Interkontinentalni kup u fudbalu

Interkontinentalni kup u fudbalu
Interkontinentalni kup u fudbalu
Osnovano	3. jula 1960. ; (reorganizovano 1980)
Ukinuto	12. decembra 2004.
Regija	Evropa (UEFA), Južna Amerika (CONMEBOL)
Br. timova	2
Poslednji prvak	FK Porto (2. titula)
Najuspešniji tim	FK Milan; FK Real Madrid; FK Penjarol; FK Boka juniors; FK Nasional; (3 titule)

Interkontinentalni kup (1960—2004, poznat i kao Tojota kup od 1980) je bio redovan godišnji susret između prvaka Evrope UEFA - pobednika Lige šampiona i prvaka Južne Amerike KONMEBOL - pobednika Kupa Libertadores. Od 2005. ga je nasledilo Svetsko klupsko prvenstvo u fudbalu u kojem učestvuju prvaci 6 svetskih regiona.

U periodu od 1960. do 1979. igrale su se dve utakmice u zemljama ekipa koje igraju u finalu. Ako bi svaka ekipa dobila po jednu utakmicu onda se igrala nova utakmica dva dana posle odigravanja druge utakmice na terenu domaćina druge utakmice.

Od 1980. do 2004. godine takmičenje se naziva i Tojota kup zbog sponzora poznate japanske autoindustrije. U tom periodu igrala se samo jedna utakmica. Do 2001. godine utakmica se igrala na Nacionalnom stdionu u Tokiju u Japanu. Poslednje tri godine ovog takmičenja (2002—2004) utakmice su igrane na Međunarodnom stadionu u Jokohami.

Jedini osvajač ovog trofeja iz Srbije je Crvena zvezda, koja je 1991. godine savladala Kolo-Kolo, čileanskog prvaka i osvajača Kupa Libertadores. Oktobra 2017. godine, FIFA je zvanično priznala sve osvajače kupa kao svetske šampione.^[1]^[2]

Rezultati[uredi | uredi izvor]

Interkontinentalni kup u periodu (1960–1979)[uredi | uredi izvor]

