Interpol

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe, pogledajte Interpol (višeznačna odrednica).
Međunarodna policijska organizacija
Interpol
Logo Interpola
Članice Interpola, novembar 2018.
MotoConnecting police for a safer world
Datum osnivanja7. septembra 1923.
Tipmeđunarodna organizacija
SedišteLion,
 Francuska
Članovi195 država
Službeni jeziciengleski, arapski, francuski, španski
PredsednikAhmed Naser Al-Raisi
Generalni sekretarJirgen Štok
 Nemačka
Matična organizacijaGeneralna skupština Interpola
(Interpol General Assembly)[1][2]
Broj zaposlenih756 (2013)[3]
Veb-sajtwww.interpol.int

Međunarodna policijska organizacija (engl. International Police Organization), verb. skr. Interpol (od engl. INTERPOL — akr. skr. INTERPOL), je organizacija koja se bavi međunarodnom policijskom saradnjom. Osnovana je 1923. godine kao Međunarodna kriminalistička policijska komisija (engl. International Criminal Police Commission), a svoju telegrafsku adresu usvojila je 1956.[4] Ne treba je mešati s Međunarodnom policijom, koja ima aktivnu ulogu kao uniformisana policija u ratom zahvaćenim zemljama.

Interpol je peta po veličini međunarodna organizacija po broju država članica, posle Univerzalne poštanske unije, FIBA (Međunarodne košarkaške federacije), Ujedinjenih nacija i FIFA-e (Međunarodne fudbalske organizacije). Ima 194 zemalja članica koje Interpolu obezbeđuju budžet od 113 miliona dolara (2017). (Poređenja radi, Evropol ima budžet od 100 miliona godišnje.) Sedište organizacije je u Lionu, Francuska. Njen sadašnji predsednik je Meng Hongvej — zamenik ministra za javnu sigurnost u Kini, a generalni sekretar Jirgen Štok — akademik i stručnjak za bezbednost iz Nemačke.

Da bi zadržao političku neutralnost, ustav Interpola zabranjuje njegovo mešanje u zločine koji ne obuhvataju više zemalja članica,[5] ili političke, vojne, verske ili rasne zločine.[6] Njegov rad usmeren je na javnu sigurnost, terorizam, organizovani kriminal, ratne zločine, proizvodnju i prodaju droga, krijumčarenje oružja, trgovina belim robljem, pranje novca, dečju pornografiju, privredni kriminal, računarski kriminal, zločine protiv intelektualne svojine i korupciju.

U 2013. Generalni sekretarijat Interpola imao je 756 zaposlenih i 181 nacionalnih biroa. Interpolovih poternica je izdato oko 34.920 te godine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Interpol je osnovan u Austriji 7. septembra 1923. godine (pre 100 godina i 231 dan) kao Međunarodna kriminalistička policija (ICP). Posle Anšlusa (nemačke aneksije Austrije) 1938, organizacija je pala pod uticaj Nacističke Nemačke, a sedište komisije preseljeno je u Berlin 1942. godine. Nejasno je, međutim, da li su i u kolikoj meri dosijea ICP-a korišćena za potrebe nacističkog režima.

Posle Drugog svetskog rata 1945, evropski saveznici Belgija, Francuska, Skandinavija i Velika Britanija obnovili su organizaciju pod imenom Međunarodna kriminalistička policijska organizacija. Sedište je ustanovljeno u Sen Kluu, gradu u blizini Pariza, gde je ostalo do 1989. godine, kada je preseljeno u Lion.

Metodologija[uredi | uredi izvor]

Svaka zemlja članica ima svoj Nacionalni centralni biro (NCB) u kome rade njeni državljani. Ovi biroi su tačke sa komunikaciju sa Generalnim sekretarijatom Interpola, regionalnim biroima i drugim zemljama članicama u cilju pružanja pomoći u međunarodnim istragama i otkrivanju i hapšenju odbeglih kriminalaca. Ovo je posebno važno u zemljama koje imaju više policijskih i obaveštajnih službi; centralni biro je jedinstvena komunikaciona tačka za strane službe, koje možda ne razumeju složenost sistema bezbednosti u pojedinim zemljama s kojima žele da sarađuju. Na primer, Nacionalni centralni biro SAD se nalazi u Ministarstvu pravde SAD. Na taj način se obezbeđuje odgovarajuća razmena podataka.

Interpol ima veliku bazu podataka nerazjašnjenih zločina i osuđenih i osumnjičenih kriminalaca. U bilo koje vreme država članica ima pristup određenim delovima baze podataka i njene policijske snage proveravaju informacije kadgod se desi neki veći zločin. Razlog leži u činjenici da recimo krijumčari droge ili slični kriminalci imaju međunarodne veze, i da vrše krivična dela u više zemalja.

Od 2002. godine, Interpol ima i bazu podataka o izgubljenim ili ukradenim identifikacionim i putnim dokumentima, na osnovu koje države članice mogu da provere da li su dokumenti izdati od druge zemlje validni. Često se, na primer, dešavaju zloupotrebe pasoša tako da ova baza olakšava posao carinskim službama država članica u otkrivanju lažnih pasoša. Početkom 2006. godine baza je imala preko deset miliona identifikacionih dokumenata, čiji su nestanak ili krađa prijavljeni, a očekuje se da će broj rasti s brojem zemalja koje Interpolu šalju svoje liste izgubljenih dokumenata.

Zemlje članice[uredi | uredi izvor]

Podbiroi[uredi | uredi izvor]

Članice UN bez članstva[uredi | uredi izvor]

Nepriznate teritorije bez članstva[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Constitution of the International Criminal Police Organization – INTERPOL” (PDF). INTERPOL. 1956. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 2. 2016. g. Pristupljeno 12. 3. 2016. 
  2. ^ „General Regulations of the International Criminal Police Organization – INTERPOL” (PDF). Interpol, Office of Legal Affairs. 1956. Arhivirano iz originala (PDF) 7. 2. 2016. g. Pristupljeno 12. 3. 2016. 
  3. ^ „Annual Report 2013” (PDF). Interpol. 2014. str. 9. Arhivirano iz originala (PDF) 31. 3. 2017. g. Pristupljeno 31. 3. 2017. 
  4. ^ „Name and logo”. INTERPOL. Pristupljeno 31. 3. 2017. 
  5. ^ O Interpolu Arhivirano 2012-05-26 na sajtu Archive.today.
  6. ^ ICPO-INTERPOL Constitution and General Regulations Arhivirano [Date missing] na sajtu Portuguese Web Archive|Portuguese Web Archive. ICPO constitution, article 3.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Интерпол&oldid=27554110”