Društvene igre

„Društvena igra” preusmerava ovde. Za jugoslovenski film pogledajte stranicu Društvena igra (film).

Severnoameričke igre ove vrste

Društvene igre predstavljaju vrstu igara koje uključuju pomeranje ili postavljanje figura ili brojača na već određenu površinu po unapred utvrđenim pravilima. Neke igre su zasnovane na čistoj strategiji, mnoge sadrže element slučajnosti, ali većina njih zavise od čiste sreće, bez ikakvog elementa veštine ili znanja.

Serija od 49 malih rezbarenih obojenih kamenja pronađena je na grobljz Basur Hoiuk (Başur Höyük ) u jugoistočnoj Turskoj starog oko 5.000 godina. Ovo su najstariji ostaci igara ikada pronaćeni. Slični ostaci su pronađeni u Siriji i Iraku koji ukazuju na društvene igre poreklom iz Fertile Crescent poznatom pod nazivom „ kolevka civilizacije’’.

Druge igre s kockama ranog porekla kreirane su bojenjem jedne strane pljosnatih štapića. Ovi štapići su se bacali istovremeno a ukupan broj obojenih štapića je označavao dobitak. Kockice iz drevne Mesopotamije su napravljene od velikog broja materijala, uključujući izrezane zglobne kosti, drvo, obojeno kamenje i ljušture školjki.

Kockice su se takođe pravile i od drugih materijala poput mesinga, bakra, slonovače i mermera. Kockice iz rimskog doba izgledaju dosta slično šestostranim kockicama koje se danas koriste. Takođe, postojale su i kockice s isečenim uglovima čime su pružale dodatne mogućnosti.

Istorija

Drevne društvene igre

Društvene igre su igrane u većini kultura i društava tokom istorije. Tokom istorije su bile veoma popularne u drevnom Egiptu. Jedna od prvih igara je bila igra Senat, pronađena u grobnicama prve dinastije Egipta. Senet je prikazan na nekoliko ilustracija iz drevnih egipatskih grobnica. U vreme Novog kraljevstva u Egiptu (1550–1077. p. n. e), Senat je postala neka vrsta talismana za putovanje mrtvih.

Kako su društvene igre bile omiljeni vid zabave plemića i kraljeva, vremenom ih je i radnička klasa brzo usvojila. Ubrzo nakon toga su nastale društvene igre koje su tematski bile vezane za religiju. Jedna od takvih igara je bila Mehen. Igra je predstavljala božanstvo Mehana. Kult sunca predstavlja boga Mehana kao ogromnu zmiju koja je Amona-Ra boga Sunca umotala u svojim kalemovima.

Backgammon je nastao u drevnoj Persiji pre 5.000 godina. Šah, Pačiisi i Čaupar potiču iz Indije. Go i Liubo potiču iz Kine. Shak potiče iz Somalije. Bao (mankala igra) se i dalje igra u istočnoj Africi. Patolli je nastao u Mezoamerici koju je igrao drevni Aztec i kraljevska igra Ura pronađena je u kraljevskim grobnicama Ura, koja je dala Mesopotamiju pre 4.600 godina. Najstarija poznata lista igara je lista Buda igara.

Sjedinjene Američke Države

The Mansion of Happiness (1843)

Za vreme kolonijalnog perioda u Americi tokom 17. i 18. veka, kuglanje i igre s kartama bile su nepoznate. Pilgrimi i puritanci nisu odobravali igranje igara a kockice su za njih predstavljale instrumente ćavola. Kada je guverner Vilijam Bradford otkrio grupu ne-puritanaca koji su igrali tadašnju vrstu bejzbola, udaranjem lopte, i zabavljajući se drugim sportovima na ulicama na Božićni dan 1622. godine, oduzeo im je sva sredstava i opomenuo ih da treba da se posvete svojim domovima a ne igrama.

Svakako, najranije društvene igre koje su se pojavile u Sjedinjenim Američkim Državama bile su The Mansion of Happiness (1843), The Game of Pope and Pagan i The Siege of the Stronghold of Satan by the Christian Army (1844). They were all based upon Christian moralit. Ono što je bilo karakteristično je to sto su sve bile zasnovane na osnovu hrišćanskog morala.

Društvene igre u 20. veku

20. vek. 1904. godine, u pokušaju da na lakši način objasni loše strane kapitalizma (konkretno ekstremnog zarađivanja stanara i dodatnih muka onih koji nemaju novac), Elizabet Megi stvara The Landlord’s Game, poznatu pod imenom Monopol.

