Istraživanje

Istraživanje u Sankt Galenu 1964.

Naučno istraživanje je sistematsko, plansko i objektivno ispitivanje nekog problema, prema određenim metodološkim pravilima, čija je svrha da se pruži pouzdan i precizan odgovor na unapred postavljeno pitanje. Svako naučno istraživanje ima više međusobno logično povezanih faza. Istraživanje započinje formulacijom problema i cilja istraživanja, definisanjem osnovnih varijabli, hipoteza, izbora uzorka, kao i metoda i tehnika istraživanja. Krajnji rezultat naučnog istraživanja je pisani naučni rad, članak ili monografija, u kojem se na pregledan, obuhvatan, koncizan i precizan način saopštavaju rezultati istraživanja i daju objašnjenja istraživane pojave.

Definicije

Istraživanje je definisano na više različitih načina, i iako postoje sličnosti, čini se da ne postoji jedinstvena, sveobuhvatna definicija koju bi prihvatili svi koji se bave time.

OECD koristi jednu od definicija istraživanja, „Svaka kreativna sistematska aktivnost preduzeta u cilju povećanja zaliha znanja, uključujući znanje o čoveku, kulturi i društvu, i korišćenje ovog znanja za osmišljavanje novih primena.“

Drugu definiciju istraživanja daje Džon V. Kresvel, koji navodi da je „istraživanje proces koraka koji se koriste za prikupljanje i analizu informacija kako bismo povećali naše razumevanje teme ili problema”. Ono se sastoji od tri koraka: postavljanja pitanja, prikupljanja podataka za odgovor na pitanje i predstavljanja odgovora na pitanje.

Onlajn verzija Merijam-Vebsterovog rečnika detaljnije definiše istraživanje kao „studioznu istragu ili ispitivanje; posebno: istraživanje ili eksperimentisanje usmereno na otkrivanje i tumačenje činjenica, reviziju prihvaćenih teorija ili zakona u svetlu novih činjenica, ili praktičnu primenu takvih novih ili revidiranih teorija ili zakona“.

Oblici istraživanja

Originalno istraživanje

Originalno istraživanje, koje se naziva i primarno istraživanje, je istraživanje koje se ne zasniva isključivo na rezimeu, pregledu ili sintezi ranijih publikacija na temu istraživanja. Ovaj materijal je primarnog karaktera. Svrha originalnog istraživanja je da proizvede novo znanje, a ne da predstavi postojeće znanje u novom obliku (npr. sažeto ili klasifikovano). Originalno istraživanje može biti u različitim oblicima, u zavisnosti od discipline na koju se odnosi. U eksperimentalnom radu, ono obično uključuje direktno ili indirektno posmatranje ispitivanog(ih) subjekta(a), na primer, u laboratoriji ili na terenu, dokumentuje metodologiju, rezultate i zaključke eksperimenta ili skupa eksperimenata, ili nudi novo tumačenje prethodnih rezultata. U analitičkom radu obično se proizvode neki novi (na primer) matematički rezultati ili novi način pristupa postojećem problemu. Kod nekih subjekata koji tipično ne sprovode eksperimentisanje ili analizu ove vrste, originalnost je u tome što se postojeće razumevanje menja ili ponovo tumači na osnovu rezultata rada istraživača.

Stepen originalnosti istraživanja je jedan od glavnih kriterijuma za objavljivanje članaka u akademskim časopisima i obično se utvrđuje putem recenzije kolega. Od diplomiranih studenata se obično traži da izvrše originalno istraživanje kao deo disertacije.

Naučno istraživanje

Primarna naučna istraživanja se obavljaju u Laboratoriji za mikroskopiju Nacionalne laboratorije Ajdaha

Oprema za naučno istraživanje na MIT

Nemački pomorski istraživački brod Sone.

