Kazimjež Funk

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Казимир Функ)

Kazimjež Funk
Lični podaci
Datum rođenja(1884-02-23)23. februar 1884.
Mesto rođenjaVaršava,  Ruska Imperija
Datum smrti20. novembar 1967.(1967-11-20) (83 god.)
Mesto smrtiNjujork,  SAD
ObrazovanjeUniverzitet u Bernu
Naučni rad
Poljebiohemija
InstitucijaPaster institut, Institut Lister, Funk Fondacija za medicinska istraživanja
Poznat poIstraživanja o ishrani, formulisanje koncepta vitamina

Kazimjež Funk[1] (polj. Kazimierz Funk /kaˈʑimiɛʐ ˈfuŋk/; Varšava, 23. februar 1884 — Njujork, 20. novembar 1967)[2] je bio poljski biohemičar jevrejskog porekla.[3] Studirao je u Berlinu i Švajcarskoj, gde je konačno doktorirao organsku hemiju na Univerzitetu u Bernu. Posle doktorata radio je prvo u Pasterovom institutu u Parizu (1904), u saradnji sa Emilom Fišerom (1906), a kasnije je vršio eksperimente u Listerovom institutu u Londonu (1910). Po izbijanju Drugog svetskog rata trajno se preselio u SAD. Generalno se smatra da je on bio među prvima koji su formulisali (1912. godine) koncept vitamina,[4] koje je nazvao „vitalni amini” ili „vitamini”.

Otkrića[uredi | uredi izvor]

Nakon što je pročitao članak Holanđanina Kristijana Ajkmana koji je ukazao da su osobe koje su jele smeđi pirinač manje podložne beri-beriju od onih koje su jele samo potpuno mleveni proizvod. On je otkrio postojanje vitamina B1 u smeđem pirinču. Posvetio je svoj rad proučavanju i izolovanju dotada nepoznate supstance nađene u smeđem pirinču. Ultimatno je uspeo da izoluje supstancu 1912. godine, i zbog toga što je supstanca sadržala amino grupu, nazvao je vitamin. Ona je vremenom postala poznata kao vitamin B1 ili tiamin. Kasnije je postao poznat kao vitamin B3 (niacin),[5][6] iako je mislio da će to biti tiamin (vitamin B1) i opisao ga kao „anti-beri-beri-faktor”. Godine 1911, objavio je svoj prvi rad na engleskom o dihidroksifenilalaninu. Funk je bio siguran da postoji više od jedne supstance kao što je vitamin B1, i u svom članku iz 1912. za Journal of State Medicine, predložio je postojanje najmanje četiri vitamina: jedan koji sprečava beri-beri[7][8] („antiberiberi“); jedan koji sprečava skorbut[9][10] („antiskorbutik“); jedan koji sprečava pelagru[11][12][13] („antipelagrik”); i jedan za prevenciju rahitis[14][15][16][17] („antirahitičan“). Nakon toga, Funk je 1912. objavio knjigu sa naslovom „Vitamini”, a kasnije te godine dobio je Bejtovu stipendiju za nastavak istraživanja.[18]

Vitamin B1 se uglavnom nalazi u žitaricama i mleku. Funk je izneo pretpostavku da se bolesti mogu lečiti vitaminima, kao što su rahitis, pelagra, celijakija, a skorbut se takođe može izlečiti vitaminima.[19] Od 1915. godine počeo je da radi za nekoliko američkih farmaceutskih firmi sa fokusom se na vitaminske proizvode. Godine 1923. u Varšavi, Funk je sproveo istraživanje o hormonima, a 1928. godine u Parizu usmerio je svoju pažnju na polne hormone. Godine 1936. utvrdio je molekularnu strukturu tiamina i prvi je izolovao nikotinsku kiselinu (vitamin B3). Funk je takođe vršio istraživanja o dijabetesu, čiru i biohemiji raka.

Funk je bio rani istraživač problema pelagre. On je sugerisao da je promena u načinu mlevenja kukuruza odgovorna za pojavu pelagre,[20] ali u to vreme njegov članak nije privukao mnogo pažnje.[21] On je pretpostavio postojanje drugih esencijalnih hranljivih materija, koje su postale poznate kao vitamini B1, B2, C i D. Funk je takođe sproveo istraživanje hormona, dijabetesa, peptičkih ulkusa i biohemije raka. Po povratku u Sjedinjene Države, 1940. godine postaje predsednik Funk fondacije za medicinska istraživanja. Poslednje godine proveo je proučavajući uzroke neoplazmi („kancera“).

