Imenice

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu

Imenice su otvorena klasa punoznačnih reči koje tipično vrše rečenične funkcije subjekta, pravog i nepravog objekta i predikativa, a takođe mogu vršiti i funkcije atributa, atributiva i priloških dopuna i odredbi.

Tradicionalna definicija kaže da su imenice promenljiva i samostalna vrsta reči koje označavaju bića, predmete i pojave.

Semantička klasifikacija[uredi]

Imenice se prema tome da li označavaju jedan specifičan entitet ili čitavu klasu entiteta tradicionalno dele na vlastite i zajedničke.

Iz klase zajedničkih imenica se tradicionalno izdvajaju zbirne i gradivne. Ni gradivne ni zbirne imenice se, za razliku od tzv. prebrojivih, barem u osnovnom značenju, ne mogu koristiti sa brojevima. Zbirne imenice gramatičkom jedninom označavaju prebrojivo mnoštvo entiteta. Gradivne imenice gramatičkom jedninom označavaju neprebrojivu količinu materije.

Prema semantičkom kriterijumu se tradicionalno takođe dodatno izdvajaju apstraktne imenice od imenica koje označavaju konkretna bića, predmete i pojave. Iz kategorije apstraktnih imenica se kao posebna klasa izdvajaju još glagolske.

Morfološke kategorije[uredi]

Klasifikacione kategorije[uredi]

Klasifikacione (inherentne) kategorije imenica u srpskom jeziku su rod i deklinaciona vrsta.

Imenice mogu biti muškog, ženskog ili srednjeg roda. Kod nekih imenica koje označavaju živa bića tradicionalno se razlikuje prirodni i gramatički rod.

Imenice mogu pripadati jednoj od tri deklinacione vrste: imenice o-deklinacije imaju u genitivu jednine nastavak -a: čovek – čoveka, dete – deteta, imenice a-deklinacije imaju u genitivu nastavak -e: žena – žene, a imenice i-deklinacije imaju u genitivu nastavak -i: stvar – stvari.

Imenice se drugačije mogu podeliti na četiri deklinacione vrste. Kaže se da imenice o-deklinacije koje imaju istu osnovu u svim padežima (čovek – čoveka) pripadaju prvoj deklinaciji, dok one koje imaju krnju osnovu u nominativu (akuzativu i vokativu) jednine (dete – deteta) pripadaju drugoj deklinaciji. U tom slučaju se a-deklinacija zove trećom, dok se i-deklinacija zove četvrtom deklinacijom.

Takođe postoje imenice nulte deklinacije, koje imaju isti oblik u svim padežima (madam, ledi).

Imenice muškog roda menjaju se po prvoj o- ili po trećoj (a-) deklinaciji. Imenice koje se menjaju po prvoj deklinaciji imaju nulti nastavak u nominativu jednine, a u genitivu jednine imaju nastavak -a: čovek – čoveka, separe – separea, alibi – alibija, pano – panoa, kanu – kanua; ili imaju u nominativu nastavak -o ili -e, dok u genitivu isto imaju nastavak -a: auto – auta, genije – genija. Imenice koje se menjaju po trećoj deklinaciji u nominativu imaju nastavak -a, a u genitivu nastavak -e: vođa – vođe.

Imenice srednjeg roda menjaju se po prvoj ili drugoj o-deklinaciji. Imenice koje se menjaju po prvoj deklinaciji imaju u nominativu nastavak -o ili -e: selo – sela, polje – polja. Imenice koje se menjaju po drugoj deklinaciji imaju u nominativu (akuzativu i vokativu) krnju osnovu i nulti nastavak, dok u genitivu isto imaju nastavak -a: dete – deteta, vreme – vremena.

Imenice ženskog roda menjaju se po trećoj (a-) ili po četvrtoj (i-) deklinaciji. Imenice koje se menjaju po trećoj deklinaciji imaju nastavak -a u nominativu jednine, a u genitivu jednine imaju nastavak -e: žena – žene. Imenice koje se menjaju po četvrtoj deklinaciji imaju u nominativu nulti nastavak, a u genitivu nastavak -i: stvar – stvari.

Gramatičke kategorije[uredi]

Gramatičke (promenljive) kategorije imenica u srpskom jeziku su broj i padež.

Imenice mogu imati oblike jednine i množine. Neke imenice se obično koriste samo u jednini (singularija tantum). To su vlastite, gradivne i zbirne imenice.

Druge imenice imaju samo množinu (pluralija tantum). I one mogu biti muškog: nogari – nogara – nogarima, ženskog: novine – novina – novinama (a-dekl.), grudi – grudi – grudima (i-dekl.), ili pak srednjeg roda: vrata – vrata – vratima.

Imenice imaju oblike sedam padeža (u tradicionalnom poretku): nominativ, genitiv, dativ, akuzativ, vokativ, instrumental, lokativ.

Oblici nominativa i vokativa su u množini svih imenica jednaki, kao i oblici dativa, instrumentala i lokativa.

Kod imenica srednjeg roda akuzativ je jednak nominativu i u jednini i u množini. Akuzativ jednine imenica muškog roda prve deklinacije jednak je genitivu, ako označavaju živo, ili pak nominativu, ako označavaju neživo.