Nakon Drugog svetskog rata, u Nemačkoj dolazi do pacifikacije društva koje od malih nogu biva naučeno da je direktan konflikt loša stvar. Ovo tokom 60-ih godina 20. veka stvara novi tip društvenih igara, igara nemačkog stila, danas poznatih kao eurostyle games. Ovo su igre koje igračima nude dublje strateške odluke bez direktnih konflikata i interakcija, ali uz mnogo slabiji tematski doživljaj nego kod ratnih igara.

Društvene igre u 21. veku

Krajem devedesetih godina prošlog veka došlo je do značajnog porasta na tržištu društvenih igara. Takođe, zahvaljujući internetu, one postaju sve popularnije kako među starijim tako i među mlađim populacijama. Tokom 2.000 godina u okviru industrije društvenih igara nastao je veliki broj kompanija koje su kreirale veliki broj igara koje su se kasnije prodavale većoj publici širom sveta.

Vrste mehanizama unutar društvenih igara

Postoje preko 50 mehanizama unutar društvenih igara, najpopularniji meću njima jesu:

1. Programiranje akcije (Action/Movement/Programming)
2. Kontrola teritorije (Area control/Area influence)
3. Aukcija (Auction/Bidding)
4. Kretanje karata ( Card drifting)
5. Kreiranje špila (Hand management)
6. Izgradnja šablona (Pattern building)
7. Uzimi i dostavi (pick up and delivery)
8. Igranje uloge (Role Playing)
9. Roluj i pomeraj (Spin and move)
10. Sakupljanje setova (Set collection)
11. Istovremeni odabir akcije (Simultaneous action selection)
12. Postavljanje radnika (Worker placement)

Uticaj društvenih igara

Pored zabave, društvene igre okupljaju ljude u aktivnostima koje podrazumevaju kako nadmetanje, tako i saradnju. Ono što je važno i zajedničko za sve društvene igre jeste da nude mnogo više od obične zabave. Štaviše, ove igre imaju pozitivan uticaj na opšte psihofizičke zdravlje, bez obzira na starosnu dob igrača. One predstavljaju moćno sredstvo za sticanje znanja i razvoj brojnih veština. Najveći umovi čovečanstva su društvenim igrama davali ogroman značaj. Jedna veoma važna veština koju igranje društvenih igara promoviše. Reč je o razvoju empatije. Društvene igre navode igrača da razumeju onog drugog, kako on razmišlja i reaguje.

Studija provedena od grupe istraživača sa Univerziteta Kalifornije, pokazala je da su različiti regionu mozga aktivirani kada igramo protiv drugih ljudi ili suprotno. Kada se igrači takmiče jedni protiv drugih oni pokušavaju da naprave „mentalni model” namera protivnika ili drugih igrača. Pretpostavku kako suprotna strana razmišlja, ili koji bi mogli biti njegovi najlogičniji sledeći potezi. U odnosu na tu pretpostavku osoba gradi vlastitu strategiju.

Razvoj kritičkog mišljenja

Kako osoba raste, tako se razvija njeno mišljenje i pogled na svet. U tom razvoju društvene igre i kako mogu biti od koristi, što u poslednje vreme naglašavaju i mnogi stručnjaci. Kada se osoba za vrijeme igre nađe pred nekim problemom, pokušaće da ga reši. U početku će mu pomagati igrači, a vremenom mu takvim situacijama neće predstavljati prepreku. Stručnjaci kažu da upravo takve situacije uče pre svega decu kako da u realnom životu racionalno rešavaju potencijalne probleme, dok neki čak i kažu kako društvene igre (pod uslovom da se igraju od ranog doba), pomažu u povećanju deteta koeficijenta inteligencije.

Samostalnost

Ako se radi o igri u kojoj svaki igrač deluje samostalno, osoba će naučiti kako za svoje poteze u igri ne treba nikome od uključenih pružati opravdanje, odnosno zašto se odlučila na taj potez. Takođe će shvatiti kako ostali nisu tu kako bi joj dali savet, pa će i neke situacije morati sami rešiti. Ovo, i te kako, može biti vredna lekcija o samostalnom suočavanju s problemima s kojim se osoba suočava u realnom svetu.

Smanjenje rizika od mentalnih oboljenja

Jedna od najvažnijih koristi koja se dovodi u vezu s igranjem društvenih igara je smanjenje rizika od opadanja i degradacije kognitivnih kapaciteta, koji se pored ostalog povezuju i s demencijom i Alchajmerovom bolešću. Sve dok aktivno angažujete svoj intelekt, održavate ga u dobroj formi i jačate svoje intelektualne sposobnosti. Što je mozak snažniji, to je manji rizik od gubitka njegovih vitalnih funkcija.

