Identifikacija (psihologija)

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Identifikacija je, prema Frojdu, jedan od primarnih psihičkih mehanizama kojima se uklanja razlika između subjekta i objekta. Sastoji se u tome što se ego osobe koja se poistovećuje, „unošenjem” uzora u sebe, modifikuje, saobražavajući svoje ponašanje po uzoru. Primarna identifikacija je najraniji i najvažniji vid emocionalnog vezivanja za roditeljske uzore. Uslov za to je emocionalna vezanost za roditelje pojedinačno, ali i kao para. To je psihički proces kojim se osoba empatički povezuje sa osobama kojima se divi. To je osnovni uslov za uspešnu socijalizaciju deteta. Uzori za identifikaciju mogu postojati i na svim uzrastima. Po Eriksonu postoje tri osnovna značenja identifikacije: kao imitacija, kao osećanje kontinuiteta u vremenu i prostoru i kao egoidentitet koji u sebi obuhvata prva dva značenja, ali ih i prevazilazi.

Identifikacija sa agresorom je mehanizam odbrane koji označava poistovećivanje subjekta sa ugrožavajućom osobom, sa ciljem da se strah od njega ukloni ili makar ublaži. Identifikacija s agresorom posebno je karakteristična za decu koja se osećaju ugroženom, a bespomoćna su. U slučaju poistovećivanja sa neprijateljskom osobom, dete, kao bespomoćna osoba, nastoji da pobedi svoj strah tako što će „unošenjem” osobina „agresora” izmeniti sebe i postati mu sličan. Time, nesvesno, nastoji izbeći strah od agresora i osobe od koje preti opasnost. Identifikacija sa agresorom se teško prepoznaje i dijagnostifikuje.

Literatura[uredi]

  • Ovaj članak, ili jedan njegov deo, izvorno je preuzet iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“ uz odobrenje autora.

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]