Kalorija

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Kalorija je merna jedinica za energiju. Njeno ime potiče iz francuskog jezika, a izvedeno je od latinske reči calor što znači toplota.

Kao standardna SI-jedinica za energiju uglavnom se koristi džul (J). Ipak, kalorija se češće koristi kao merilo količine toplote ili metaboličke energije sadržane u hemijskim vezama prehrambenih proizvoda. Količina energije koja se dobije kompletnom oksidacijom svih hranljivih supstrata u nekoj namirnici naziva se slobodna energija (∆G).

Mnogo različitih definicija kalorije se pojavilo za vreme 19. i 20. veka. Postoje dva osnovna značenja ovog pojma:

  • mala kalorija ili gram-kalorija predstavlja količinu energije potrebnu za povećanje temperature 1 grama vode za 1 stepen celzijusa. Ona iznosi približno 4,1868 J i njen simbol je cal.
  • velika kalorija ili kilo-kalorija predstavlja količinu energije potrebnu za povećanje temperature 1 kilograma vode za 1 stepen celzijusa. Ovo iznosi približno 4.186,8 J ili tačno hiljadu malih kalorija. Predstavlja se simbolom kcal ili Cal.

U naučnom kontekstu, ime „kalorija“ striktno označava gram-kaloriju. Neformalno, u proizvodnji i obeležavanju hrane i svakodnevnom razgovoru, termin „kalorija“ gotovo uvek označava kilo-kaloriju.

Oznake i etikete na hrani[uredi]

Nutritivna oznaka na pakovanju pirinča

Kalorija je postala uobičajeni izraz kada su dijetetičari počeli da savetuju gojaznim osobama vežbanje (potrošnju energije) i smanjen energetski unos. Mnoge vlade zahtevaju od proizvođača hrane da jasno istaknu energetsku vrednost proizvoda, kako bi se potrošačima olakšala kontrola energetskog unosa.

Količina energije sadržana u nekom proizvodu (namirnici) može se odrediti kompletnim sagorevanjem osušene hrane u kalorimetrima, što je poznato kao direktna kalorimetrija. Ipak, ovako dobijena energija ne odgovara u potpunosti energiji koju ljudski organizam može da izvuče iz konkretne namirnice. Razlog za to leži u činjenici da namirnice obično sadrže i nesvarljive sastojke, a apsorpcija svarljivih komponenti u gastrointestinalnom traktu nije potpuna. Obično se resorbuje približno 98% ugljenih hidrata, 95% masti i 92% proteina. Zbog toga, standardnim hemijskim testovima i analizom recepta se određuje količina svarljivih sastojaka i na osnovu toga se određuje kalorijska vrednost hrane:

Nutrijenti energetska vrednost
kcal/g kJ/g
proteini 4 17
ugljeni hidrati 4 17
masti 9 37
alkohol 7 29
organske kiseline 3 13

Ostali sastojci iz hrane (voda, nesvarljiva vlakna, minerali i vitamini) ne koriste se u izračuvavanju raspoložive energije u hrani.

Varijante[uredi]

Količina energije potrebna za povećanje temperature 1 grama vode za 1 stepen celzijusa, pri normalnom atmosferskom pritisku (101.325 Pa), zavisi od početne temperature vode i često ne može precizno da se izmeri. Zbog toga postoji nekoliko različitih definicija kalorije:

  • 15 °C kalorija: kod povećanja temperature vode sa 14,5 na 15,5 stepeni celzijusa. Ona približno iznosi 4,1855 J.
  • 20 °C kalorija: kod povećanja temperature vode sa 19,5 na 20,5 stepeni celzijusa. Ona približno iznosi 4,182 J.
  • Prosečna kalorija: stoti deo (1/100) ukupne količine energije potrebne za povećanje temperature 1 grama vode sa 0 na 100 stepeni celzijusa. To iznosi oko 4,190 J.
  • Termohemijska kalorija iznosi 4,184 J.
  • IUNS kalorija iznosi 4,182J. To je definicija kalorije usvojena od strane Komiteta za nomenklaturu međunarodnog udruženja nutricionista.

Dve najprihvatljivije varijante pojma kalorija u starijoj literaturi su "15 °C kalorija“ (cal15) i „termohemijska kalorija“ (calth). Zbog činjenice da je veliki broj različitih varijanti (definicija) bio uzrok konfuzije i čestih grešaka, kao standardna jedinica SI-sistema za energiju i toplotu danas se upotrebljava džul (J).

Potrošnja kalorija[uredi]

Za lakšu predstavu, čovek koji hoda potroši oko 150 kilokalorija na sat (150 kCal), dok recimo na lakšem trčanju troši oko 500-600 kilokalorija na sat (500-600 kCal). Najviše energije troše biciklisti gde se prelazi čak 1000 kilokalorija na sat (1000 kCal). Za oris, jedna čokolada od 100 grama ima kaloričnu vrednost oko 600 kilokalorija.