Godina	Ekupa domaćin	Rezultat	Gostujuća ekipa	Stadion
1960	Penjarol Montevideo	0 - 0	Real Madrid	Stadion Sentenario, Montevideo
	Real Madrid	5 - 1	Penjarol Montevideo	Santijago Bernabeu, Madrid
	Pobednik je Real Madrid sa ukupno osvojena tri boda.
1961	Benfika Lisabon	1 - 0	Penjarol Montevideo	Stadion da Luz, Lisabon
	Penjarol Montevideo	5 - 0	Benfika Lisabon	Stadion Sentenario, Montevideo
	Penjarol Montevideo	2 - 1	Benfika Lisabon	Stadion Sentenario, Montevideo
	Obe ekipe su osvojile po dva boda, Penjarol Montevideo je pobedio u trećoj utakmici.
1962	Santos	3 - 2	Benfika Lisabon	Marakana, Rio de Ženeiro
	Benfika Lisabon	2 - 5	Santos	Stadion da Luz, Lisabon
	Pobednik je Santos sa osvojena četiri boda.
1963	Milan	4 - 2	Santos	Stadion Đuzepe Meaca, Lisabon
	Santos	4 - 2	Milan	Stadion Sentenario, Montevideo
	Santos	1 - 0	Milan	Stadion Sentenario, Montevideo
	Obe ekipe su osvojile po dva boda, Santos je pobedio u trećoj utakmici.
1964	Independijente	1 - 0	Inter Milano	La Doble Visera, Aveljaneda
	Inter Milano	2 - 0	Independijente	Stadion Đuzepe Meaca, Milano
	Inter Milano	1 - 0 (prod.)	Independijente	Santijago Bernabeu, Madrid
	Obe ekipe su osvojile po dva boda, Inter Milano je pobedio u trećoj utakmici posle produžetaka.
1965	Inter Milano	3 - 0	Independijente	Stadion Đuzepe Meaca, Milano
	Independijente	0 - 0	Inter Milano	La Doble Visera, Aveljaneda
	Pobedio jeInter Milano sa ukupno osvojena tri boda.
1966	Penjarol Montevideo	2 - 0	Real Madrid	Stadion Sentenario, Montevideo
	Real Madrid	0 - 2	Penjarol Montevideo	Santijago Bernabeu, Madrid
	Pobedio je Penjarol Montevideo sa ukupno osvojena četiri boda.
1967	Seltik Glazgov	1 - 0	Rasing Aveljaneda	Hempden park, Glazgov
	Rasing Aveljaneda	2 - 1	Seltik Glazgov	Stadion Huan Domingo Peron, Aveljaneda
	Rasing Aveljaneda	1 - 0	Seltik Glazgov	Stadion Sentenario, Montevideo
	Obe ekipe su osvojile po dva boda, Rasing Aveljaneda je pobedio u trećoj utakmici.
1968	Estudijantes La Plata	1 - 0	Mančester junajted	La Bombonjera, Buenos Ajres
	Mančester junajted	1 - 1	Estudijantes La Plata	Old Traford, Mančester
	Pobedio je Estudijantes La Plata sa ukupno osvojena tri boda.
1969	Milan	3 - 0	Estudijantes La Plata	Stadion San Siro, Milan
	Estudijantes La Plata	1 - 2	Milan	La Bombonjera, Buenos Ajres
	Pobedio je Milan sa četiri osvojena boda.
1970	Estudijantes La Plata	2 - 2	Fajenord Roterdam	La Bombonjera, Buenos Ajres
	Fajenord Roterdam	1 - 0	Estudijantes La Plata	Stadion Fajenorda, Roterdam
	Pobedio je Fajenord Roterdam sa ukupno osvojena tri boda.
1971	Panatinaikos ^[3]	1 - 1	Nasional Montevideo	Stadion Karaiskakis, Atina
	Nasional Montevideo	2 - 1	Panatinaikos	Stadion Sentenario, Montevideo
	Pobedio je Nasional Montevideo sa ukupno osvojena tri boda
1972	Independijente	1 - 1	Ajaks	La Doble Visera, Aveljaneda
	Ajaks	3 - 0	Independijente	Olimpijski stadion, Amsterdam
	Pobedio je Ajaks sa ukupno osvojena tri boda.
1973	Juventus ^[4]	0 - 1	Independijente	Stadion Olimpiko, Rim
1973	Druga utakmica nije odigrana, Independijente pobedio.
1974	Independijente	1 - 0	Atletiko Madrid ^[5]	La Doble Visera, Aveljaneda
	Atletiko Madrid	2 - 0	Independijente	Visente Kalderon, Madrid
	Atletiko Madrid pobedio je zahvaljujući većem broju postignutih pogodaka.
1975	Kup nije održan 1975.
1976	Bajern Minhen	2 - 0	Kruzeiro	Olimpijski stadion Minhen, Minhen
	Kruzeiro	0 - 0	Bajern Minhen	Stadion Mineirao, Belo Horizonte
	Pobedio je Bajern Minhen sa ukupno osvojena tri boda.
1977	Boka juniors	2 - 2	Borusija Menhengladbah ^[6]	La Bombonjera, Buenos Ajres
	Borusija Menhengladbah	0 - 3	Boka juniors	Vildpark stadion, Karlsrue
	Pobedila je Boka juniors sa ukupno osvojena tri boda.
1978	Kup nije održan 1978.
1979	Malme ^[7]	0 - 1	Olimpija Asunsion	Stadion Malme, Malme
	Olimpija Asunsion	2 - 1	Malme	Defensores del Čiko, Asunsuion
	Pobedila je Olimpija Asunsion sa četiri osvojena boda.

