Kalorija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Kalorija je merna jedinica za energiju. Njeno ime potiče iz francuskog jezika, a izvedeno je od latinske reči calor što znači toplota.

Kao standardna SI-jedinica za energiju uglavnom se koristi džul (J). Ipak, kalorija se češće koristi kao merilo količine toplote ili metaboličke energije sadržane u hemijskim vezama prehrambenih proizvoda. Količina energije koja se dobije kompletnom oksidacijom svih hranljivih supstrata u nekoj namirnici naziva se slobodna energija (∆G).

Mnogo različitih definicija kalorije se pojavilo za vreme 19. i 20. veka. Postoje dva osnovna značenja ovog pojma:

  • mala kalorija ili gram-kalorija predstavlja količinu energije potrebnu za povećanje temperature 1 grama vode za 1 stepen celzijusa. Ona iznosi približno 4,1868 J i njen simbol je cal.
  • velika kalorija ili kilo-kalorija predstavlja količinu energije potrebnu za povećanje temperature 1 kilograma vode za 1 stepen celzijusa. Ovo iznosi približno 4.186,8 J ili tačno hiljadu malih kalorija. Predstavlja se simbolom kcal ili Cal.

U naučnom kontekstu, ime „kalorija“ striktno označava gram-kaloriju. Neformalno, u proizvodnji i obeležavanju hrane i svakodnevnom razgovoru, termin „kalorija“ gotovo uvek označava kilo-kaloriju.

Oznake i etikete na hrani[uredi]

Nutritivna oznaka na pakovanju pirinča

Kalorija je postala uobičajeni izraz kada su dijetetičari počeli da savetuju gojaznim osobama vežbanje (potrošnju energije) i smanjen energetski unos. Mnoge vlade zahtevaju od proizvođača hrane da jasno istaknu energetsku vrednost proizvoda, kako bi se potrošačima olakšala kontrola energetskog unosa.

Količina energije sadržana u nekom proizvodu (namirnici) može se odrediti kompletnim sagorevanjem osušene hrane u kalorimetrima, što je poznato kao direktna kalorimetrija. Ipak, ovako dobijena energija ne odgovara u potpunosti energiji koju ljudski organizam može da izvuče iz konkretne namirnice. Razlog za to leži u činjenici da namirnice obično sadrže i nesvarljive sastojke, a apsorpcija svarljivih komponenti u gastrointestinalnom traktu nije potpuna. Obično se resorbuje približno 98% ugljenih hidrata, 95% masti i 92% proteina. Zbog toga, standardnim hemijskim testovima i analizom recepta se određuje količina svarljivih sastojaka i na osnovu toga se određuje kalorijska vrednost hrane:

Nutrijenti energetska vrednost
kcal/g kJ/g
proteini 4 17
ugljeni hidrati 4 17
masti 9 37
alkohol 7 29
organske kiseline 3 13

Ostali sastojci iz hrane (voda, nesvarljiva vlakna, minerali i vitamini) ne koriste se u izračuvavanju raspoložive energije u hrani.

Varijante[uredi]

Količina energije potrebna za povećanje temperature 1 grama vode za 1 stepen celzijusa, pri normalnom atmosferskom pritisku (101.325 Pa), zavisi od početne temperature vode i često ne može precizno da se izmeri. Zbog toga postoji nekoliko različitih definicija kalorije:

  • 15 °C kalorija: kod povećanja temperature vode sa 14,5 na 15,5 stepeni celzijusa. Ona približno iznosi 4,1855 J.
  • 20 °C kalorija: kod povećanja temperature vode sa 19,5 na 20,5 stepeni celzijusa. Ona približno iznosi 4,182 J.
  • Prosečna kalorija: stoti deo (1/100) ukupne količine energije potrebne za povećanje temperature 1 grama vode sa 0 na 100 stepeni celzijusa. To iznosi oko 4,190 J.
  • Termohemijska kalorija iznosi 4,184 J.
  • IUNS kalorija iznosi 4,182J. To je definicija kalorije usvojena od strane Komiteta za nomenklaturu međunarodnog udruženja nutricionista.

Dve najprihvatljivije varijante pojma kalorija u starijoj literaturi su "15 °C kalorija“ (cal15) i „termohemijska kalorija“ (calth). Zbog činjenice da je veliki broj različitih varijanti (definicija) bio uzrok konfuzije i čestih grešaka, kao standardna jedinica SI-sistema za energiju i toplotu danas se upotrebljava džul (J).


Potrošnja kalorija[uredi]

Za lakšu predstavu, čovek koji hoda potroši oko 150 kilokalorija na sat (150 kCal), dok recimo na lakšem trčanju troši oko 500-600 kilokalorija na sat (500-600 kCal). Najviše energije troše biciklisti gde se prelazi čak 1000 kilokalorija na sat (1000 kCal). Za oris, jedna čokolada od 100 grama ima kaloričnu vrednost oko 600 kilokalorija.

Spoljašnje veze[uredi]