2008-04-02. Arhivirano iz originala 2009-03-11. g. Pristupljeno 2012-07-10. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Iglu na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иглу&oldid=27560613”