Iljušin Il-2

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Iljušin Il-2
Iljušin Il-2
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje15. februar 1941. godina
Dužina11,60
Razmah krila14,60
Visina4,17
Površina krila38,50
Prazan3 990
Normalna poletna5 310
Maks. spoljni teret600 kg
Klipno-elisni motorMikulin PM-38
Snaga1 x 1 158 kW
Maks. brzina na Hopt450 km/h
Maks. brzina na H=0433 km/h
Dolet638 km
Plafon leta7 800 m
Brzina penjanja625 m/min

Iljušin Il-2 Šturmovik (NATO naziv Bark) je bio jurišni bombarder i jedan od najznačajnijih sovjetskih borbenih aviona, iz vremena Drugog svetskog rata. U kombinaciji sa svojim naslednikom (Iljušin Il-10), proizvedeno ih je 36 163 primeraka. Pripada avionima koji su proizvedeni u najvećem broju primeraka u svetskoj istoriji vazduhoplovstva. Smatra se da je najbolji jurišni bombarder u toku Drugog svetskog rata i da je među tri aviona u svetu na kome je obučeno najviše pilota. Avion je sa najviše nadimaka kao što su: „grbavac“, „leteći tenk“, „leteći pešak“, „oklopnik“, „ubica tenkova“, „kasapin“, „crna smrt“, „gvozdeni Gustav“, „beton bombarder“ i „leteći traktor“, nadimke su mu uglavnom davali neprijateljski vojnici i piloti. Avion Iljušin Il-2 Šturmovik (u prevodu Olujna ptica), dobro je projektovan u uslovima oskudne tehnologije, u odnosu na prestižnu na zapadu. Pokazao se kao veoma efikasan u izvršavanju borbenih zadataka, u okviru svoje namene.[1]

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Ideju za sovjetski oklopni avion imao je 1930. godine D. P. Grigorovič konstruišući oklopne dvokrilce TSH-1 i TSH-2. Međutim za ovako teške avione Sovjeti nisu imali adekvatno snažan motor koji bi obezbedio avionu potrebne performanse. Doktrina "Blickriga“ naterala je Sovjete da se uhvate u koštac sa ovim problemom i stvore avion koji će biti u stanju da efikasno zaustavi tenkovsku najezdu na frontu. U Centralnom Konstrukcionom Birou projektantski tim konstruktora aviona S. V. Iljušin-a je 1938. godine projektovao oklopljeni dvosedi avion TsKB-55 koji je imao oklopljene posadu, motor, hladnjake za vodu i ulje i rezervoare za gorivo. Težina oklopa je bila 700 kg a težina kompletnog praznog aviona 4 700 kg što iznosi skoro 15% težine aviona. Da bi što više smanjio ukupnu težinu aviona konstruktor je predvideo da oklop bude istovremeno i noseća struktura aviona. Prototip TsKB-55 je na ispitivanjima pobedio svoje konkurente i usvojen za dalje usavršavanje. TsKB-55 je bio pretežak za motor Mikulin PM-35 snage 1 022 kW (1 370 KS) pa je iz tog razloga reprojektovan prototip u TsKB-57 kao jednosed sa snažnijim motorom Mikulin PM-38 snage 1 254 kW (1 680 KS). Ovaj prototip je poleteo 12. oktobar 1940. godine a za proizvodnju odobren u martu 1941. Prvi avioni su stigli u operativne jedinice maja meseca 1941. godine sa imenom Iljušin Il-2. Do početka rata 22. juni 1941. godine oprerativnim jedinicama je isporučeno svega oko 250 ovih aviona.[1][2]

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-2 je jednomotorini, trokrakim metalnim propelerom pogonjen, niskokrilni jednokrilac, mešovite konstrukcije sa posadom od jednog (kasnije dva člana) specijano projektovan kao jurišni bombarder. Najznačajnija konstruktivna karakteristika ovog aviona je što je oklop sastavni deo noseće strukture aviona, koji obuhvata nosni i središnji deo aviona. Napravljen je od čeličnih ploča (čelik AB-1 ili AB-2) međusobno spojene zakivcima. U ovaj oklopljeni deo smešteni su: motor aviona, kokpit, hladnjaci za vodu i ulje i rezervoari za gorivo tj. najranjiviji deo avionskog postrojenja. Za ovaj oklopljeni deo trupa prikačena su krila i repni deo trupa koji su bili napravljeni od drveta (drvena noseća konstrukcija obložena lepenkom). Mora se imati u vidu da tada Sovjeti nisu imali dovoljno aluminijuma za gradnju aviona pa je drvo bilo iznuđeno rešenje.[1][3]

Proizvodnja Iljušin-a Il-2[uredi | uredi izvor]

Poštanska marka SSSR, sa ilustracijom IL-2 u borbi u vazduhu.