Interkontinentalni kup (1980–2004)[uredi | uredi izvor]

Godina	1. ekipa	Rezultat	2. ekipa	Stadion
1980	Nasional Montevideo	1 - 0	Notingen forest	Olimpijski stadion, Tokio
1981	Flamengo	3 - 0	Liverpul	Olimpijski stadion, Tokio
1982	Penjarol Montevideo	2 - 0	Aston Vila	Olimpijski stadion, Tokio
1983	Gremio Porto Alegre	2 - 1 (pr)	Hamburger	Olimpijski stadion, Tokio
1984	Independijente	1 - 0	Liverpul	Olimpijski stadion, Tokio
1985	Juventus	2 - 2	Argentinos juniors	Olimpijski stadion, Tokio
1985	4-3 pen.			Olimpijski stadion, Tokio
1986	River Plata	1 - 0	Steaua Bukurešt	Olimpijski stadion, Tokio
1987	Porto	2 - 1 (pr)	Penjarol Montevideo	Olimpijski stadion, Tokio
1988	Nasional Montevideo	2 - 2	PSV Ajndhoven	Olimpijski stadion, Tokio
1988	7-6 pen.
1989	Milan	1 - 0 (pr)	Atletiko Nasional	Olimpijski stadion, Tokio
1990	Milan	3 - 0	Olimpija Asunsion	Olimpijski stadion, Tokio
1991	Crvena zvezda	3 - 0	Kolo Kolo	Olimpijski stadion, Tokio
1992	Sao Paulo	2 - 1	Barselona	Olimpijski stadion, Tokio
1993	Sao Paulo	3 - 2	Milan ^[8]	Olimpijski stadion, Tokio
1994	Velez Sarsfild	2 - 0	Milan	Olimpijski stadion, Tokio
1995	Ajaks	0 - 0	Gremio Porto Alegre	Olimpijski stadion, Tokio
1995	4-3 pen.			Olimpijski stadion, Tokio
1996	Juventus	1 - 0	River Plata	Olimpijski stadion, Tokio
1997	Borusija Dortmund	2 - 0	Kruzeiro	Olimpijski stadion, Tokio
1998	Real Madrid	2 - 1	Vasko de Gama	Olimpijski stadion, Tokio
1999	Mančester junajted	1 - 0	Palmeiras	Olimpijski stadion, Tokio
2000	Boka juniors	2 - 1	Real Madrid	Olimpijski stadion, Tokio
2001	Bajern Minhen	1 - 0 (pr)	Boka juniors	Olimpijski stadion, Tokio
2002	Real Madrid	2 - 0	Olimpija Asunsion	Međunarodni stadion Jokohama, Jokohama
2003	Boka juniors	1 - 1	Milan	Međunarodni stadion Jokohama, Jokohama
2003	3-1 pen.			Međunarodni stadion Jokohama, Jokohama
2004	Porto	0 - 0	Onse Kaldas	Međunarodni stadion Jokohama, Jokohama
2004	8-7 pen.			Međunarodni stadion Jokohama, Jokohama

Pregled uspeha klubova[uredi | uredi izvor]

Klub	Država	Pobednik	Finalist
Milan	Italija	1969, 1989, 1990.	1963, 1993, 1994, 2003.
Real Madrid	Španija	1960, 1998, 2002.	1966, 2000.
Penjarol Montevideo	Urugvaj	1961, 1966, 1982.	1960, 1987.
Boka juniors	Argentina	1977, 2000, 2003.	2001.
Nasional Montevideo	Urugvaj	1971, 1980, 1988.
Independijente Aveljaneda	Argentina	1973, 1984.	1964, 1965, 1972, 1974.
Juventus	Italija	1985, 1996.	1973.
Santos	Brazil	1962, 1963.
Inter Milano	Italija	1964, 1965.
FK Ajaks	Holandija	1972, 1995.
Bajern Minhen	Nemačka	1976, 2001.
Porto	Portugalija	1987, 2004.
Sao Paulo	Brazil	1992, 1993.
Estudijantes La Plata	Argentina	1968.	1969, 1970.
Olimpija Asunsion	Paragvaj	1979.	1990, 2002.
Mančester junajted	Engleska	1999.	1968.
Gremio Porto Alegre	Brazil	1983.	1995.
River Plata	Argentina	1986.	1996.
Rasing Aveljaneda	Argentina	1967.
Fajenord Roterdam	Holandija	1970.
Atletiko Madrid	Španija	1974.
Flamengo	Brazil	1981.
Crvena zvezda	Srbija	1991.
Velez Sarsfild	Argentina	1994.
Borusija Dortmund	Nemačka	1997.
Benfika Lisabon	Portugalija		1961, 1962.
Kruzeiro	Brazil		1976, 1997.
Liverpul	Engleska		1981, 1984.
Seltik	Škotska		1967.
Panatinaikos	Grčka		1971.
Borusija Menhengladbah	Nemačka		1977.
Malme	Švedska		1979.
Notingem forest	Engleska		1980.
Aston Vila	Engleska		1982.
HSV	Nemačka		1983.
Argentinos juniors	Argentina		1985.
Steaua Bukurešt	Rumunija		1986.
PSV Ajndhoven	Holandija		1988.
Atletiko Nasional Medeljin	Kolumbija		1989.
Kolo Kolo	Čile		1991.
Barselona	Španija		1992.
Vasko da Gama	Brazil		1998.
Palmeiras	Brazil		1999.
Onse Kaldas	Kolumbija		2004.

