KK Partizan

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
KK Partizan HIS
Grb partizan.JPG
Nadimak Crno-beli
Liga Košarkaška liga Srbije
Jadranska liga
Evrokup
Osnovan 4. oktobar 1945.
Dvorana Hala Pionir
(kapacitet: 8.150)

Beogradska arena
(kapacitet: 23.000)

Lokacija Beograd, Srbija
Boje kluba          
Predsednik Srbija Predrag Danilović
Trener Duško Vujošević
Titule 1 Kup evropskih šampiona
3 Kupa Radivoja Koraća
21 Nacionalnih šampionata
13 Nacionalnih kupova
6 Jadranskih liga
9 duplih kruna
1 tripla kruna
Veb-sajt kkpartizan.rs
Dresovi
Kit body black thin stripes.png
Kao domaćin jersey
Kit shorts kappaaway.png
Team colours
Kao domaćin
Kit body thinstripesonblack.png
Kao gost jersey
Kit shorts kappahome.png
Team colours
Kao gost

KK Partizan je srpski profesionalni košarkaški klub iz Beograda. Dvadeset jedan puta je osvajao nacionalno prvenstvo, trinaest puta nacionalni kup, šest puta Jadransku ligu, a takođe je osvojio i Kup evropskih šampiona 1992, iako je te sezone, zbog rata u Jugoslaviji, odigrao samo jednu utakmicu pred svojim navijačima. Partizan je osvojio i tri Kupa Radivoja Koraća 1978, 1979. i 1989. godine. KK Partizan je prvi košarkaški klub iz Srbije koji je u septembru 2009. godine odigrao zvaničnu utakmicu sa NBA timovima.

Istorija[uredi]

Osnivanje i prve godine (1945—1971)[uredi]

Nastao je kao košarkaška sekcija Sportskog društva Centralnog doma Jugoslovenske narodne armije. Sportsko društvo CDJA Partizan osnovano je 4. oktobra 1945. Košarkaška sekcija CDJA Partizan nastala je od košarkaške reprezentacije Jugoslovenske armije, koja je 1945. godine osvojila prvenstvo države na turniru sa reprezentacijama jugoslovenskih republika. Pod imenom Partizan košarkaši današnjeg KK Partizan nastupaju od prvog klupskog šampionata Jugoslavije, održanog 1946. godine. Svi igrači su bili vojnici JNA na odluženju vojnog roka. KK Partizan je 1953. godine zvanično prestao da bude klub Jugoslovenske narodne armije i celo sportsko društvo je dobilo naziv Jugoslovensko sportsko društvo Partizan.

Iako veoma jakog igračkog sastava, sa dosta košarkaša koji su nastupali za reprezentaciju Jugoslavije, na prvu titulu seniorskog šampiona Jugoslavije Partizan je čekao do 1976. godine. U prvih 30 godina postojanja kluba, za Partizan su igrali asovi kao što su: Mirko Marjanović, Boža Munćan, Radomir Šaper, Vilmoš Loci, Lajoš Engler, Čeda Stojičević, Borislav Stanković, Borislav Ćurčić, Branko Radović, Radovan Radović, Miloš Bojović, Dragutin Čermak, Slobodan Jelić i mnogi drugi. U ovom periodu Partizan je pet puta bio drugi u prvenstvu Jugoslavije, u dva navrata imao je i isti broj bodova kao prvoplasirani tim, ali nije uspeo da stigne do titule nacionalnog prvaka.

Početak uspeha[uredi]

Uspon KK Partizan je započeo početkom 70-ih godina, kada su klub počeli da vode bivši košarkaši i kada je stručni rad kao selektor i kao trener u svoje ruke preuzeo Ranko Žeravica. Žeravica je izvršio selekciju mladih igrača na čelu sa Draženom Dalipagićem i Draganom Kićanovićem. Pošto je kao trener državne reprezentacije (do 1965. kao pomoćnik Aleksandra Nikolića, a zatim kao prvi trener), više od deset godina pratio razvoj svetske košarke, uključujući i američku profesionalnu, Ranko Žeravica je u radu sa mladom ekipom Partizana pokušao da spoji najbolje osobine američke i sovjetske koncepcije košarkaške igre.

Krajem 70-ih godina, kada je Žeravica kao trener odlazio u inostranstvo, njegovi raniji saradnici, Borislav Ćorković i Dušan Ivković, preuzimali su ekipu i nastavljali Žeravicinim putem.

