Iduna

Iduna, rad Hermana Vilhelma iz 1858. g.

U nordijskoj mitologiji, Iduna je boginja proleća i večne mladosti, Bragijeva supruga i čuvar zlatnih jabuka besmrtnosti koje su bogovi jeli kada su hteli obnoviti svoju mladost. O njoj saznajemo iz Poetske ede, koja je sastavljena u 13. stoleću od ranijih tradicionalnih izvora, i iz Prozne ede, takođe iz istog stoleća, koju je napisao Snori Sturluson. U oba izvora spominje se kao supruga skaldičkog boga Bragija, a u Proznoj edi i kao čuvarica zlatnih jabuka besmrtnosti.

U Proznoj edi stoji da je jotin (div) Tjazi pustio zarobljenog Lokija uz zalog da mu dovede Idunu sa njenim zlatnim jabukama. Ovaj je na prevaru izmamio boginju iz njenog vrta pošto mu je poverovala da u šumi rastu jabuke iste kao njene. Tada je Tjazi, u liku orla, doleteo i oteo nebranjenu boginju, odvevši je u Jotunhajm (zemlju divova). Njeno odsustvo imalo je za posledicu da bogovi počnu stariti i sedeti, te su oni ubrzo shvatili da je Loki bio odgovoran za njen nestanak. Ovaj je dao reč da će je vratiti, i, uzevši lik sokola, krenuo u potragu za njom, pa je naposletku i našao sâmu kod Tjazija. Pošto ju je pretvorio u lešnik, uzeo ju je nositi nazad bogovima u Asgard. Ali, nakon što se Tjazi vratio s ribarenja i shvatio da je nema, po treći put je uzeo lik orla i dao se upustiti u upornu poteru za Lokijem. Međutim, bogovi su napravili lomaču u Asgardu, i, u trenutku kada se Tjazi spremao da zgrabi Lokija, vatra je zahvatila perâ na njegovim krilima, te je usled toga ostao bez njih i počeo da gubi visinu, da bi ga na kraju, pošto se sručio na zemlju, bogovi lišili života.

Postoji nekoliko teorija o značenju ove boginje, među kojima su najznačajnije ona po kojoj se ona dovodi u vezu sa plodnošću, kao i ona po kojoj se njeno poreklo traži u proto-indoevropskoj religiji. Ništa manje vredna je i činjenica da je bila ne tako redak predmet u likovnoj umetnosti.

Etimologija

Prema Džonu Lindovu, specijalisti za skandinavističke srednjovekovne studije i folklor na Kalifornijskom univerzitetu, Idunino ime u prevodu znači „večno mlada“, ili „ona koja podmlađuje“, prema Endiju Orčardu, profesoru engleske i srednjovekovne studije na univerzitetu u Torontu, ili pak „jedna od onih koje podmlađuju“, prema Rudolfu Zimeku, austrijskom germanisti i filologu.

U 19. veku germanista i pisac Jakob Grim ukazao je na mogućnost etimološke veze sa idisama, germanskim boginjama sudbine.

Mitologija

Zlatne jabuke besmrtnosti

Iduna sedi kraj kovčega sa zlatnim jabukama mladosti.

Iduna, personifikacija proleća ili večne mladosti, koja, prema nekim mitolozima, nikada nije imala poroda, niti je iskusila smrt, bila je toplo dočekana od bogova kada se sa Bragijem pojavila u Asgardu. Da bi zadobila njihovu naklonost, obećala im je da će ih dnevno hraniti čudesnim jabukama koje je držala u jednom kovčegu, i koje su imale tu moć da daju večnu mladost i ljupkost svima onima koji su ih okusili.

Zahvaljujući ovoj voćki, skandinavski bogovi, koji su zbog svog mešanog porekla bili smrtni, sprečavali su starenje i oboljenja, a u isto vreme ostajali krepki, lepi i mladi tokom nebrojenih godina. Zbog toga su ove jabuke smatrane vrlo dragocenim, te ih je Iduna čuvala u svom magičnom kovčegu koji joj je stalno bio na umu. Ma koliko jabuka izvadila iz njega, uvek bi ih bilo na istom broju. Ona je lično prisustvovala gozbama bogova u kojima ih je ona izvolela njima posluživati. Jedino su patuljci i džinovi bili isključeni sa tih priredbi koje su bile predodređene samo za bogove, te su žudeli za tim da se dokopaju jabukâ.

Priča o Tjaziju

Iduna i Loki, ilustracija Jona Bauera.

