Inarova pobuna

Inarova pobuna u Egiptu predstavlja pobunu libijskog kralja Inara protiv persijske vlasti. Pobuna je trajala od 461(460) do 454. p. n. e. Za kratko vreme Eipat se oslobodio persijske vlasti. Atinjani su poslali 200 trirema da bi pomogli Egiptu i da bi oslabili Persiju. U prvoj velikoj bici kod Pampremisa 460. p. n. e. atiska i egipatska vojska pobedile su Persijance. Poraženi Persijanci su 4 godine bili pod opsadom u Beloj tvrđavi u Memfisu. Kada je stigla nova persijska vojska Atinjani su se povukli do ostrva Prosopitide. Persijska vojska ih je opsedala 18 meseci. Poraženi ostaci atinske vojske vratili su se u Atinu izgubivši svih 200 brodova. Inar je bio uhvaćen i razapet na krst. Pobuna je bila okončana 454. p. n. e.

Inarova pobuna

Egipat je bio satrapija Persijskog carstva u kojoj su često izbijale pobune. Jedna od pobuna izbila je 486. p. n. e. Tokom 461. ili 460. p. n. e. pobunio se libijski kralj Inar. Egipat je zahvatila velika pobuna, pa je prema Tukididu brzo gotovo celi Egipat bio u rukama Inara. Međutim nije bilo pobune van delte Nila. Inar je tražio pomoć od Delskog saveza da bi se suprotstavio Persijancima. U to vreme oko 200 brodova Delskog saveza ratovalo je na Kipru. Moguće je da je Atina poslala te brodove na Kipar pošto je persijska pažnja bila usmerena na pobunu u Egiptu. To bi na neki način objasnilo nesmotrenu odluku Atinjana da ratuju na dva fronta. Po Tukididu izgleda da je cela flota koja je bila kraj Kipra poslana prema Egiptu.

Atina pomaže Inaru

Ktesija navodi da su Atinjani poslali 40 brodova, a Diodor navodi 200 brodova, koliko je naveo i Tukidid. Fajn navodi brojne razloge zbog kojih bi Atinjani bili spremni da se angažuju u Egiptu, iako su u to vreme počeli da vode još jedan rat. Bila je to prilika da se oslabi Persija. Pored toga Atinjani su želeli veliku pomorsku bazu u Egiptu, koja bi bila blizu velike žitnice u dolini Nila. Sa tačke gledišta atinskih sveznika Egipat je predstavljao šansu da se obnove unosne trgovačke veze sa Egiptom. Veruje se da je atinski pohod započeo 460. p. n. e. Ipak i taj datum je predmet debata, jer je Atina u to vreme već ratovala sa Spartom tokom Prvog Peloponeskog rata. Zbog toga neki smatraju da je taj rat započeo ranije 462. p. n. e. U svakom slučaju Atinjani su stigli u Egipat i pridružili su se Inaru. Persijski car Artakserks I sakupio je veliku vojsku da bi ugušio pobunu. Diodor i Ktesija pominju 300.000 odnosno 400.000 vojnika, ali za te brojeve se pretpostavlja da su prenapuhani. Persijskom vojskom zapovedao je Darijev sin Ahemen.

Bitka kod Pampremisa

Diodor od Sicilije predstavlja jedini detaljan izvor o egipatskom pohodu. Persijanci su nakon dugog marša podigli svoj logor blizu Nila. Iako Herodot ne pokriva taj deo istorije on je pomenuo da je video lobanje Persijanaca, koji su stradali kraj Pampremisa. Pampremis (ili Papremis) je bio grad u delti Nila i predstavljao je važan egipćanski verski centar posvećen bogu rata. Egipćani su čekali da im stigne pomoć iz Atine. Kada su došli Atinjani sa 200 brodova došlo je do bitke kod Pampremisa 460. p. n. e. Persijanci su na početku bitke bolje stajali jer su bili brojniji, ali kada su Atinjani krenuli u napad probili su persijsku borbenu liniju, pa se persijska vojska dala u beg. Usledio je veliki pokolj nad Persijancima, sve dok se nisu sklonili u akropolj u Memfisu, zvan Bela tvrđava. Tukidid pominje da su Atinjani ovladali sa dve trećine Memfisa, a da su se Persijanci sklonili u treći deo zvan Bela tvrđava.