Ovaj period u istoriji kluba obeležen je sa nekoliko trofeja. Prvi je bio titula šampiona Jugoslavije u sezoni 1975/1976, a zatim su sledila i dva osvojena Kupa Radivoja Koraća (u finalu 1978. u Banjaluci je pobeđena Bosna sa 117:110, dok je 1979. u Beogradu Partizan bio bolji od italijanskog AMG Sebastiani Arigonija 108:98), jedan Kup Jugoslavije (1979) i još jedna titula državnog prvaka (1981). Osim treneru Žeravici, Ćorkoviću i Ivkoviću, koji su ekipu vodili do velikih uspeha, izuzetne zasluge za stvaranje velikana evropske košarke pripadaju igračima – pre svih Draženu Dalipagiću i Draganu Kićanoviću, ali i Farčiću, Todoriću, Kerkezu, Mariću, Petroviću, Pešiću, Beravsu, Savoviću i mnogim drugima.

Novi „drim tim“ (1985—1991)[uredi]

Posle zatišja zbog smene generacija, krajem 80-ih godina, pod vođstvom novog direktora kluba Dragana Kićanovića, koji je u rad uključivao i mlade stručnjake, poput Dušana Vujoševića (treneri su sredinom 80-ih bili i Zoran Slavnić, Borislav Džaković, Vladislav Lučić), ponovo je stvoren jak košarkaški tim.

Generacija Aleksandra Đorđevića, Vlade Divca, Žarka Paspalja, Ive Nakića, Miroslava Pecarskog, koja je, uz podršku starijih Željka Obradovića, Milenka Savovića i Gorana Grbovića, predvođena mladim trenerom Dušanom Vujoševićem, Partizan ponovo povela u sam vrh jugoslovenske i evropske košarke.

Ta generacija je 1987. godine osvojila titulu prvaka Jugoslavije, a 1988. posle pobeda u Kupu šampiona nad najjačim evropskim klubovima (Barselona, Makabi, Aris, Filips Milano) obezbedila učešće na Fajnal foru u belgijskom gradu Ganu. Posle poraza u polufinalu od Makabija iz Tel Aviva (82:87), Partizan je pobedom nad Arisom (105:93) osvojio treće mesto u Evropi.

Sledeće, 1989. Partizan je, pojačan Predragom Danilovićem, po treći put osvojio Kup Radivoja Koraća, trijumfom nad Vivom Vizmarom iz Kantua. Posle poraza u prvoj utakmici u Italiji (76:89), u beogradskom revanšu Partizan je slavio sa 101:82. Iste sezone Partizan je osvojio Kup Jugoslavije pobedom nad splitskom Jugoplastikom (87:74).

Vlade Divac i Žarko Paspalj krajem 1989, zajedno sa Draženom Petrovićem, postali su prvi igrači sa prostora Jugoslavije koji su otišli u NBA ligu.

Šampioni Evrope (1991—1992)[uredi]

Posle odlaska generacije Divca, Paspalja, Grbovića, Savovića i ostalih nosilaca igre u prethodnom periodu, Partizan je pred sezonu 1991/1992. stvorio novi mladi tim, čije su nove zvezde bili Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović. Uprava je za trenera izabrala dotadašnjeg kapitena ekipe i reprezentativca, Željka Obradovića, dok je na mesto stručnog savetnika došao je nekadašnji trener i igrač Partizana Aleksandar Nikolić. Takođe, Partizan je promenio i dvoranu u kojoj je igrao svoje domaće utakmice, prešavši iz Hale sportova u Pionir.

Zbog rata u Hrvatskoj, Partizan je te sezone kao domaćin morao da igra u inostranstvu. Uprava kluba se opredelila da budu „domaćini“ u madridskom predgrađu Fuenlabradi. Takmičenje u Evroligi po grupama, Partizan je završio na četvrtom mestu uz devet pobeda i pet poraza, što je značilo da će Partizan u odlučujućim utakmicama za plasman na Fajnal for, igrati sa bolonjskim Knorom). Knor je u to vreme imao snažan tim predvođen bivšim jugoslovenskim reprezentativcem Jurijem Zdovcom, ali je Partizan u tri utakmice bio bolji i, po drugi put u istoriji kluba, izborio plasman na Fajnal for koji se aprila 1992. održavao u Istanbulu.

Na fajnal-foru u istanbulskoj dvorani „Abdi Ipekči“ Partizan je pobedio, u tom trenutku dva najjača evropska sastava. U polufinalu je pobedio milanski Filips i u finalu Huventud iz Badalone, trojkom koju je postigao Aleksandar Đorđević u poslednjim trenucima finalne utakmice za konačni rezultat (71:70). Najblistavija sezona u istoriji Partizana upotpunjena je trijumfom u domaćem šampionatu i kupu. Do naslova šampiona Evrope je stigla ekipa čiji je prosek godina bio 21,7 i koja je od 17 utakmica u Evroligi do fajnal fora samo jednu odigrala u Beogradu (revanš četvrtfinala protiv Knora).