Jednoga dana, Odin, Henir i Loki upustili su se u jedno od uobičajenih šetnji po zemlji, i, nakon što su duže vreme besciljno lutali prostranstvima, našli su se u jednoj pustari u kojoj nikako nisu mogli naići ni na jedno mesto gde bi mogli biti primljeni. Iscrpljeni i izgladneli, bogovi su, opazivši krdo volova, zaklali jednu životinju, i, pripremivši vatru, seli pokraj nje da se odmore, dok se meso ne ispeče.

Momenat u kojem je Tjazi ugrabio Idunu zajedno sa magičnim jabukama.

Međutim, na njihovo iznenađenje, uprkos jakoj vatri, meso zaklane životinje je ostalo prilično sirovo. Shvativši da bi to mogao biti učinak neke magije, osvrnuli su se okolo sebe da bi videli šta bi to moglo omesti njihovo pečenje da postane jestivo, kad su opazili orla kako sedi na drvetu iznad njih. Videvši da u nju sumnjaju, ptica im se obratila i priznala da je ona ta koja sprečava vatru da obavi uobičajen posao, ali im je zato obećala da će povući čaroliju pod uslovom da joj daju toliko mesa koliko može pojesti. Bogovi su se složili s tim, posle čega je orao, spustivši se na zemlju, potpalio vatru svojim velikim krilima, i ubrzo je meso bilo spremno za jesti. Orao se tada spremio da odnese sebi tri četvrtine pečenja u ime svog udela, međutim to je bilo previše za Lokija, koji je oduzeo to ogromno parče koje mu je bilo nadohvat ruke, i stao tući proždrljivu pticu nemajući pritom na umu da je ona vešta u magiji. Na njegovo veliko zaprepašćenje, jedan kraj te komadine našao se čvrsto u kandžama ptice, a drugi u njegovim rukama, te je bivao vučen preko kamenja, trnja, a katkad bi se našao i u vazduhu, tako da je bio u položaju da ga ispusti. Od bola je zaplakao za milost i preklinjao orla da ga pusti. Međutim, ptica se nije dala zaustaviti, sve dok joj nije obećao da će iskupiti svoje puštanje.

Naizgled orao, a u stvari to je bio jotin Tjazi, najzad je pristao da pusti Lokija pod sledećim uslovom. Imao je izmamiti Idunu iz Asgara, tako da se Tjaziju ukaže zgodna prilika da je ščepa zajedno sa njenim magičnim jabukama.

Naposletku pušten, Loki se vratio Odinu i Heniru kojima nije otkrio da je dao išta zauzvrat svog puštanja; a kada su se vratili u Asgard, on je počeo da kuje plan kako bi mogao izmamiti Idunu izvan boravišta bogova. Par dana kasnije, u odsustvu Bragija koji se našao odsutan na jednom od svojih pesničkih putovanja, Loki je opazio Idunu u brunakerskom gaju, koji je još ona uzela za svoje boravište, i vrlo smišljeno zadenuo priču o jabukama koje rastu nedaleko od Asgarda i za koje je slagao da su iste kao njene. I tako je ju je izveo iz Asgarda zajedno sa kristalnom činijom punom jabuka, koje je namerila poneti ne bi li s njima uporedila one koje je Loki veličao. Čim je napustila Asgard, varalica od Lokija ju je napustila, i pre nego što se mogla vratiti nazad u božansko boravište, Tjazi ju je, doletevši iz pravca severa, ugrabio svojim okrutnim kandžama, i ne gubeći časa odneo u svoj neplodan i izolovan kraj, u tvrđavu Trinhajm.

Odvojena od ostalih bogova iz Asgarda, Iduna je oplakivala svoju sudbinu, iz dana u dan bila sve bleđa i tužnija, ali nikako nije pristajala na to da dâ Tjaziju i najmanji zalogaj magične voćke, znajući da bi ga ono učinilo lepim, mlađim i jačim.

Vreme je prolazilo, a Idune nije bilo u Asgardu. Bogovi su mislili da se ona otišla pridružiti svome mužu i da će se uskoro vratiti. Na prvi pogled niko nije obraćao pažnju na njeno odsustvo, ali malo po malo blagotvorno dejstvo poslednje gozbe na kojoj su okusili jabuke je presahnulo, i bogovi su počeli stariti. Videvši da im nestaje mladost i lepota, bogovi su se uznemirili i dali u potragu za nestalom boginjom.

Naposletku su posle uporne potrage otkrili da je viđena zadnji put u Lokijevom društvu, i Odin ga je ubrzo pozvao da mu polaže račun, posle čega je ovaj priznao da je bio upleten u njen nestanak.

Izbavljenje i povratak u Asgard

Loki leti ka Jotunhajmu ne bi li odatle izbavio zatočenu Idunu.