Fankova nagrada[uredi | uredi izvor]

Poljski institut za umetnost i nauku Amerike[22] (PIASA) svake godine odaje priznanje poljsko-američkim naučnicima nagradom za prirodne nauke Kazimir Funk. Dosadašnji dobitnici su bili nobelovac Roald Hofman, [[Aleksander Wolszczan]|Aleksandar Volščan]], Hilari Koprovski, Peter T. Volčanski, Vaclav Šibalski, Zbišek Daržinkevič i Benoa Mandelbrot.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Iłowiecki, Maciej (1981). Dzieje nauki polskiej (History of Polish Science). Warszawa: Wydawnictwo Interpress. str. 177. ISBN 978-83-223-1876-8. 
  2. ^ Griminger, P (1972). „Casimir Funk--a biographical sketch (1884-1967)”. J Nutr. 102 (9): 1105—13. PMID 4560436. doi:10.1093/jn/102.9.1105. 
  3. ^ Rosen, George, A History of Public Health, JHU Press (2015), p. 240
  4. ^ Just The Facts-Inventions & Discoveries, School Specialty Publishing, 2005
  5. ^ Stipanuk, Martha H.; Caudill, Marie A. (2013). Biochemical, Physiological, and Molecular Aspects of Human Nutrition - E-Book (na jeziku: engleski). Elsevier Health Sciences. str. 541. ISBN 9780323266956. „Vitamin B3... potentially includes three different molecular forms: nicotinic acid, niacinamide, and nicotinamide riboside” 
  6. ^ Bieganowski, P; Brenner, C (14. 5. 2004). „Discoveries of nicotinamide riboside as a nutrient and conserved NRK genes establish a Preiss-Handler independent route to NAD+ in fungi and humans.”. Cell. 117 (4): 495—502. PMID 15137942. doi:10.1016/s0092-8674(04)00416-7 Slobodan pristup. 
  7. ^ „Beriberi”. Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program (na jeziku: engleski). 2015. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 11. 11. 2017. 
  8. ^ Hermann, Wolfgang; Obeid, Rima (2011). Vitamins in the prevention of human diseases. Berlin: Walter de Gruyter. str. 58. ISBN 9783110214482. 
  9. ^ „Scurvy”. GARD. 1. 9. 2016. Arhivirano iz originala 26. 1. 2017. g. Pristupljeno 26. 9. 2016. 
  10. ^ „Vitamin C”. Office of Dietary Supplements (na jeziku: engleski). 11. 2. 2016. Arhivirano iz originala 30. 7. 2017. g. Pristupljeno 18. 7. 2017. 
  11. ^ „Orphanet: Pellagra”. orpha.net (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 17. 4. 2017. g. Pristupljeno 10. 6. 2017. 
  12. ^ Ngan, Vanessa (2003). „Pellagra”. DermNet New Zealand (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 9. 4. 2017. g. Pristupljeno 10. 6. 2017. 
  13. ^ Pitche P (2005). „Pellagra”. Santé. 15 (3): 205—08. PMID 16207585. 
  14. ^ Elder CJ, Bishop NJ (maj 2014). „Rickets”. Lancet. 383 (9929): 1665—1676. PMID 24412049. S2CID 208788707. doi:10.1016/S0140-6736(13)61650-5. 
  15. ^ „Rickets”. Genetic and Rare Diseases Information Center (GARD) – an NCATS Program (na jeziku: engleski). 2013. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  16. ^ Creo AL, Thacher TD, Pettifor JM, Strand MA, Fischer PR (maj 2017). „Nutritional rickets around the world: an update”. Paediatrics and International Child Health. 37 (2): 84—98. PMID 27922335. S2CID 6146424. doi:10.1080/20469047.2016.1248170. 
  17. ^ „Rickets - OrthoInfo - AAOS”. septembar 2010. Pristupljeno 19. 12. 2017. 
  18. ^ Funk, Casimir (1914). Die Vitamine, ihre Bedeutung für die Physiologie und Pathologie: mit besonderer Berücksichtigung der Avitaminosen: (Beriberi, Skorbut, Pellagra, Rachitis); Anhang: Die Wachstumsubstanz und das Krebsproblem. Wiesbaden: J. F. Bergmann. Pristupljeno 23. 10. 2018 — preko Internet Archive. . See also Funk, Casimir (1922). The Vitamines. Prevod: Dubin, Harry E. from the Second German Edition. Baltimore: Williams & Wilkins. Pristupljeno 26. 10. 2018 — preko Internet Archive. 
  19. ^ Funk, Casimir (1912). „The etiology of the deficiency diseases. Beri-beri, polyneuritis in birds, epidemic dropsy, scurvy, experimental scurvy in animals, infantile scurvy, ship beri-beri, pellagra”. Journal of State Medicine. 20: 341—68. 
  20. ^ Funk, C (1913). „Studies on pellagra. The influence of the milling of maize on the chemical composition and nutritive value of the meal”. J Physiol. 47 (4–5): 389—392. PMC 1420484 Slobodan pristup. PMID 16993244. doi:10.1113/jphysiol.1913.sp001631. 
  21. ^ Alfred, JAY Bollet (1992). „Politics and Pellagra: The Epidemic of Pellagra in the U.S. in the Early Twentieth Century” (PDF). The Yale Journal of Biology and Medicine. 65 (3): 211—221. PMC 2589605 Slobodan pristup. PMID 1285449. 
  22. ^ SOROKA, WACŁAW W. (1976). „Professor Stanisław Kot: Scholar”. The Polish Review. 21 (1/2): 93—112. ISSN 0032-2970. JSTOR 25777374. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kazimjež Funk na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Казимјеж_Функ&oldid=27558403”