Iljušin Il-10

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Iljušin Il-10
Iljušin Il-10
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1944.
Broj primeraka6.166 (4.966 Il-10 + 1.200 B-33)
Dužina11,12
Razmah krila13,4
Visina4,18
Površina krila30,00
Prazan4.650
Maks. masa pri uzletanju6.300 kg
Maks. spoljni teret600 kg
Klipno-elisni motor1 x Mikulin AM-42 2.000(KS)
Snaga1 x 1.492 kW
Maks. brzina na Hopt551 km/h
Maks. brzina na H=0507 km/h
Dolet800 km
Plafon leta7.250 m
Brzina penjanja625 m/min

Iljušin Il-10 (NATO naziv Beast) je jednomotorni sovjetski jurišni bombarder razvijen tokom 1943. godine sa namenom da zameni aviona Il-2. Projektovao ga je i izgradio Iljušin, u operativnu upotrebu je uveden 1944. godine. Po licenci ga je proizvodila i Čehoslovačka firma Avia gde je imao oznaku Avia B-33

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Od napada Nemačke na SSSR osnovni avion koji se koristio u jurišnoj aviaciji Sovjetskog ratnog vazduhoplovstva je bio Iljušin Il-2. Iako je Il-2 bio veoma uspešan avion i značajno doprineo pobedi saveznika u Drugom svetskom ratu, razmišljalo se o njegovoj zameni, to jest, avionu koji bi u odnosu na njega imao veću brzinu i poboljšanu upravljivost na malim visinama kako bi bio što neosetljiviji naprotiv avionsku artiljeriju.

U to vreme u Konstrukcionom birou Iljušin se radilo na nekoliko projekata, pre svega na novom oklopnom lovcu Il-1 i težem jurišnom bombarderu Il-8, pošto je ratno vazduhoplovstvo odustalo od teškog oklopnog lovca Il-1 ovaj projekt je preinačen u jurišni bombarder Il-10, tako da se negde istovremeno pojavljuju dva jurišna bombardera Il-8 i Il-10. Nakon fabričkog i državnog ispitiva aviona izabran je za proizvodnju Il-10.

U toku proizvodnje i korišćenja aviona Il-10 eksperimentisalo se sa jačim motorima AM-43 i AM-45 ali ti eksperimenti nisu uspeli zbog nepouzdanosti motora koji su bili u razvojnoj fazi. Sledeći projekt Iljušinovog konstrukcionog biroa je poboljšana varijanta jurišnog bombardera Il-16 sa poboljšanim performansama i sličnim naoružanjem. Prototip je poleteo 10. juna 1945. godine, počela je proizvodnja male serije, ali je kompletan program otkazan 1946. godine zbog nepouzdanosti motora AM-43.

Pregled Iljušinovih borbenih aviona iz Drugog svetskog rata[uredi | uredi izvor]

Avion Avia-B33 (Il-10) u muzeju u Poljskoj
  • Avion Iljušin Il-2
    Avion Iljušin Il-2
Karakteristika Il-2 (JB* 1940.) Il-1 (L* 1943.) Il-8 (JB 1943.) Il-10 (JB 1944.) Il-16 (JB 1945.) Il-20 (JB 1948.)
Status operativan prototip prototip operativan prototip prototip
Dužina 11,60 m 11,12 m 12,90 m 11,12 m 10,69 m 13,50 m
Visina 4,17 m 4,08 m 4,20 m 4,18 m 3,60 m -
Razmah krila 14,60 m 13,40 m 14,60 m 13,40 m 12,50 m 15,43 m
Površina krila 38,50 m2 30,00 m2 39,00 m2 30,00 m2 24,00 m2 44,00 m2
Masa praznog aviona 3.990 kg 4.285 kg 4.910 kg 4.650 kg 4.315 kg 7.535 kg
Maksimalna masa 5.310 kg 5.300 kg 7.660 kg 6.300 kg 5.780 kg 9.780 kg
Motori 1 × Mikuljin AM-38 1 × Mikuljin AM-42 1 × Mikuljin AM-42 1 × Mikuljin AM-42 1 × Mikuljin AM-43NV 1 × M-47
Snaga 1 × 1.158 kW 1 × 1.492 kW 1 × 1.492 kW 1 × 1.492 kW 1 × 1.690 kW 1 × 2.000 kW
Elisa trokraka trokraka trokraka tro/četvorokraka četvorokraka četvorokraka
Maksimalna brzina 450 km/h 580 km/h 472 km/h 551 km/h 576 km/h 515 km/h
Plafon leta 7.800 m 8.600 m 6.400 m 7.250 m 7.600 m 7.750 m
Dolet 638 km 1.000 km 980 km 800 km 800 km 1.180 km
Brzina penjanja 625 m/min 625 m/min 174 m/min 625 m/min 658 m/min 375 m/min
Masa bombi 600 kg 200 kg 800 kg 600 kg 400 kg 1.190 kg