Proizvaodnja naoružanja a naročito aviona je bila propraćena velikim problemima. Fabrike aviona su bile uglavnom locirane u blizini Moskve i zapadnom delu Sovjetskog Saveza usled brzog napredovanja Nemaca bilo je neophodno dislocirati postojeće fabrike u Uralsku oblast i nastaviti proizvodnju preko potrebnih aviona. Fabrike koje su proizvodila Il-2 preseljene su za nepuna dva meseca ali tehnologija proizvodnje aviona od drveta ima velikih ograničenja, sušenje, obrada, lepljenje i inpregnacija drveta su postupci koji dugo traju i veoma je teško postići masovnost u proizvodnji. Nasuprot tome proizvodnja Il-2 a i ostalih aviona je rasla iz dana u dan iz meseca u mesec. Kada je zahvaljujući američkoj pomoći postao dostupan aluminijum i duraluminijum masovnost proizvodnje je postala takva da je bilo moguće nadoknaditi sve gubitke i postići prevlast u vazdušnom prostoru.

U toku proizvodnje i korišćenja aviona Iljušin Il-2 vršene su izmene prouzrokovane, kako operativno taktičkim tako i tehnološkim zahtevima. Avion se proizvodio oko 7 a operativno koristio 14 godina. Proizvodnja po fabrikama je prikazana u sledećoj tabeli:[1]

Fabrike 1941 1942 1943 1944 1945
№ 1 Samara (rus. Куйбышев) 5 2991 4257 3719 957
№ 18 Samara (rus. Куйбышев) 1510 3942 4702 4014 931
№ 30 Moskva - 1053 2234 3377 2201
№ 381 Leningrad 27 243 - - -

Varijante aviona Il-2[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-2 u Muzeju vazduhoplovstva u Beogradu, na aerodromu Nikola Tesla

Za vreme proizvodnje nastalo je, ne računajući u to prototipove, preko 12 različitih verzija. Poznate varijante Iljušin-a Il-2 su [1][2][4][5]:

  • Il-2 jednosed - Jurišni bombarder jednosed motor PD Mikulin AM-38
  • Il-2 dvosed - Jurišni bombarder dvosed motor PD Mikulin AM-38
  • Il-2 AM-38F - Jurišni bombarder dvosed motor PD Mikulin AM-38F
  • Il-2 KSS - Jurišni bombarder dvosed sa pojačanim motorom PD Mikulin AM-38F
  • Il-2 M-82 - Jurišni bombarder dvosed motor PD M-82 (radijalni motor sa vazdušnim hlađenjem)
  • Il-2 ŠFK-37 - Jurišni bombarder protiv tenkovski dodatno naoružanje
  • Il-2 NA-37 - Jurišni bombarder protiv tenkovski topovi 37 mm
  • Il-2 NA-45 - Jurišni bombarder protiv tenkovski topovi 45 mm
  • Il-2 I - Teški lovac
  • Il-2 KR - Izviđač osmatrač
  • Il-2 T - Torpedni
  • Il-2 U - Školsko - trenažni
Silueta aviona, jednoseda Il-2, u tri projekcije.
Silueta poboljšane varijante Il-2M3, dvosed sa strelcem
u dve projekcije.

Naoružanje Iljušin-a Il-2[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-2 u muzeju u Norveškoj

Avion Iljušin Il-2 je bio moćno naoružan. Imao je sa prednje strane po dva automatska topa od 20mm, 23mm, 37mm ili 45mm u zavisnosti od tipa aviona, svi tipovi Il-2 su imali po dva mitraljeza 7,62mm, neki tipovi (dvosedi) u zadnjoj sveri su imali jedan teški mitraljez 12,7mm. Broj patrona je zavisio od kalibra i tipa aviona. Od raketnog naoružanja su imali nenavođene rakete podvešane ispod krila i to: 8 raketa RO-82mm ili 4 rakete RO-132mm. U zavisnosti od tipa avioni Iljušin Il-2 su mogli da ponesu od 200 do 600 kg raznih bombi.[1]

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Spomenik avionu Iljušin Il-2 u Novorosijskom

Avion Iljušin Il-2 je korišćen od samog početka ratnih operacija. Početni rezultati su bili pogubni, u prva tri dana od neprijateljskih aktivnosti oboreno je 10 Il-2 a od ostalih (nesnalaženje u novonastaloj situaciji) je izgubljeno 19 aviona i poginulo 20 pilota. Uzroci su bili sledeći: piloti nisu imali dovoljno sati naleta na ovim avionima a o gađanju, taktici da i ne govorimo. Isto to je bilo i sa službama koje su se na aerodromima brinule o opsluživanju aviona.