Naučno istraživanje je sistematski način prikupljanja podataka i iskorištavanja radoznalosti. Ovo istraživanje pruža naučne informacije i teorije za objašnjenje prirode i svojstava sveta. Ono omogućava praktične primene. Naučno istraživanje finansiraju javne vlasti, dobrotvorne organizacije i privatne grupe, uključujući mnoge kompanije. Naučna istraživanja se mogu podeliti po različitim klasifikacionim osnovima prema njihovim akademskim i aplikativnim disciplinama. Naučno-istraživački rad je široko korišćen kriterijum za procenu statusa akademske institucije, mada neki tvrde da je to netačna ocena institucije, jer kvalitet istraživanja ne govori o kvalitetu nastave (ova dva aspekta nisu nužno u korelaciji).

Generalno, podrazumeva se da istraživanje prati određeni strukturni proces. Iako redosled koraka može da varira u zavisnosti od predmeta i istraživača, sledeći koraci su obično deo većine formalnih istraživanja, kako osnovnih tako i primenjenih:

• Zapažanja i formiranje teme: Sastoji se od predmetne oblasti od interesa i praćenja te predmetne oblasti radi sprovođenja predmetnog istraživanja. Predmetna oblast ne bi trebalo da se bira nasumično, jer zahteva čitanje ogromne količine literature o toj temi da bi se utvrdio jaz u literaturi koji istraživač namerava da smanji. Preporučljivo je veliko interesovanje za izabranu predmetnu oblast. Istraživanje treba da bude opravdano povezivanjem njegovog značaja sa već postojećim znanjem o temi.
• Hipoteza: Proverljivo predviđanje koje označava odnos između dve ili više varijabli.
• Konceptualna definicija: Opis koncepta putem njegovog povezivanja sa drugim konceptima.
• Operativna definicija: Detalji povezani sa definisanjem varijabli i kako će se one meriti/ocenjivati u studiji.
• Prikupljanje podataka: Sastoji se od identifikovanja populacije i odabira uzoraka, prikupljanja informacija iz ili o ovim uzorcima korišćenjem specifičnih istraživačkih instrumenata. Instrumenti koji se koriste za prikupljanje podataka moraju biti validni i pouzdani.
• Analiza podataka: Uključuje raščlanjivanje pojedinačnih delova podataka kako bi se o tome izveli zaključci.
• Tumačenje podataka: Ovo se može predstaviti kroz tabele, grafikone i slike, a zatim opisati rečima.
• Test, revizija hipoteze
• Zaključak, ponavljanje ako je potrebno

Uobičajena zabluda je da će hipoteza biti dokazana (pogledajte, nultu hipotezu). Generalno, hipoteza se koristi za predviđanja koja se mogu testirati posmatranjem ishoda eksperimenta. Ako ishod nije u skladu sa hipotezom, onda se hipoteza odbacuje (pogledajte mogućnost lažiranja). Međutim, ako je ishod u skladu sa hipotezom, kaže se da eksperiment podržava hipotezu. Ovaj pažljivi jezik se koristi zato što istraživači prepoznaju da alternativne hipoteze takođe mogu biti u skladu sa zapažanjima. U tom smislu, hipoteza se nikada ne može dokazati, već samo podržati preživelim iteracijama naučnih testiranja i, eventualno postati široko smatrana istinitom.

Korisna hipoteza omogućava predviđanje, i u okviru tačnosti posmatranja vremena, predviđanje će biti verifikovano. Kako se tačnost posmatranja vremenom poboljšava, moguće je da hipoteza više neće davati tačno predviđanje. U ovom slučaju će se pojaviti nova hipoteza koja osporava staru, i u meri u kojoj nova hipoteza daje tačnija predviđanja od stare, nova će je zameniti. Istraživači takođe mogu da koriste nultu hipotezu, koja ne navodi nikakvu vezu ili razliku između nezavisnih ili zavisnih varijabli.