Terapijsko dejstvo

Veliki broj društvenih igara zahteva upotrebu finih motoričkih sposobnosti, koje su prisutne u pokretima podizanja i pomeranja žetona i drugih elemenata, kao i u postupcima koji zahtevaju kako koordinaciju, tako i brzinu. Redovnom vežbom i aktivnošću unapređujemo ove osnovne sposobnosti, što je od velike važnosti - kako za decu, tako i za odrasle s određenim psihičkim ili fizičkim nedostacima, stara lica i rekonvalescente u fazi oporavka. Društvene igre su veoma korisne kao dodatak tretmanima lečenja profesionalnih bolesti, kao i u drugim prostorima, uključujući i učionice za osobe s posebnim potrebama koje rade na postepenom poboljšanju nervne i mišićne funkcije.

Sajmovi društvenih igara

Danas postoji veoma veliki broj sajmova društvenih igara, kako u Evropi tako i u drugim delovima sveta. Dva najveća jesu svakako Gemesecom u Americi i i Essenspiel u Esenu . I jedan i drugi imaju preko 80 hiljada posetioca godišnje.

Vidi još

• Go ili Gobang
• Dama
• Kluedo
• Mica (igra)
• Mlin
• Monopol
• Riziko
• Tavla, takođe Bekgamon (engl. Backgammon)
• Čoveče ne ljuti se
• Šah
• Zmije i merdevine

Literatura

• Austin, Roland G. "Greek Board Games." Antiquity 14. September 1940: 257–271
• Bell, R. C. (1983). The Boardgame Book. Exeter Books. ISBN 978-0-671-06030-5. 
• Bell, R. C. (1979) [1st Pub. 1960, Oxford University Press, London]. Board and Table Games From Many Civilizations. I (Revised izd.). Dover Publications Inc. ISBN 978-0-671-06030-5. 
• Bell, R. C. (1979) [1st Pub. 1969, Oxford University Press, London]. Board and Table Games From Many Civilizations. II (Revised izd.). Dover Publications Inc. ISBN 978-0-671-06030-5. 
• Group, Diagram (1975). Midgley, Ruth, ur. The Way to Play. Paddington Press Ltd. ISBN 978-0-8467-0060-9. 
• Falkener, Edward (1961) [1892]. Games Ancient and Oriental and How to Play Them. Dover Publications Inc. ISBN 978-0-486-20739-1. 
• Fiske, Willard. Chess in Iceland and in Icelandic Literature—with historical notes on other table-games. Florentine Typographical Society, 1905.
• Gobet, Fernand; de Voogt, Alex & Retschitzki, Jean (2004). Moves in mind: The psychology of board games. Psychology Press. ISBN 978-1-84169-336-1. 
• Golladay, Sonja Musser, "Los Libros de Acedrex Dados E Tablas: Historical, Artistic and Metaphysical Dimensions of Alfonso X’s Book of Games" (PhD diss., University of Arizona, 2007)
• Gordon, Stewart (2009). „The Game of Kings”. Saudi Aramco World. sv. 60 br. 4. Houston: Aramco Services Company. str. 18—23. Arhivirano iz originala 20. 7. 2009. g. 
• Grunfeld, Frederic V. (1975). Games of the World. Holt, Rinehart and Winston. ISBN 978-0-03-015261-0. 
• Mohr, Merilyn Simonds (1997). The New Games Treasury. Houghton Mifflin Company. ISBN 978-1-57630-058-9. 
• Murray, H. J. R. (1913). A History of Chess (Reissued izd.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-827403-2. 
• Murray, H. J. R. (1978). A History of Board-Games other than Chess (Reissued izd.). Hacker Art Books Inc. ISBN 978-0-87817-211-5. 
• Parlett, David (1999). The Oxford History of Board Games. Oxford University Press Inc. ISBN 978-0-19-212998-7. 
• Pritchard, D. B. (1982). Brain Games. Penguin Books Ltd. ISBN 978-0-14-005682-2. 
• Pritchard, David (1994). The Family Book of Games. Brockhampton Press. ISBN 978-1-86019-021-6. 
• Rollefson, Gary O., "A Neolithic Game Board from Ain Ghazal, Jordan", Bulletin of the American Schools of Oriental Research, No. 286. (May 1992), pp. 1–5.
• Sackson, Sid (1983) [1st Pub. 1969, Random House, New York]. A Gamut of Games. Arrow Books. ISBN 978-0-09-153340-3. 
• Schmittberger, R. Wayne (1992). New Rules for Classic Games. John Wiley & Sons Inc. ISBN 978-0471536215. 

Spoljašnje veze

• International Board Game Studies Association
• Board Games na sajtu Curlie
• BoardGameGeek
• Drustvene igre