Opsada Memfisa

Atinjani i Egipćani započeli su sa opsadom Bele tvrđave u kojoj su se nalazili Persijanci. Opsada nije dobro napredovala i verovatno je trajala najmanje 4 godine, jer Tikidid kaže da je cela ekspedicija trajala 6 godina. Od tih 6 godina 18 meseci su bili zauzeti opsadom Prosoptide.

Prema Tukididu Artakserks je poslao Megabaza da podmiti Spartance da napadnu Atiku, da bi tako naterali Atinjane da se povuku iz Egipta.[11] Kada to nije uspeo i uzalud potrošio novac Megabaz se vratio sa ostatkom novca. Persijski car je tada poslao Artabaza i Megabiza Zopirova sa velikom vojskom na Egipat. Krenuli su sa velikom vojskom od 300.000 vojnika. Persijanci su tražili od Kiprana, Feničana i Kilikije da im opremi 300 trirema. Kada je ta vojska stigla do Kilikije godinu dana trajale su pripreme i treninzi te nove persijske ekspedicije. Za to vreme Atinjani su nastavili da opsedaju Belu tvrđavu. Ukupno su je opsedali četiri godine. Odmah po dolasku u Egipaz persijska vojska pod zapovedništvom Megabiza pobedila je Egipćane i isterala je Atinjane iz Memfisa.

Opsada Prosopitide

Atinjani su se nakon poraza povukli na ostrvo Prosoptidu u delti Nila, gde su im se nalazili brodovi. Megabiz ih je opsedao 18 meseci. Na kraju je pomoću kanala isušio reku oko ostrva i spojio ostrvo sa kopnom. Atinski brodovi su se našli na suvom. Persijanci su onda prešli na ostrvo i zauzeli ga. Po Diodoru, kada su Persijanci isušili reku oko ostrva Egipćani su prvi odlučili da napuste Atinjane i da se predaju. Atinjani su spalili svoje brodove, da ne bi pali Persijancima u ruke. Odlučnost Atinjana da hrabro nastave sa borbom pokolebala je Persijance, koji su onda odlučili da sklope sporazum sa Atinjanima. Dozvolili su im neometano povlačenje iz Egipta. Preživeli Atinjani su se 454. p. n. e. povukli do Kirene, odakle su se vratili kući. Po Tukididovoj verziji samo mali broj Atinjana je došao do Kirene, a najveći broj je poginuo. Pobuna u Egiptu bila je slomljena, a Inar je bio uhvaćen i razapet na krst.

Bitka kod Mendesija

Atinjani nisu znali da je njihova vojska poražena, pa su poslali flotu od 50 trirema da bi pomogli opsednutima kod Prosopitide. Došli su do Mendeškog rukavca Nila, a tu ih je napala fenička flota sa mora uz podršku kopnene vojske sa kopna. Potopili su im većinu brodova, a samo manji broj se vratio u Atinu.

Posledice

Katastrofa u Egiptu ozbiljno je uzdrmala atinsku dominaciju u Egeju, tako da je Atina nekoliko godina reorganizovala Delski savez. Perikle je 454. p. n. e. preselio blagajnu Delskog saveza sa ostrva Delosa u Atinu. Bilo je to navodno zbog moguće opasnosti da bi Persija mogla da napadne Delos i uzme sav novac. Plutarh napominje da su mnogi taj transfer videli kao uzurpaciju blagajne saveza da bi Perikle izvodio velike i skupe radove po Atini.

Izvori

• Diodor sa Sicilije, Istorijska biblioteka
• Tukidid, Peloponeski rat, prevod Dušanke Obradović,Admiral Books, Beograd. 2010. ISBN 978-86-84983-72-7.
• Briant, Pierre (2002). From Cyrus to Alexander: A History of the Persian Empire. Eisenbrauns. ISBN 978-1-57506-120-7.