Vreme sankcija (1992—1995)[uredi]

Posle osvojenog Kupa evropskih šampiona, najbolji bekovski par Evrope Aleksandar Đorđević i Predrag Danilović su prešli u Filips, odnosno Knor. Titulu prvaka Evrope, Partizan je izgubio bez prilike da ga brani. Zbog sankcija koje su isključile jugoslovenski sport iz svih evropskih i svetskih takmičenja, Partizan nije dobio pravo da kao evropski prvak učestvuje u Evropskoj ligi.

U sezoni 1993/94 osvojen je Kup SR Jugoslavije pod vođstvom novog trenera Željka Lukajića. Tim koji je sledeće sezone vodio Borislav Džaković osvojio je oba domaća trofeja. Najbolji igrači Partizana iz tog vremena su bili: Nikola Lončar, Miroslav Berić, Haris Brkić, Željko Rebrača, Predrag Drobnjak, Aleksandar Čubrilo. Nakon što je 1995. jugoslovenskim klubovima ponovo omogućeno da se takmiče u evropskim kupovima, mladi igrači Partizana, bez iskustva u Evropi, nisu prve sezone ostvarili značajniji rezultat u Evropi, ali su, pod vođstvom iskusnog stručnjaka Ranka Žeravice, osvojili titulu prvaka SR Jugoslavije (1995/96) i obezbedili povratak u najjače klupsko evropsko takmičenje – Evropsku ligu.

Novi početak (1996—2006)[uredi]

U sezoni 1996/97 Partizan je predvođen novim trenerom Miroslavom Nikolićem, ponovo zauzeo mesto među najjačim klubovima Evrope. Pojačan Dejanom Tomaševićem, Dejanom Koturovićem, Draganom Lukovskim, Partizan se u osminu finala Evrolige, gde je posle velike borbe, sa 2-1 u seriji, eliminisan od kasnijeg prvaka Evrope, Olimpijakosa. U domaćem prvenstvu, Partizan je po treći put uzastopno osvojio titulu jugoslovenskog prvaka,

U sezoni 1997/1998, dve godine od povratka u evropska takmičenja, tim Partizana je po treći put u istoriji kluba izborio učešće na Fajnal foru. Posle serije poraza u takmičenju po grupama u Evroligi i ostavke Miroslava Nikolića, koga je na mestu trenera zamenio Milovan Bogojević, Partizan je u osmini finala eliminisao zvaničnog prvaka Evrope Olimpijakos, da bi u četvrtfinalu bio bolji i od prvaka Rusije CSKA. Na fajnal foru u Barseloni, tim iz koga su godinu dana ranije otišli Berić i Koturović, pojačan novim bekovskim tandemom Miroslav RadoševićVladimir Đokić, zauzeo je četvrto mesto, nakon poraza od Kindera i Benetona. U domaćem prvenstvu Partizan je izgubio titulu državnog prvaka, nakon što ga je u plej-ofu izbacio KK Železnik.

Sledeće sezone klub je napustio Predrag Drobnjak, a na mesto trenera došao je Vladislav Lučić. U Kupu Rajmonda Saporte ekipa je stigla do četvrtfinala gde je poražena od Benetona, ali je neuspešno završeno domaće prvenstvo, koje je zbog NATO bombardovanja prekinuto pre plej ofa (Partizan je zauzeo treće mesto). Ipak, osvojen je Kup SR Jugoslavije, a finalna utakmica u kojoj je Partizan pobedio KK FMP Železnik, odigrana je uz zvuke sirena za vazdušnu opasnost.

Po završetku sezone ekipu su napustili najbolji igrači, Dejan Tomašević, Haris Brkić i Dragan Lukovski. Formiran je novi mladi tim, a na mesto prvog trenera pred sezonu 1999/2000. došao je mladi stručnjak Nenad Trajković. Iako pred početak sezone Partizanu nisu davane realne šanse da osvoji neki od trofeja, ekipa je predvođena Radoševićem, Čubrilom, Čankom, Vardom, Đokićem, Markovićem i Petrovićem osvojila Kup SR Jugoslavije i stigla do finala plej ofa, u kom je poražena od podgoričke Budućnosti.

Sezonu 2000/2001 je obeležio povratak velikih asova, Vlade Divca, Predraga Danilovića i Žarka Paspalja, ovaj put, na mesta predsednika i potpredsednika kluba.

Partizan je sezonu 2000/01 počeo pojačan povratnicima Berićem, Bulatovićem, Glintićem, kao i nemačkim reprezentativcem i sinom Milovana Bogojevića Vladimirom Bogojevićem, a timu se kasnije priključio i Branko Milisavljević. Trener Nenad Trajković je smenjen posle nekoliko utakmica, a na njegovo mesto došao je Darko Ruso, bivši pomoćnik Željka Obradovića u reprezentaciji SR Jugoslavije.