Istraživanja u humanističkim naukama

Istraživanje u humanističkim naukama uključuje različite metode kao što su na primer hermeneutika i semiotika. Naučnici humanističkih nauka obično ne traže ultimatno tačan odgovor na pitanje, već umesto toga istražuju probleme i detalje koji ga okružuju. Kontekst je uvek važan, a kontekst može biti društveni, istorijski, politički, kulturni ili etnički. Primer istraživanja u humanističkim naukama je istorijsko istraživanje koje je oličeno u istorijskom metodu. Istoričari koriste primarne izvore i druge dokaze da sistematski istražuju neku temu, a zatim da napišu istorije u obliku izveštaja o prošlosti. Druge studije imaju za cilj da samo ispitaju pojavu ponašanja u društvima i zajednicama, ne tražeći posebno razloge ili motivaciju za njihovo objašnjenje. Ove studije mogu biti kvalitativne ili kvantitativne i mogu koristiti različite pristupe, kao što su kvir teorija ili feministička teorija.

Literatura

• Groh, Arnold (2018). Research Methods in Indigenous Contexts. New York: Springer. ISBN 978-3-319-72774-5. 
• Cohen, N.; Arieli, T. (2011). „Field research in conflict environments: Methodological challenges and snowball sampling”. Journal of Peace Research. 48 (4): 423—436. S2CID 145328311. doi:10.1177/0022343311405698. 
• Soeters, Joseph; Shields, Patricia and Rietjens, Sebastiaan. 2014. Handbook of Research Methods in Military Studies New York: Routledge.
• Talja, Sanna and Pamela J. Mckenzie (2007). Editor's Introduction: Special Issue on Discursive Approaches to Information Seeking in Context, The University of Chicago Press.
• Bauer, Henry H., Scientific Literacy and the Myth of the Scientific Method, University of Illinois Press, Champaign, IL, 1992
• Beveridge, William I.B., The Art of Scientific Investigation, Heinemann, Melbourne, Australia, 1950.
• Bernstein, Richard J., Beyond Objectivism and Relativism: Science, Hermeneutics, and Praxis, University of Pennsylvania Press, Philadelphia, PA, 1983.
• Brody, Baruch A. and Capaldi, Nicholas, Science: Men, Methods, Goals: A Reader: Methods of Physical Science, W.A. Benjamin, 1968
• Brody, Baruch A. and Grandy, Richard E., Readings in the Philosophy of Science, 2nd edition, Prentice-Hall, Englewood Cliffs, NJ, 1989.
• Burks, Arthur W., Chance, Cause, Reason: An Inquiry into the Nature of Scientific Evidence, University of Chicago Press, Chicago, IL, 1977.
• Chalmers, Alan, What Is This Thing Called Science?. Queensland University Press and Open University Press, 1976.
• Crick, Francis (1988), What Mad Pursuit: A Personal View of Scientific Discovery, New York: Basic Books, ISBN 978-0-465-09137-9 .
• Crombie, A.C. (1953), Robert Grosseteste and the Origins of Experimental Science 1100–1700, Oxford 
• Earman, John (ed.), Inference, Explanation, and Other Frustrations: Essays in the Philosophy of Science, University of California Press, Berkeley & Los Angeles, CA, 1992.
• Fraassen, Bas C. van, The Scientific Image, Oxford University Press, Oxford, 1980.
• Franklin, James (2009), What Science Knows: And How It Knows It, New York: Encounter Books, ISBN 978-1-59403-207-3 .
• Gadamer, Hans-Georg, Reason in the Age of Science, Frederick G. Lawrence (trans.), MIT Press, Cambridge, MA, 1981.
• Giere, Ronald N. (ed.), Cognitive Models of Science, vol. 15 in 'Minnesota Studies in the Philosophy of Science', University of Minnesota Press, Minneapolis, MN, 1992.
• Hacking, Ian, Representing and Intervening, Introductory Topics in the Philosophy of Natural Science, Cambridge University Press, Cambridge, 1983.
• Heisenberg, Werner, Physics and Beyond, Encounters and Conversations, A.J. Pomerans (trans.), Harper and Row, New York, 1971, pp. 63–64.