Držanje bogova prema Lokiju postalo je nepodnošljivo, i bilo je jasno da će njegov život zapasti u ozbiljnu opasnost ukoliko ne smisli način kojim bi povratio nestalu Idunu.

Stoga je, ne bi li živu glavu izvukao, jemčio rasrđenim bogovima da neće ostaviti nijedan kamen neprevrnut dok ne isposluje njeno izbavljenje. I uzevši perje Frejinog sokola, odleteo je u Trimhajm, gde je našao Idunu sâmu kako očajava za Asgardom i za svojim voljenim mužem Bragijem. Pretvorivši je u lešnik, prema nekim izvorima, ili u lastu, prema drugim, Loki ju je uhvatio čvrsto kandžama, te se dao brzo vratiti istim putem kojim je i došao, nadajući se da će preleteti visoke zidine skloništa pre nego što se Tjazi vrati sa ribarenja u Severnom moru.

Povratak Idune u Asgard.

U međuvremenu bogovi su se okupili na bedemima nebeskog grada, ne bi li odatle opazili da li se Loki vraća sa Idunom, i to sa tolikom anksioznošću koja je premašivala onu kada se Odin vraćao iz potrage za medovinom mudrosti. Setivši se uspeha koji su tom prilikom izvojevali lukavstvom, skupili su gomilu ogreva koja je bila spremna za potpalu u bilo kom trenutku kad to ustreba.

Spazivši iznenada Lokija kako im se primiče, ali primetivši iza njega orla koji ga goni, dali su se na delanje. Taj orao je bio div Tjazi koji se neočekivano vratio u Trimhajm i našao da je njegovu zatočenicu odneo soko, u kojem je prepoznao jednog od bogova. Naprasito je uzeo po treći put obličje orla, te se odmah dao u silovitu poteru ne bi li pretekao Lokija na putu za Asgard. Kako se približavao zidinama, Loki je udvostručio napore i zahvaljujući tome uspeo da stigne do njih pre nego što ga je Tjazi sustigao. Iznemogao, srušio se među bogove, koji nisu gubili ni trenutak u spremanju vatre. I kako je Tjazi prešao zidove, plamen i dim su ga oborili na zemlju osakaćenog i napola ošamućenog. Našavši se takvom stanju, nije bio u mogućnosti da se brani od nasrtaja bogova, koji su se nemilosrdno obrušili na njega i dokrajčili ga jednom zauvek.

Naposletku je svim bogovima bilo milo što se Iduna ponovo našla među njima zajedno sa svojim jabukama, koje su im povratile snagu i dobar izgled. Videvši kako su im se povratili pređašan izgled i snaga, svakim zalogajem koji su unosili u sebe, bogovi su zaključili da nije ni čudo što divovi toliko čeznu da okuse zlatne jabuke večne mladosti. Stoga su se odlučili na sledeći postupak. Premestili su Tjazijeve oči na nebo, u cilju da ublaže svaki osećaj besa kod njegove braće, koji su u međuvremenu saznali za njegovu tragičnu sudbinu.

U ulozi boginje proleća

Ovaj mit se može interpretirati smenama godišnjih doba do kojih dolazi svake godine. Iduna je personifikacija prolećne vegetacije, koja je prinuđena da se povuče pri dolasku jeseni, kada je Bragi odsutan i kada cvrkut ptica prestaje da se čuje. Iza Tjazija u liku orla krije se u stvari hladni zimski vetar, koji zarobljava Idunu u mraz i onemogućava joj da buja, sve dok na scenu ne stupa topao južni vetar, oličen u liku Lokija, koji je praćen pojavom klijanja semena ili lastavice koja se vraća sa juga. Atributi mladosti, lepote i snage, koji su pridodati Iduni, simbolički predstavljaju buđenje prirode iz zimskog sna, kada se šarenilo i bujnost ponovo javljaju na licu zemlje.

Idunin silazak u Niflhajm

Igdrasil, sveti jasen sa kojeg se Iduna strmoglavila na zemlju.