* JB-jurišni bombarder, L-lovac

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Projekcije aviona Iljušin Il-10

Kao i svi prethodni jurišni bombarderi (Il-2 i Il-8) iz porodice Iljušin, i Il-10 je bio dobro oklopljeni jurišni bombarder jednokrilac sa dva člana posade (pilot i strelac). Oklop je ujedno i predstavljao i noseću strukturu prednjeg dela aviona. Debljina oklopa se u zavisnosti od mesta kretala o 4 do 8 mm. Oklopom je bio zaštićen motor, sistemi za hlađenje, rezervoari za gorivo i posada aviona. Ukupna masa oklopa je iznosila 994 kg. Stajni trap je bio sistem tricikl sa dva prednja glavna točka koji su se uvlačili unazad i rotirali za 86o tako da su se poravnavali sa donjom površinom krila i jednim neuvlačećim zadnjim točkom na repu aviona.

Il-10 je bio opremljem 12-to cilindričnim rednim motorom ve rasporeda Mikulin AM-42 tečnošću hlađen. Snaga motora je bila 1.492 kW. Propeler je bio metalni, prečnika 3,6 m sa tri peraja, a kasnije je zamenjen sa četiri peraja. Rezervoari za gorivo su se nalazili iznad motora, ispred kokpita i u središnjem delu krila. Avion je bio opremljen radio-prijemnikom i kamerom.

Varijante aviona Il-10[uredi | uredi izvor]

  • Il-10 - osnovana proizvodna varijanta aviona,
  • Il-10U- varijanta za obuku pilota, umesto zadnjeg strelca ugrađene su duple komande i postavljeno sedište za instruktora,
  • Il-10M- modifikovana varijanta iz 1951. godine, povećano krilo, ugrađena 4 topa u krila (umesto 2), nova elisa, nova navigaciona oprema i instrumenti za let u svim meteo uslovima,
  • Avia B-33 - avion Il-10 rađen u Čekoslovačkoj po licenci od 1951. godine,
  • Avia CB-33 - avion Il-10U dvosed za obuku pilota rađen u Čekoslovačkoj po licenci od 1951. godine,

Il-16[uredi | uredi izvor]

Il-16 je jednomotorini niskokrilni jurišni bombarder sa klipnim motorom sagrađen 1944, a testiran tokom 1945. godine. Projektovala ga je i proizvela firma Iljušin sa namerom da poboljša letne karakteristike aviona Il-10. U odnosu na Il-10, Il-16 ima pojačan motor, smanjena krila i težinu a time mu je povećana brzina i poboljšane manevarske sposobnosti aviona. Što se tiče naoružanja ono je gotovo istovetno koje je imao i Il-10. Zbog komplikacija sa motorom M-43NV, koje nisu rešene do leta 1946. godine, projekt je prekinut tako da je proizveden samo jedan primerak i to kao prototip.

Il-20[uredi | uredi izvor]

Il-20 je jednomotorini niskokrilni jurišni bombarder sa klipnim motorom sagrađen 1948. a testiran 1949. godine. Projektovala ga je i proizvela firma Iljušin sa namerom da zameni Il-10. Avion je jedinstven u svetu po svom konstruktivnom rešenju. Naime kokpit pilota se nalazi iznad motora i sa njim se nalazi u jedinstvenoj oklopnoj ljusci. Ovakav položaj pilota obezbeđuje savršenu preglednost bojnog polja. Avion je bio naoružan sa 4 topa od 23 mm smeštenih u krilima aviona a peti se nalazi u repu aviona, kojim posredstvom daljinskih komandi upravlja zadnji strelac. Avion je pri testiranju pokazao dobre letne i ostale osobine ali u redovnu proizvodnju i naoružanje nije ušao jer je imao zastareli klipni motor koga su potisnuli mlazni motori. Novine koje su nastale u konstrukciji ovog aviona korišćeni su pri konstruisanju narednih jurišnih aviona nastalih u Iljušinu.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