U decembru 2000. ubijen je Haris Brkić, koji se nekoliko nedelja pre toga vratio u Partizan. Sezonu 2000/01 je obeležio kapiten Miroslav Berić, koji je bio najbolji strelac Suprolige i JUBA lige i probio se na četvrto mesto večite klupske liste strelaca. Ipak, Partizan je sezonu završio bez trofeja. U Suproligi je eliminisan u osmini finala od francuskog Asvela, dok je u plej-ofu i Kupu SR Jugoslavije poražen u finalu od Budućnosti.

Povratak Duška Vujoševića u Partizan poklapa se sa početkom dominacije Partizana u prvenstvu SR Jugoslavije. Nosioci igre bili su novopridošlice Vlado Šćepanović, Miloš Vujanić, Jovo Stanojević i Đuro Ostojić, a veliki doprinos osvajanju trofeja dali su i kapiten Veselin Petrović, Nenad Čanak, Vule Avdalović, Nenad Krstić, Predrag Materić, Aleksandar Glintić, Stevan Nađfeji i Aleksandar Gajić.

Letnja pauza donela je velike promene u igračkom sastavu Partizana. Najbolji centar domaće lige te sezone Jovo Stanojević je nastavio karijeru u nemačkoj Albi, Vlado Šćepanović prešao je u Fortitudo iz Bolonje, a otišao je i kapiten Veselin Petrović. U Partizan je nakon početka sezone 2002/2003 stigao američki košarkaš Frederik Haus, koji je svojom požrtvovanom igrom u odbrani postao ljubimac navijača Partizana. Partizan je te sezone odbranio titulu savladavši KK FMP Železnik u finalu plej-ofa sa 3:0.

Duško Vujošević je natrofejniji trener Partizana.

Prvenstvo Srbije i Crne Gore se zbog učestvovanja FMP Železnika, Crvene zvezde, Budućnosti i Lovćena u Jadranskoj ligi igralo u dve faze: klubovi koji nisu učestvovali u Jadranskoj ligi su igrali regularno prvenstvo, a 4 prvoplasirane ekipe su išle u Superligu u kojoj su igrali sa ekipama koje su igrale Jadransku ligu. Partizan je bio najbolji u prvoj fazi ispred Hemofarma i Vojvodine. U finalu plej-ofa Partizan savladao vršački Hemofarm sa 3:1, nakon koša povratnika Vlade Šćepanovića u zadnjoj sekundi utakmice. Ipak, Partizan nije osvojio duplu krunu pošto je prethodno poražen od KK Crvene zvezde u četvrtfinalu Kupa Radivoja Koraća u Novom Sadu. Partizan su na kraju sezone napustili Nenad Krstić (Nju Džerzi Netsi) i Frederik Haus (Lijetuvos ritas).

Pred početak sezone 2004/2005. Vlade Divac i Predrag Danilović su podneli ostavke nezadovoljni stanjem košarke u Srbiji.[1] Partizan su u međuvremenu pojačali najkorisniji igrač prethodnog prvenstva Dejan Milojević iz Budućnosti, Luka Bogdanović iz Crvene zvezde, Predrag Šuput iz Vojvodine, Amerikanac Blejk Step i Milan Gurović iz Huventuda (koji je zbog bolesti proveo u klubu samo tri meseca). Klub je te sezone prvi put učestvovao u Jadranskoj ligi. Partizan je četvrti put zaredom osvojio nacionalno prvenstvo, opet pobedom nad Hemofarmom 3:1 u finalu plej-ofa.

Klub je na kraju te sezone napustili Vule Avdalović i Blejk Step, a dovedeni su Nikola Lončar i Amerikanac Džerald Braun. Braun je klub napustio 31. decembra 2005, umesto njega je doveden drugi Amerikanac Vontigo Kamings, dok je Nikola Lončar dobio otkaz. Partizan je te sezone osvojio petu uzastopnu titulu pobedom u finalu nad Crvenom zvezdom od 3:0. Na kraju te sezone Dejan Milojević je napustio klub i prešao u špansku Pamesu.

Uspesi u Evropi, dominacija u Srbiji i regionu[uredi]

Pred sezonu 2006/2007. u tim se vratili Dušan Kecman i Predrag Drobnjak, dok je Milenko Tepić došao iz novosadske Vojvodine. Takođe se, u klub, na mesto predsednika vratio Predrag Danilović. Posle 9 godina, Partizan je uspeo da prođe prvu fazu Evrolige. U domaćem kupu Partizan je u finalu izgubio od FMP iz Železnika na završnom turniru u Kragujevcu. Partizan je osvojio Jadransku ligu pobedom u finalu nad FMP Železnikom 2:0 i prvenstvo Srbije pobedom nad Crvenom zvezdom 3:1. Partizan su na kraju sezone napustili Vontigo Kamings, Kosta Perović, Luka Bogdanović i Predrag Drobnjak.

