Insekti

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Insekti
Istorija grupe: Karbon - danas
Pčela
Sistematika
carstvo: Animalia
tip: Arthropoda
podtip: Hexapoda
klasa: Insecta
L., 1758.
potklase

Pogledajte Potklase i redovi

Ekologija taksona

Insekti (Insecta) su najmnogobrojnija klasa životinja.[1][2] Vrlo su raznoliki po obliku i načinu života;[3] većinom su malih razmera; telo im je sastavljeno iz tri jasno odeljena dela: glave, grudi i trbuha; na glavi imaju par pisaka i tri para usnih delova; na grudima sa donje strane imaju tri para člankovitih nogu a sa gornje dva para krila, ređe jedan par ili su bez njih. Prema građi krila i usnog aparata dele se na mnogobrojne redove: tvrdokrilce, opnokrilce, pravokrilce, leptire, dvokrilce, riličare itd. Razvijaju se preobražajem (metamorfozom) koja može da bude potpuna (obuhvata jaje, larvu, lutku i odraslog insekta) ili nepotpuna (bez stadijuma lutke). Igraju značajnu ulogu u prirodi, kao oprašivači biljaka, a mnogi su velike štetočine poljoprivrednih i šumskih kultura ili paraziti čoveka (buva, stenica) i domaćih životinja (obad, golubačka mušica). Mnogi su prenosioci epidemičnih bolesti čoveka i stoke (tifus, malarija, spavaća bolest). Mnogi su korisni kao paraziti i predatori štetnih insekata; direktno su korisni pčela i sviloprelja.

Procenjuje se da postoji oko 800.000 opisanih vrsta insekata, što je više od broja svih ostalih vrsta životinja zajedno. Insekti žive na svim mestima na Zemlji, u svim okruženjima, mada je jako mali broj insekata prilagođen životu u moru. Postoji oko 5.000 vrsta Odonata, 2.000 Mantodea, 20.000 skakavaca, 170.000 leptira, 120.000 mušica, 82.000 hemiptera, 350.000 buba, i 110.000 vrsta mrava i pčela. Nauka o insektima se zove entomologija.[4][5]

Opis[uredi]

Anatomija insekta
A - Glava (cephalon); B - Grudi (thorax)   C - Trbuh (abdomen)
1. antena
2. donje ocele
3. gornje ocele
4. oko
5. mozak (cerebralna ganglija)
6. prothorax
7. dorzalna arterija
8. traheje
9. mezotoraks
10. metatoraks
11. prednje krilo
12. zadnje krilo
13. stomak
14. srce
15. jajnik
16. zadnje crevo
17. anus
18. vagina
19. nervi (abdominalna ganglija)
20. malpigijeve cevčice
21. pillow
22. kandže
23. tarzus (tarsus)
24. tibija (tibia)
25. femur (femur)
26. trohanter (trochanter)
27. prednje crevo
28. torakalna ganglija
29. kuk, koksa (coxa)
30. pljuvačne žlezde
31. podždrelna ganglija
32. usni aparat

Klasa insekata obuhvata oko milion opisanih vrsta što čini 2/3 ukupnog broja vrsta na našoj planeti, a po nekim mišljenjima njihov broj je daleko veći i iznosi između 10 i 30 miliona vrsta. Osim po brojnošću vrsta insekti dominiraju i po brojnošću jedinki unutar svake vrste. Procenjuje se da je ukupna biomasa insekata na Zemlji 12 puta veća od biomase celokupnog stanovništva. Insekti imaju ogroman značaj kako u prirodi tako i za čoveka, tako da je razvijena posebna nauka, entomologija, za njihovo proučavanje.

Obzirom na razviće, insekti se dele u dve grupe :

  • ametabolni insekti, koji imaju direktno razviće;
  • metabolni insekti koji imaju razviće metamorfozom.

Metabolni insekti mogu biti>

Hemimetabolni insekti u razviću prolaze kroz tri stadijuma :

Holometabolni kroz četiri razvojna stupnja :

  • jaje,
  • larva,
  • lutka i
  • imago.

Presvlačenje i metamorfoza su pod uticajem juvenilnog hormona. Ponašanje insekata je veoma složeno, pogotovo socijalnih (obrazuju društva). Na ponašanje utiču egzohormoni (luče ih egzokrine žlezde) nazvani feromoni.

Na telu insekata razlikuju se tri regiona:

  • glava (cephalon),
  • grudi (thorax) i
  • trbuh (abdomen).

Na glavi imaju jedan par antena na kojima su čulo dodira i mirisa. Usni ekstremiteti (mandibule i dva para maksila) grade, u zavisnosti od načina ishrane, različite tipove usnih aparata:

Oči insekata su složene facetovane koje se odlikuju mozaičkim vidom. Insekti su u stanju da razlikuju oblik, udaljenost, pokrete pa čak i boju.

Grudi se sastoje od tri segmenta na kojima se nalaze tri para nogu za hodanje. Pored hodanja oni mogu da obavljaju i druge funkcije – kopanje, plivanje, skakanje i dr. Na drugom i trećem grudnom segmentu se, kod krilatih insekata, nalaze dva para krila. Na trbuhu nema ekstremiteta, ali se kod nekih grupa na poslednjem segmentu nalaze ostaci ekstremiteta u vidu nastavaka, kao što su legalica i žaoka.

Značaj insekata[uredi]

  • Insekti paraziti i prenosioci zaraznih bolesti :
bumbar

Potklase i redovi[uredi]

Redovi

Potklasa: Pterygota

Redovi
Redovi
Redovi
Redovi

Galerija[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Chapman, A. D. (2006). Numbers of living species in Australia and the World. Canberra: Australian Biological Resources Study. стр. 60pp. ISBN 978-0-642-56850-2. 
  2. ^ Wilson, E.O.. „Threats to Global Diversity“ Приступљено 17. 5. 2009.. 
  3. ^ Erwin, Terry L. (1982). „Tropical forests: their richness in Coleoptera and other arthropod species“. Coleopt. Bull. 36: 74-75. 
  4. ^ Vojtech Novotny, Yves Basset, Scott E. Miller, George D. Weiblen, Birgitta Bremer, Lukas Cizek & Pavel Drozd (2002). „Low host specificity of herbivorous insects in a tropical forest“. Nature 416 (6883): 841-844. DOI:10.1038/416841a. PMID 11976681. 
  5. ^ Erwin, Terry L. (1997). Biodiversity at its utmost: Tropical Forest Beetles. стр. 27-40.  In: Reaka-Kudla, M. L., D. E. Wilson & E. O. Wilson (eds.). Biodiversity II. Joseph Henry Press, Washington, D.C.. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]

Sa drugih Vikimedijinih projekata :