Pregled uspeha po državama[uredi | uredi izvor]

Države koje više ne postoje
Država	Pobeda	Finala	Ukupno
Argentina	9	7	16
Italija	7	5	12
Brazil	6	5	11
Urugvaj	6	2	8
Španija	4	3	7
Nemačka	3	2	5
Holandija	3	1	4
Portugalija	2	2	4
Engleska	1	5	6
Paragvaj	1	2	3
Srbija	1		1
Kolumbija		2	2
Škotska		1	1
Grčka		1	1
Švedska		1	1
Rumunija		1	1
Čile		1	1
Zapadna Nemačka	1	2	3
SFRJ	1		1

Reference[uredi | uredi izvor]

^ „FIFA organisational”. FIFA. Arhivirano iz originala 27. 10. 2017. g. Pristupljeno 27. 10. 2017.
^ „FIFA Club World Cup Qatar 2019™ 11-21 December 2019 Statistical Kit” (PDF). (strana 12) FIFA. Pristupljeno 06. 11. 2020.
^ Panatinaikos igrao umesto Ajaksa, koji je odustao.
^ Juventus igrao umesto Ajaksa, koji je odustao.
^ Bajern Minhen, prvak Evrope, odbio da igra, zamenio ga viceprvak Atletiko Madrid.
^ Liverpul, prvak Evrope, odbio da igra, zamenio ga viceprvak Borusija Menhengladbah.
^ Notingem forest, prvak Evrope, odbio da igra, zamenio ga viceprvak Malme.
^ Olimpik Marsej, prvak Evrope, nije igrao zbog umešanosti u slučaj korupcije, pa je bio pod suspenzijom, zamenio ga viceprvak Milan.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Interkontinentalni kup na rsssf.com

Vidi još[uredi | uredi izvor]

[FIFA2017-1] „FIFA organisational”. FIFA. Arhivirano iz originala 27. 10. 2017. g. Pristupljeno 27. 10. 2017.

[FIFA2019-2] „FIFA Club World Cup Qatar 2019™ 11-21 December 2019 Statistical Kit” (PDF). (strana 12) FIFA. Pristupljeno 06. 11. 2020.

[3] Panatinaikos igrao umesto Ajaksa, koji je odustao.

[4] Juventus igrao umesto Ajaksa, koji je odustao.

[5] Bajern Minhen, prvak Evrope, odbio da igra, zamenio ga viceprvak Atletiko Madrid.

[6] Liverpul, prvak Evrope, odbio da igra, zamenio ga viceprvak Borusija Menhengladbah.

[7] Notingem forest, prvak Evrope, odbio da igra, zamenio ga viceprvak Malme.

[8] Olimpik Marsej, prvak Evrope, nije igrao zbog umešanosti u slučaj korupcije, pa je bio pod suspenzijom, zamenio ga viceprvak Milan.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]