Partizan i KK Igokea iz Aleksandrovca su 17. avgusta 2007. ozvaničili saradnju dva kluba. Od tada se Partizan takmiči pod imenom Partizan Igokea, dok se Igokea takmiči pod imenom Igokea Partizan. U letnjem prelaznom roku klub su pojačali Čedomir Vitkovac, Slavko Vraneš i košarkaš iz Belizea Milton Palasio, a ove sezone veliku pažnju na sebe su skrenuli mladi košarkaši Milenko Tepić, Novica Veličković i Nikola Peković, koji je prvu fazu Evrolige završio kao drugi igrač po korisnosti. Mladi tim Partizana je uspeo da ponovi prošlosezonski evropski uspeh, ostvarivši 6 pobeda i 8 poraza. Partizan je u obe utakmice u prvoj fazi namučio šampiona Panatinaikos, a ističe se pobeda nad nemačkim Bambergom rezultatom 85:37 u Pioniru. Partizan je uspeo da osvoji nacionalni Kup, posle šest sezona, pobedom nad Hemofarmom u finalu, rezultatom 73:64. 19. marta 2008. Partizan je izbacio aktuelnog Evropskog šampiona Panatinaikos iz Atine i plasirao se u četvrfinale Evrolige u grupi u kojoj su bili još i Montepaski Sijena i Efes Pilsen, postigavši time najveći uspeh kluba od 1998. Partizan je osvojio sedmu uazstopnu titulu prvaka Srbije, savladavši u finalu vršački Hemofarm. Klub su na kraju te sezone napustili Palasio, koji je prešao u ruski Himki, dok su Peković i Kecman prešli u Panatinaikos.

Tim Partizana u sezoni 2008/09

U klub su u prelaznom roku došli Gabonac Stefan Lazme, Aleksandar Rašić, Vukašin Aleksić, Žarko Rakočević i Jan Veseli. Uprkos znatno podmlađenom timu i očekivanjima javnosti, Partizan je uspeo da ponovi prošlosezonski uspeh i plasira se u četvrtfinale Evrolige. U tom takmičenju postavljen je novi rekord Evrolige po broju gledalaca na jednoj utakmici - 22567 gledalaca u Beogradskoj areni. U domaćim takmičenjima Partizan je odbranio Kup Radivoja Koraća, završio ligaški deo Jadranske lige na prvom mestu, potom je i osvojio, a sezonu je završio pobedom u majstorici nad najljućim sportskim rivalom, Crvenom zvezdom, i tako došao do osme uzastopne titule.

Partizanovi navijači na utakici protiv Efes Pilsena 2009

Sezona 2009/10. je jedna od najuspešnijih u istoriji kluba uprkos činjenici da su tim napustili nosioci igre iz prošle sezone (Tripković, Tepić, Veličković i Lazme). Košarkaši Partizana su za uspehe u Evropi, nagrađeni pozivom Evrolige da predstavljaju Evropsku košarku na američkom kontinentu. Partizan je odigrao istorijske mečeve sa Denverom i Finiksom, i tako postao prvi klub sa ovih prostora koji je imao priliku da odmeri snage sa NBA timovima. U Evropi izabranici Duška Vujoševića su u četvrtfinalu posle velike borbe pobedili izraelski Makabi, i plasirali se na fajnal for Evrolige u Parizu. U polufinalu Partizan je posle produžetaka poražen od Olimpijakosa. I u borbi za treće mesto crno-beli su poraženi posle produžetaka od CSKA. U domaćim takmičenjima, klub je u Nišu odbranio Kup Radivoja Koraća. Partizan je trijumfovao i u Jadranskoj ligi pobedivši Cibonu u Zagrebu. Crno-beli su slavili trojkom sa pola terena Dušana Kecmana u poslednjim sekundama meča i četvrti put zaredom trijumfovali u rgionalnom takmičenju. I na kraju jedna od najuspešnijih sezona u istoriji kluba završena je osvajanjem, po sedamnaesti put, Prvenstva Srbije. Najzaslužniji za uspehe su bili dva sjajna Amerikanca Lester „Bo“ Mekejleb i Lorens Roberts, zatim australijski reprezentativac srpskog porekla Aleks Marić, koji su uz Dušana Kecmana i Jana Veselog blistali na domaćoj i evropskoj sceni.