Vremenom se to promenilo prvo se u institutu detaljno razradila taktika zasnovana na karakteristikama aviona i neprijateljskih tenkova precizirala slaba mesta i utvrdila na koji nači i kojim raspoloživim naoružanjem se mogu postići najpovoljniji rezultati. Piloti su već u pilotskim školama detaljno upoznati sa taktikom, uvežbali je i na bojnom polju primenjivali, četiri pilota ovih aviona su bili trostruku heroji Sovjetskog Saveza, četvorica su bila dvostruki heroji a jedan pilot jednostruku heroj. Avion se odlikovao velikom pouzdanošću i žilavošću. Leteo je gotovo u svim uslovima koji vladaju u toj velikoj zemlji od surovih zima do žarkih leta. Pošto je leteo nisko, velikom brzinom a bio dobro oklopljen imao je veoma mali broj neprijatelja, na kalibre od 5 do 12mm je bio neosetljiv a topove velikog kalibra od 76mm ili čuvena „osamdesetosmica“ 88mm, koja je bila strah i trepet za savezničke bombardere, nije bilo moguće primeniti za obaranje ovog aviona zbog kratkoće vremena od uočavanja cilja do opaljenja. Jedini neprijatelji su mu bili ukopani automatski protivavionski topovi kalibra 37 ili 40mm. Žilavost ovih aviona dokazuje podatak da je na jednom od njih posle borbene misije izbrojano preko 600 direktnih pogodaka. Ovi avioni su doprineli velikim pobedama u borbi protiv fašizma u Staljingradskoj bici, bici kod Kurska pa sve do Berlina. Ovaj avion je napravljen u 36.163 primeraka, korišćen je u 6 zemalja, najduže je korišćen u Jugoslaviji gde su dotrajale drvene strukture ovih aviona 1948 i 1949. godine zamenjene metalnim (u zemunskoj fabrici Ikarus) tako da je vek aviona produžen do 1954. godine. Da ih nisu potisnuli mlazni avioni trajali bi verovatno još i duže. Danas postoje pet muzejska primerka ovih aviona u Beogradu, Moskvi, Varšavi, Norveškoj i u Krumovu (Bugarska).[6][2]

Iljušin Il-2 snimljen u jesen 1942.

Karateristike[uredi | uredi izvor]

Siluete, u „planu“, jednoseda i dvoseda Il-2.
Nevođene rakete RS-82/RS-132, pod krilom Il-2

Prikazane karakteristike se odnose na varijantu Il-2M3[3][7]:

Tehničke karakteristike

  • Posada: 2
  • dužina: 11,6 m
  • Razmah krila: 14,6 m
  • Visina: 4,2 m
  • Površina krila: 38,5 m²
  • Masa praznog: 4 360 kg
  • Masa opterećenog: 6 160 kg
  • Massa maksimalьnaя vzlёtnaя: 6 380 kg
  • Masa oklopa: 990 kg
  • Motor:: 1× V sa vodenim hlađenjem 12-cilindrični AM-38F
  • Snaga 1× 1285 kW

Letne karakteristike

  • Maksimalna brzina: 414 km/h
    • na visini 1 220 m: 404 km/h
    • pri zemlji: 386 km/h
  • Dolet: 720 km
  • Staza poletanja: 335 m (sa 400 kg bombi)
  • uspon: 10,4 m/s
  • Praktični plafon: 5500 m
  • Specifično opterećenje krila: 160 kg/m²
  • Odnos snaga / masa: 0,21 kW/kg

