Kamata

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga

Kamata je trošak pozajmnjivanja novca i kompenzacija poverioca za odricanje od sopstvene potrošnje i rizike koje preuzima kada poverava svoj novac drugima. Bez kamata bi bilo vrlo malo kredita, pa bi stoga bi ekonomska aktivnost bila manja.[1]

Kamata je poznata od najstarijih civilizacija, kao što je sumerska. Bila je zabranjena propisima mnogih religija, uključujući hrišćansku, a i danas kamatu odbacuje islam. Razlog je uvek isti: ostvarivanje prihoda „bez (opipljivog) rada“. Ove zabrane se oduvek zaobilaze domišljatim rešenjima, kao što je učešće zajmodavca u zajedničkom poslu sa zajmoprimcem.

Postoji više razloga zbog kojih zajmodavac naplaćuje kamatu i koji istovremeno predstavljaju determinante visine kamatene stope:

  • odloženo raspolaganje novcem: budući da svaki čovek više voli da jednom sumom raspolaže danas, a ne u budućnosti (teorija vremenske preferencije), to je potrebno da zajmoprimac nadoknadi zajmodavcu to odloženo raspolaganje,
  • rizik pozajmljivanja: uvek postoji opasnost da zajmodavac neće u celini ili delimično primiti nazad onoliko koliko je pozajmio, na primer zato što zajmoprimac nije u stanju ili da neće da vrati pozajmljeno, ili je došlo do promena kurseva valuta i smanjenja vrednosti potraživanja itd; stoga zajmiodavac traži povećanu kamatnu stopu (premija za rizik) u odnosu na potpuno siguran zajam,
  • oportunitetni trošak: ukoliko zajmodavac pozajmi zajmoprimcu novac, tada je propustio priliku da investira u sve druge poslovne mogućnosti, što znači i da je propustio da od njih ostvari dobit; to odricanje mora biti nadoknađeno,
  • inflaciona očekivanja; da inflacija, koja obezvređuje novac, ne bi smanjila vrednost pozajmice koju dužnik vrati, to je potrebno da se unapred u zajam ugradi mehanizam koji će štititi poverioca; to se obično čini povećanjem kamatne stope u odnosu na onu koja bi bila primenjena u svetu bez inflacije,
  • preferencija likvidnosti: pojedinci više vole da raspolažu kapitalom u likvidnom obliku, tj. u obliku koji može odmah ili u kratkom roku, a po potrebi, biti korišćen (novac, državne obveznice, akcije), nego u obliku koji traži vreme i novac da postane raspoloživ (dugovi).

Kamata se obično izražava kao godišnja kamatna stopa: iznos kamate koja će biti isplaćena tokom jedne godine podeljen je iznosom pozajmljenog novca.

Nominalna kamatna stopa je ona koja je zapisana u ugovoru između stranaka.

Efektivna kamatna stopa je iznos koji zaista dobija stranka posle odbijanja poreza na kamatu i drugih eventualnih troškova banke.

Realna kamatna stopa je predstavlja prilagođavanje nominalne kamatne stope za inflaciju. Na primer, ukoliko je nominalna kamatna stopa 10%, a inflacija 6%, tada je realna kamatna stopa 4%.

Kamata je samo jedan od oblika dobiti na finansijskim tržištima, odnosno na tržištu investicija.

Drugi su:

Budući da su sva finansijska tržišta međusobno povezana i da konkurišu jedna drugima, to i visina kamatne stope zavisi od prinosa na drugim tržištima, kao i što sama utiče na prinose na drugim tržištima.

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ Đorđe Nikolić. Obligaciono pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita. Beograd: Projuriš. ISBN 86-86105-13-0. 

Literatura[uredi]

  • Đorđe Nikolić. Obligaciono pravo, Priručnik za polaganje pravosudnog ispita. Beograd: Projuriš. ISBN 86-86105-13-0.