Momenat sa finala protiv Cibone 2010.

Sezonu 2010/11. klub je počeo bez dugogodišnjeg trenera Duška Vujoševića. Umesto najuspešnijeg trenera u istoriji Partizana, na mesto trenera je došao dotadašnji Vujoševićev pomoćnik Vlade Jovanović. u novu sezonu Partizan je krenuo pojačan uglavnom stranim igračima. U Partizan su došli Australijanac Nejtan Džavaj i amerikanci Džejms Gist i Oliver Lafajet. Nezadovoljni partijama Lafajeta, uprava Partizana je umesto njega u decembru dovela Kertisa Džerelsa. Od srpskih igrača u klub su došli Dragan Milosavljević i Raško Katić. Klub su napustili Amerikanci Lester „Bo“ Mekejleb i Lorens Roberts, zatim australijanski reprezentativac srpskog porekla Aleks Marić, srpski reprezntativac Aleksandar Rašić kao i crnogorski reprezentativac Slavko Vraneš. U Evropi izabranici Vlade Jovanovića su uspeli da prođu u drugu fazu, ali su tu završili takmičenje. U Jadranskoj ligi Partizan je po peti put za redom osvojio ovo takmičenje. Na završnom turniru u Ljubljani Partizan je u polufinalu savladao podgoričku Budućnost sa 62:58, a zatim u finalu domaću Olimpiju sa 77:74. U domaćim takmičenjima, klub je u Železniku odbranio Kup Radivoja Koraća. U finalu su savladali domaći FMP sa 77:73. Za najboljeg igrača je proglašen Džejms Gist. Sezonu su ponovo završili osvajanjem Prvenstva Srbije. U finalu su bili bolji od Hemofarm sa 3:0 u pobedama.

Sledeće godine Partizan je napustio čeh Jan Veseli koji je otišao u NBA. Klub su napustili i stranci Nejtan Džavaj, Džejms Gist i Kertis Džerels. U Partizan se vratio Nikola Peković, koji je iskoristio odlaganje sezone u NBA ligi zbog štrajka igrača. Pored njega došli su amerikanac Ejsi Lo, Miroslav Raduljica, Marko Čakarević, Milan Mačvan i Danilo Anđušić. Tokom sezone klub su napustili Nikola Peković i Ejsi Lo, ali su zato u Humsku stigli Davis Bertans i Dominik Džejms. Već na finalnom turniru Kupa Radivoja Koraća u Nišu došli su do 13. trofeja u najmasovnijem takmičenju pobedivši u finalu Crvenu zvezdu sa 64:51. Najbolji igrač finalne utakmice bio je bek crno-belih Danilo Anđušić. Partizan je ponovo sezonu završio osvajanjem Prvenstva Srbije. U finalu su crno-beli bili bolji od Crvene zvezde sa 3:1 u pobedama.

Podmlađivanje ekipe[uredi]

Na početku sezone 2012/13 na mesto trenera Partizana vratio se Duško Vujošević.[2] Dugogodišnji kapiten, Petar Božić završio je karijeru i postao jedan od pomoćnih trenera. Klub su napustili Dušan Kecman i Milan Mačvan. Za kapitena je izabran Vladimir Lučić, a njegov zamenik je postao Dragan Milosavljević. Klub se odlučio da drastično podmladi sastav, pa je tako najstariji igrač bio Marko Čakarević sa 24 godine. Rezultati u Evropi nisu bili najbolji i nisu se plasirali u drufu fazu. U finalu Kupa radivoja Koraća u Kragujevcu, poraženi su od Crvene zvezde nakon dva dana igranja. Prvobitni termin odigravanja finalne utakmice bio je 10. februar 2013. u 21:00. Utakmica je tada i započeta, ali je prekinuta u 26. minutu pri nerešenom rezultatu (43:43) zbog nereda na tribinama i utrčavanja navijača na teren. Kako nije bilo uslova za nastavak meča te večeri, preostalih 14 minuta odigrano je narednog dana (11.2.2013. od 19:00) bez prisustva publike, a Zvezda je slavila sa 78:69.[3] U Jadranskoj ligi, nakom mešovitih rezultata u regularnom delu kada je završio na 4. mestu, Partizan je zablistao na završnom turniru u Laktašima i osvojio šestu titulu prvaka regionalne lige. U polufinalu su pobedili domaćina Igokeu sa 63:57, a u finalu su pobedili Crvenu zvezdu 71:63.[4] U Košarkaškoj ligi Srbije Partizan je ponovo odbranio titulu, što je ukupno 20 titula prvaka države, a 12 uzastopna.[5] Sezonu su obeležili mladi igrači Davis Bertans, Bogdan Bogdanović, Leo Vesterman i Žofre Lovernj.