Naoružanje

  • topovi / mitraljezi:
    • 2× 23 mm topovi VJA-23 VЯ-23 po 150 granata po topu
    • 2× 7,62 mm mitraljezi ŠKAS po 750 metaka po jednom mitraljezu
    • 1× 12,7 mm odbrambeni mitraljez UBT u zadnjoj kabini, 150 metaka
  • Boorbeni tereti:
    • do 600 kg bombi
    • 4× RS-82 ili RS-132 (nevođene rakete)[8]
Karakteristike varijanti aviona Il-2[3][7]
Il-2
(CKB-55P) 		Il-2 Il-2
(1942) 		Il-2 KSS
(Il-2M3) 		Il-2
(1944) 		Il-2
NS-37
Tehničke karakteristike
Posada 1 (pilot) 2 (pilot i strelac)
Dužina, m 11,6
Razmah krila, m 14,6
Visina, m 4,17
Površina krila, m² 38,5
Masa praznog, kg 3 990 4 261 4 525 4 360 4 525 4 625
Masa opterećenog, kg 5 310 5 788 6 060 6 160 6 360 6 160
Masa spoljnih tereta, kg 1 320 1 527 1 535 1 800 1 835 1 535
Masa goriva, kg 470 535
motor 1× AM-38 1× AM-38F
Snaga, kW 1× 1 242 1× 1 283 1× 1 283 1× 1 283
Letne karakteristike
Maksimalna brzina
na visini, km/h / m 		433 / 0
450 / 2 460 		396 / 0
426 / 2 500 		370 / 0
411 / 1 200 		403 / 0
414 / 1 000 		390 / 0
410 / 1 500 		391 / 0
405 / 1 200
Brzina sletanja, km/h 140 145 145 136
Praktični dolet, km 638 740 685 720 765 685
Praktični plafon, m 7 800 6 200 6 000 5 500 6 000
Brzina penjanja, m/s 10,4 n/d 6,95 10,4 8,3 7,58
Vreme uspona,
m/min 		1 000 / 1,6
5 000 / 9,2 		1 000 / 2,2
3 000 / 7,4
5 000 / 14,7 		1 000 / 2,4
3 000 / 7,8
5 000 / 17,8 		5 000 / 20,0 5 000 / 15,0 1 000 / 2,2
3 000 / 7,0
5 000 / 15,5
Staza poletanja, m 450 420 400 n/d 395 370
Staza sletanja, m 400 500 n/d 535 500
Specifično opterećenje krila, kg/m² 138 150 157 160 165 160
Odnos snaga / masa, W/ kg 230 210 204
Naoružanje
Topovi / mitraljezi 2× 20 mm ŠVAK
po 210 gran.
2× 7,62 mm ŠKAS
po 750 met. 		2× 23 mm VЯ
po 150 gran.
2× 7,62 mm ŠKAS
po 750 met. 		2× 23 mm VЯ
po 150 gran.
2× 7,62 mm ŠKAS
po 750 met.
1× 12,7 UBT 		2 × 37 mm NS
po 50 gran.
2× 7,62 mm ŠKAS
po 750 met.
1× 12,7 UBT
Rakete 8 × RS-82 ili RS-132 4 × RS-82 ili RS-132 ne
Bombe 400—600 kg bombi 100—200 kg bombi

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Zemlje koje su koristile ovaj avion

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g d đ „IL-2”. Arhivirano iz originala 26. 05. 2006. g. Pristupljeno 7. 12. 2010. 
  2. ^ a b v „IL-2 u „Kutku neba“”. Pristupljeno 7. 12. 2010. 
  3. ^ a b v Enciklopedija Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. septembar 2011), Pristupljeno 8. 12.2010. g.
  4. ^ „Varijante”. Arhivirano iz originala 15. 05. 2011. g. Pristupljeno 8. 12. 2010. 
  5. ^ „Il-2 M-82 u „Kutku neba“”. Pristupljeno 8. 12. 2010. 
  6. ^ „Heroj Ivan Dračenko”. Pristupljeno 8. 12. 2010. 
  7. ^ a b Michulec 1999, str. 72.
  8. ^ „RS-82(132) u Kutku neba”. Pristupljeno 9. 12. 2010. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Šavrov, V. B. (2002). Istoriя konstrukciiй samoletov v SSSR 1938-1950 gg. (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: Mašinostroenie. ISBN 978-5-217-03103-0. 
  • Janić, Čedomir (2003). „Na surovom ratnom nebu 1939—1945”. Vek avijacije - [ilustrovana hronologija] (na jeziku: (jezik: srpski)). Beočin: Efekt 1. str. 111. COBISS.SR 110428172. 
  • Žutić, Nikola; Bošković Lazar. (1999). Ikarus - Ikarbus: 1923—1998 (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Ikarbus. 
  • Hlopotob, O. D. (2004). Istoriя voennoй aviacii ot pervыh letatelьnыh apparatov do reaktivnыh samolёtob (na jeziku: (jezik: ruski)). Moskva: AST, Moskva i Poligon, SPb,. 
  • Gordon, Yefim; Komissarov, Dimitriy.; i Sergey (2004). OKB Ilyushin: A History of the Design Bureau and its Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Ian Allan. ISBN 978-1-85780-187-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Enciklopedia of Russian Aircraft from 1875—1955. (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Osprey Aerospace. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (na jeziku: (jezik: engleski)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (na jeziku: (jezik: engleski)) (2nd izd.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (na jeziku: (jezik: engleski)). London: Brassey's. 
  • Michulec, Robert (1999). Ił-2 Ił-10. Monografie Lotnicze #22 (na jeziku: (jezik: poljski)). Gdańsk: AJ-Press. ISBN 978-83-86208-33-3. 
  • Chant, Christopher (1977). „Iljušin Il-2 Šturmovik”. Drugi svjetski rat - Avioni (na jeziku: (jezik: srpski)). Zagreb: Alfa. str. 102—103. 
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (na jeziku: (jezik: nemački)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Rendulić, Zlatko (1974). Vazduhoplovne doktrine - gledišta i tehnika. Beograd, Vojnoizdavački zavod.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Iljušin Il-2 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Иљушин_Ил-2&oldid=27551855”