  • 2 x 23mm fiksna topa sa 150 granata po topu,
  • 2 x 7,62mm fiksna mitraljeza sa 750 metaka po mitraljezu,
  • 1 x 12,7 mm pokretni mitraljez sa 190 metaka (zadnji strelac),
  • do 600 kg. bombi podvešanih ispod krila aviona,
  • 8 raketa od 82 mm ili 8 raketa 132 mm ispod krila.

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Avion Iljušin Il-10 u uništenom hangaru na aerodromu Kimpo (1950)

Državni komitet za odbranu (GKO) je 23. avgusta 1944. godine doneo odluku da se otpočne sa proizvodnjom novog jurišnog bombardera Il-10. Proizvodnja je otpočeta u fabrikama No.1 i No.18 u Kujbiševu (Samara), a od 1947. godine ovaj avion se proizvodi u fabrici No.64. Prvi avion iz serijske proizvodnje je poleteo 27. septembra 1944. godine, a do kraja godine je proizvedeno ukupno 99 aviona. U toku 1945. godine su uglavnom eliminisani svi problemi koji nastaju u periodu „dečjih bolesti“ proizvoda.

Proizvodnja je trajala od 1944. do 1954. godine, a korišćenje od 1944. do 1962. godine. Ukupno je proizvedeno 6.166 primeraka od toga 4.966 primeraka u Iljušinu (SSSR) i 1.200 primeraka u Avii (Čehoslovačka).

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion Iljušin Il-10 je učestvovao u dva rata Drugom svetskom ratu i Korejskom ratu. Posadu aviona Il-10 sačinjava 2 člana: pilot i zadnji strelac.

U oktobru 1944. godine prvi Il-10 su ušli u operativno korišćenje u jedinice ratnog vazduhoplovstva Sovjetskog Saveza i to u jurišne gardijske avio pukove 78., 571., 108. i 118., i učestvovali su u završnim operacijama Drugog svetskog rata. Do 8. maja 1945. godine izgubljeno je desetak aviona Il-10, što zbog dejstva protiv avionske vatre, što zbog kvara motora. Na Dan pobede u sastavu Sovjetskog vazduhoplovstva bilo je 120 operativnih aviona Il-10 i 26 ne ispravnih.

Kada se SSSR angažuje u ratu protiv Japana, Il-10 iz sastava pacifičke mornarice se koristi za napade na japanske brodove i železnički transport na području Mandžurije i Korejskom poluostrvu. Nakon Drugog svetskog rata Republika Severna Koreja je ove avione koristila u Korejskom ratu, a Narodna Republika Kina ih je koristila u operacijama protiv nacionalističkih snaga (Formoza -Tajvan).

Posle završetka rata u periodu od 1945 do 1956. godine ovaj avion je bio okosnica jurišne avijacije zemalja Varšavskog pakta. Korišćen je u ratnim vazduhoplovstvima, Bugarske (od 1947 do 1954. god.), Čehoslovačke (600 primeraka od 1950 do 1962. godine), Mađarske (159 primeraka od 1949 do 1956. god.), Severne Koreje (93 primeraka od 1949. godine), Poljske (120 Il-10 od 1949 do 1959. godine i 281 B-33 od 1954 do 1961), Rumunije (180 primeraka od 1954 do 1961. god), i Sovjetskog Saveza, kao i Avganistana, Kine(neutvrđen broj primeraka od 1950 do 1972. godine), Indonezije i Jemena (24 primeraka 1957. god).

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Korišćenje aviona Iljušin Il-10 u svetu

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Janić, Čedomir (2003). Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Šavrov, V. B. (1994). Istoriя konstrukciй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: (jezik: ruski)). Moscow: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-00477-5. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy i Sergey; (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875 - 1955. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of Military Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Guston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-10 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-10&oldid=27557173”