Sezona 2013/14 je bila jedna od najtežih u istoriji kluba. Tokom letnje pauze Partizanu je bio blokiran račun što je onemogućilo normalno funkcionisanje kluba. Šampionski tim su napustili kapiten Vladimir Lučić, Nemanja Gordić, Marko Čakarević i Branislav Đekić a pojačanja se tek počela da pristižu ukidanjem blokade koja je trajala skoro tri meseca. Stigli su mladi i perspektivni igrači Boris Dalo, Đoko Šalić i Nemanja Bezbradica a kao veliko pojačanje stigao je američki krilni igrač sa dugogodišnjim evropskim iskustvom Tarens Kinsi. Od početka sezone Partizan je bio lišen usluga povređenog Davisa Bertansa a u prvom delu sezone dogodile su se povrede dvojice članova prve petorke zbog kojih su morali da završe sezonu. Prvo se u oktobru povredio prvi plejmejker Leo Vesterman a početkom decembra i novi kapiten Dragan Milosavljević. Polovinom sezone iz Litvanije se u Humsku vratio Milenko Tepić, ali je loš zdravstveni bilten uticao na to da je Partizan morao da se odrekne borbe za trofej u nacionalnom kupu gde je u četvrtfinalu bolji bio FMP. I pored svih poteškoća crno–beli su se plasirali u TOP 16 fazu Evrolige gde su između ostalih pobedili favorizovani CSKA kao i kasnijeg šampiona Evrope Makabi. U međuvremenu nakon skoro devet meseci oporavio se od povrede Davis Bertans a ekipi se priključio i dugogodišnji NBA as Aleksandar Pavlović. Na kraju regulranog dela Jadranske lige, Zbog teže povrede napustio je Partizan jedan od najboljih igrača Tarens Kinsi. Na finalni turnir Jadranske lige koji se održavao u beogradskoj Areni Partizan je startovao sa trećeg mesta ali je ipak bio favorit u polufinalu protiv Cedevite zbog domaćeg terena. Trojkom u poslednjoj sekundi koju je pogodio Nolan Smit zagrebčani su ušli u finale a Partizan je ostao ne samo bez borbe za odbranu šampionskog prstena već i bez učešća u Evroligi naredne sezone. Biće to prvi puta nakon četrnaest godina da crno–beli ne igraju najjače evropsko klupsko takmičenje (računajući učešće u Suproligi u sezoni 2000/01 kada je počeo sukob na relaciji FIBA–ULEB). Ekipa se ipak brzo podigla nakon tog šoka i do kraja sezone uspela da osvoji još jednu titulu prvaka Srbije. U finalu plej–ofa Partizan je savladao večitog rivala Crvenu zvezdu sa 3:1 u pobedama iako je izgubio prvu utakmicu nakon odluke sudija da zbog tuče završnih 8 minuta igraju trojica igrača Partizana naspram petorice Zvezdinih. Uz to po meč suspenzije dobili su Partizanovi prvotimci Aleksandar Pavlović i Nikola Milutinov i Zvezdin Demarkus Nelson. Usledile su tri pobede crno–belih od kojih su dve ostvarene pred Zvezdinim navijačima a jedna u kojoj je Partizan bio domaćin pred praznim tribinama zbog kazne. Finalnu seriju obeležio je Bogdan Bogdanović koji je prosečno ubacivao 30, 7 koševa po utakmici i time postao tek treći igrač kome je to pošlo za rukom od uvođenja plej–ofa 1982. godine. Pre njega to su uradile košarkaške legende Dražen Dalipagić (1982) i Dražen Petrović (1986). godine. Uz njega veliki doprinos osvajanju trinaeste uzastopne, a ukupno 21. titule u klupskoj istoriji dali su prvi kapiten–stranac Žofre Lovernj, odlični Đorđe Gagić i najiskusniji prvotimci Aleksandar Pavlović i Milenko Tepić. Treba napomenuti da je centar Dejan Musli zbog bolesti propustio poslednje tri utakmice finalne serije.