Pošto je nestanak Idune, odnosno vegetacije, jedna od godišnjih pojava koja je prolaznog karaktera, možemo pretpostaviti da postoji još nekoliko mitova koji se bave tom tematikom, ali, nažalost, o njima samo naziremo, jer su do današnjeg vremena sačuvani samo u vidu loše sačuvanih fragmenata. Međutim, savremenom metodom obrade izvora, naučnici su, i pored mnogih nedostataka sâmog izvora, uspeli delimično rekonstruisati jednu skaldu iz koje saznajemo sledeće. Prema ovom izvoru, Idunu je, kada je jedared sedela na granama svetog jasena Igdrasila, odjednom spopala vrtoglavica, te je usled toga izgubila ravnotežu i pala dole na zemlju, a zatim je propala još dublje, u Niflhajm (podzemni svet u kome vlada boginja Hela). Tamo je ležala bledo i nepomično, zagledana užasnutim očima u jezive prizore Helinog carstva, drhteći pritom od hladnoće koja je prodirala u nju. Videvši da je nema, Odin je naredio Bragiju, Hejmdalu i drugim bogovima da krenu u potragu za njom, davši im pre odlaska vučje krzno kojim bi je odenuli, da ne trpi studen. Uz to, tražio je od njih da ulože svaki napor ne bi li je povratili k sebi.

Iduna, Loki, Hejmdal i Bragi, ilustracija Lorenca Fleriha.

Ne protiveći se tome, Iduna je dozvola da je ogrnu u toplo krzno, ali zato nikako nije pristajala da progovori ili da ustane, i usled tog njenog čudnog držanja njen suprug je otužno pomislio da joj se javlja vizija neke velike nesreće. Videvši kako joj suze neprekidno teču niz njene samrtničko blede obraze, Bragi je, obuzet njenom nesrećom, dugo nagovarao i molio bogove da se vrate u Asgard bez njega, obećavši im da će on ostati kraj svoje supruge sve dok ona ne bude smogla snage da napusti sumorno Helino carstvo. Njen žalostan pogled pogodio ga je toliko jako da nije imao srca ni za jednu od njegovih veselih pesama, te su žice na njegovoj harfi ostale neme sve dok nisu napustili podzemlje.

Ovaj mit o Iduninom padu sa Igdrasila dovodi se u simboličku vezu sa opadanjem lišća za vreme jesenjih dana, koje nakon toga leži bespomoćno leži po goloj i hladnoj zemlji, sve dok ga ne pokrije sneg, oličen u krznu beloga vuka, koje je Odin, tj. nebo, poslao dole; a zatišje ptičje graje se objašnjava tišinom u koju je zapala Bragijeva harfa.

Uticaji na umetnost modernog doba

Kao što je već rečeno, Iduna je bila vrlo omiljena kao predmet u likovnoj umetnosti, te je srećemo na delima raznih umetnika. Tu uključujemo H. E. Frojnda (Iduna, statua iz 1821. g.), Karla G. Kvarnstroma (Iduna, statua iz 1843. g., i Iduna koju otima džin Tjazi u liku orla, gipsana statua iz 1856. g.), Nilsa Blomira (Bragi sedi sa harfom, iza njega stoji Iduna, slika iz 1846. g.), K. Hansena (Idunin povratak iz Valhale, duborez iz 1862. g. urađen prema uzoru slike K. Hamera), K. Erenberga (Bragi i Iduna, Balder i Nana, crtež iz 1882. g.), Dž. Dojla Penrouza (Iduna i jabuke, slika iz 1890. g.), Karla Larsona (Brita kao Iduna, litografija iz 1901. g.), Jona Bauera (Loki i Iduna, ilustracija iz 1911. g.), Bernarda E. Varda (Iduna, akvarel iz 1905. g.) i Emila Deplera (Iduna, ilustracija iz 1901. g.).

Iduna se javlja i u delu kompozitora Riharda Vagnera — Prsten Nibelunga, u društvu sa jednom od verzija boginje Freje.

Literatura

• Grimes, Heilan Y. (2010). The Norse Myths. Boston, MA: Hollow Earth Publishing. ISBN 978-1-879196-02-5. .
• Lindow, John (2001). Norse Mythology: A Guide to the Gods, Heroes, Rituals, and Beliefs. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-515382-8. 
• Orchard, Andy (1997). Dictionary of Norse Myth and Legend. London: Cassell. ISBN 978-0-304-35134-3. .
• Simek, Rudolf. translated by Angela Hall. Dictionary of Northern Mythology. Cambridge & Rochester, NY: D.S. Brewer. . 2007. ISBN 978-0-85991-513-7.  .
• Grimm, Jacob (James Steven Stallybrass Trans.) (1882). Teutonic Mythology: Translated from the Fourth Edition with Notes and Appendix by James Stallybrass. Volume I. London: George Bell and Sons.
• Guerber, H. A. (1909). Myths of the Norsemen: From the Eddas and Sagas. London: George G. Harrap & Company.

Spoljašnje veze

• View Name: Iðunn na www.behindthename.com (jezik: engleski)
• Iðunn na www.hurstwic.org (jezik: engleski)