• Holton, Gerald, Thematic Origins of Scientific Thought: Kepler to Einstein, 1st edition 1973, revised edition, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1988.
• Karin Knorr Cetina, Knorr Cetina, Karin (1999). Epistemic cultures: how the sciences make knowledge. Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-25894-5. 
• Kuhn, Thomas S., The Essential Tension, Selected Studies in Scientific Tradition and Change, University of Chicago Press, Chicago, IL, 1977.
• Latour, Bruno, Science in Action, How to Follow Scientists and Engineers through Society, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1987.
• Losee, John, A Historical Introduction to the Philosophy of Science, Oxford University Press, Oxford, 1972. 2nd edition, 1980.
• Maxwell, Nicholas, The Comprehensibility of the Universe: A New Conception of Science, Oxford University Press, Oxford, 1998. Paperback 2003.
• Maxwell, Nicholas, Understanding Scientific Progress, Paragon House, St. Paul, Minnesota, 2017.
• McComas, William F., ur. (1998). „The Principal Elements of the Nature of Science: Dispelling the Myths” (PDF). The Nature of Science in Science Education. Netherlands: Kluwer Academic Publishers. str. 53—70. Arhivirano iz originala (PDF) 2014-07-01. g. 
• Misak, Cheryl J., Truth and the End of Inquiry, A Peircean Account of Truth, Oxford University Press, Oxford, 1991.
• Piattelli-Palmarini, Massimo (ed.), Language and Learning, The Debate between Jean Piaget and Noam Chomsky, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1980.
• Popper, Karl R., Unended Quest, An Intellectual Autobiography, Open Court, La Salle, IL, 1982.
• Putnam, Hilary, Renewing Philosophy, Harvard University Press, Cambridge, MA, 1992.
• Rorty, Richard, Philosophy and the Mirror of Nature, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1979.
• Salmon, Wesley C., Four Decades of Scientific Explanation, University of Minnesota Press, Minneapolis, MN, 1990.
• Shimony, Abner, Search for a Naturalistic World View: Vol. 1, Scientific Method and Epistemology, Vol. 2, Natural Science and Metaphysics, Cambridge University Press, Cambridge, 1993.
• Thagard, Paul, Conceptual Revolutions, Princeton University Press, Princeton, NJ, 1992.
• Ziman, John (2000). Real Science: what it is, and what it means. Cambridge: Cambridge University Press.
• Brody, Thomas A. (1993), Luis de la Peña; Peter E. Hodgson, ur., The Philosophy Behind Physics, Berlin; New York: Springer Verlag, ISBN 978-0-387-55914-8 .
• Bruno, Leonard C. (1989), The Landmarks of Science, ISBN 978-0-8160-2137-6 
• Bynum, W.F.; Porter, Roy (2005), Oxford Dictionary of Scientific Quotations, Oxford, ISBN 978-0-19-858409-4 .
• Cowles, Henry M. (2020), The Scientific Method: An Evolution of Thinking from Darwin to Dewey, Cambridge, MA: Harvard University Press, ISBN 978-0674976191 
  • Reviewed in: Riskin, Jessica (2. 7. 2020). „Just Use Your Thinking Pump!”. The New York Review of Books. sv. LXVII br. 11. str. 48—50. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Dales, Richard C. (1973), The Scientific Achievement of the Middle Ages (The Middle Ages Series), University of Pennsylvania Press, ISBN 978-0-8122-1057-6 
• Dewey, John (1910), How we think, Boston: D. C. Heath and Company, OCLC 194219  Public domain in the US. 236 pages
• di Francia, G. Toraldo (1981), The Investigation of the Physical World, Cambridge University Press, ISBN 978-0-521-29925-1 .
• Einstein, Albert; Infeld, Leopold (1938), The Evolution of Physics: from early concepts to relativity and quanta, New York: Simon and Schuster, ISBN 978-0-671-20156-2 
• Feynman, Richard (1965), The Character of Physical Law, Cambridge: M.I.T. Press, ISBN 978-0-262-56003-0 .