Uspesi[uredi]

Takmičenje Broj Godina
Nacionalno prvenstvo - 21 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih titula Zvezdica za 10 osvojenih titula
Prvenstvo SFR Jugoslavije
Prvak 5 1975/76, 1978/79, 1980/81, 1986/87, 1991/92.
Drugi 10 1949, 1950, 1951, 1963, 1966, 1977/78, 1981/82, 1987/88, 1988/89, 1990/91.
Prvenstvo SRJ / Prvenstvo SCG
Prvak 8 1994/95, 1995/96, 1996/97, 2001/02, 2002/03, 2003/04, 2004/05, 2005/06.
Drugi 4 1992/93, 1993/94, 1999/00, 2000/01.
Prvenstvo Srbije
Prvak 8 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12, 2012/13, 2013/14.
Drugi 0 /
Nacionalni kup - 13 (rekord) Zvezdica za 10 osvojenih kupova
Kup SFR Jugoslavije
Pobednik 2 1978/79, 1988/89.
Finalista 2 1962, 1972/73.
Kup SR Jugoslavije
Pobednik 6 1991/92, 1993/94, 1994/95, 1998/99, 1999/00, 2001/02.
Finalista 4 1992/93, 1995/96, 1996/97, 2000/01.
Kup Radivoja Koraća (SCG/Srbija)
Pobednik 5 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2011/12.
Finalista 3 2004/05, 2006/07, 2012/13.
Nacionalni superkup - 0
Superkup SFR Jugoslavije
Pobednik 0 /
Finalista 1 1989.
Kontinentalna takmičenja
Kup evropskih šampiona/
Evroliga
Pobednik 1 1991/92.
Finalista 0 /
Treće mesto 2 1981/82, 1987/88.
Četvrto mesto 2 1997/98, 2009/10.
Kup Radivoja Koraća (FIBA)
Pobednik 3 1977/78, 1978/79, 1988/89.
Finalista 1 1973/74.
Polufinale 1 1974/75.
Regionalna takmičenja
Jadranska liga
Pobednik 6 2006/07, 2007/08, 2008/09, 2009/10, 2010/11, 2012/13.
Drugi 2 2004/05, 2005/06.

Trenutni sastav[uredi]

 p  r  u KK Partizan - trenutni sastav
Igrači Treneri
Pozicija # Država Ime Visina Godina Mesto
SF 3 Srbija Aleksandar Pavlović 2,01 m (6 ft 7 in) &0000000000000031.00000031 Бар
G 4 Srbija Milenko Tepić 2,02 m (6 ft 8 in) &0000000000000027.00000027 Нови Сад
G 5 Srbija Petar Aranitović 1,92 m (6 ft 4 in) &0000000000000020.00000020 Београд
F 7 Grčka Joanis Kuzeoglu 2,05 m (6 ft 9 in) &0000000000000019.00000019 Солун
F 8 Slovenija Edo Murić (INJ) 2,02 m (6 ft 8 in) &0000000000000023.00000023 Љубљана
G 9 Srbija Vanja Marinković 1,95 m (6 ft 5 in) &0000000000000017.00000017 Beograd
PG 10 Francuska Boris Dalo 1,94 m (6 ft 4 in) &0000000000000020.00000020 Nant
C 11 Srbija Nikola Milutinov 2,12 m (6 ft 11 in) &0000000000000019.00000019 Novi Sad
SG 12 Srbija Dragan Milosavljević 1,98 m (6 ft 6 in) &0000000000000025.00000025 Kruševac
PF 13 Srbija Milan Mačvan 2,06 m (6 ft 9 in) &0000000000000025.00000025 Vukovar
C 14 Srbija Đorđe Gagić 2,10 m (6 ft 11 in) &0000000000000023.00000023 Бенковац
F 21 Srbija Mihajlo Andrić 2,01 m (6 ft 7 in) &0000000000000020.00000020 Крагујевац
G 22 Srbija Andreja Milutinović 1,98 m (6 ft 6 in) &0000000000000024.00000024 Крагујевац
F 24 Srbija Miloš Glišić 2,05 m (6 ft 9 in) &0000000000000016.00000016 Бања Лука
PF 33 Srbija Nemanja Bezbradica 2,06 m (6 ft 9 in) &0000000000000021.00000021 Книн
PF 35 Srbija Luka Bogdanović 2,04 m (6 ft 8 in) &0000000000000029.00000029 Beograd
Trener

Srbija Duško Vujošević

Asistent(i)

Srbija Velimir Gašić
Srbija Petar Božić
Srbija Zlatko Tešić



Objašnjenje
  • Injured Povređen

Sastav
Aktuelizovano: 2. decembar 2014.


Grafikon pozicija[uredi]

Poz. Starter Klupa 1 Klupa 2 Rezerve/povređeni
C Đorđe Gagić Nikola Milutinov
KC Milan Mačvan Luka Bogdanović Nemanja Bezbradica Joanis Kuzeoglu
K Aleksandar Pavlović Mihajlo Andrić Edo Murić
B Dragan Milosavljević Vanja Marinković Andreja Milutinović Miloš Glišić
P Milenko Tepić Boris Dalo Petar Aranitović

Poznati bivši igrači[uredi]

Domaći:

Strani:

Poznati bivši treneri[uredi]

Reference[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Sa drugih Vikimedijinih projekata :