Hose Raul Kapablanka

Hose Kapablanka
Hose Kapablanka 1931.
Lični podaci
Puno ime	Hose Raul Kapablanka
Datum rođenja	(1888-11-19)19. novembar 1888.
Mesto rođenja	Havana, Republika Kuba
Datum smrti	8. novembar 1942.(1942-11-08) (53 god.)
Mesto smrti	Njujork, SAD
Državljanstvo	Kuba
Karijera
Svetski prvak	1921—1927.

Hose Raul Kapablanka (šp. José Raúl Capablanca y Graupera; rodio se u Havani, Kuba, 19. novembra 1888. godine, a umro je 8. novembra 1942. u Njujorku, SAD) je bio kubanski šahovski velemajstor. Važio je za najtalentovanijeg šahistu ikada rođenog. Bio je treći prvak sveta u šahu. Titulu je osvojio 1921. godine u meču sa Emanuelom Laskerom, a 1927. je gubi od Aleksandra Aljehina. Pored šaha bavio se i publicistikom. Autor je i nekoliko šahovskih knjiga, a od 1912. do 1915. godine izdaje šahovski magazin u Havani. U septembru 1913. godine Kapablanka se zaposlio u Ministarstvu inostranih poslova Kube. Njegova misija je bila da posećuje glavne gradove Evrope i da igrajući šah i pobeđujući, proslavi Kubu. Od oktobra 1913. do marta 1914. odlazi u London, Pariz, Berlin, Varšavu, Rigu, Lenjingrad, Moskvu, Kijev i Beč. U ovim ali i u drugim gradovima demonstrirao je svoje zadivljujuće igranje simultanki, uvek pred mnogo posmatrača. Igrao je 24 serije protiv nekih od najboljih majstora Evrope: Aleksandar Aljehin, Josip Bernštajn, Efim Bogoljubov, Levenfiš, Aron Nimcovič, Ričard Reti, Tartakover i drugi. Decembra 1921. oženio se sa Glorijom Simoni Betakur. Dobili su sina Hose Raula 1923. a ćerku Gloriju 1925. Umro je u Njujorku, 8. marta 1942. godine.

Šahovski počeci

Od svoje četvrte godine učio je šah gledajući svog oca, armijskog oficira kako igra. U svojoj dvanaestoj godini, 1901. je pobedio Huana Korza, kubanskog šampiona sa skorom od 4 pobede i 3 poraza uz 6 remija. Početkom 1902. godine igra na nacionalnom šampionatu Kube i osvaja četvrto mesto (pobeđuje ga Huan Korzo).

Studije i šah

Obrazovao se u Americi gde je studirao inžinjerstvo na Univerzitetu Kolumbija. 1908. godine otac mu je uskratio finansijsku podršku jer je više igrao šah nego što je učio. Tada je odlučio da se izdržava igrajući šah. U slobodnom vremenu je igrao šah u šahovskom klubu „Menhetn“ u Njujorku, gde je ostvario senzacionalnu pobedu u meču sa američkim šampionom, Frenkom Maršalom u kome je ostvario 8 pobeda, 1 poraz uz 14 remija, 1909. kada je imao 20 godina. Samo dve godine ranije Maršal je igrao protiv Laskera za titulu šampiona sveta i izgubio. Posle ove pobede igrao je simultanke (od 720 partija 686 je pobedio, 20 remizirao a 14 izgubio.

Učešće na turnirima

• 1910. Kapablanka pobeđuje na 32. šampionatu države Njujork, a na 33. drugo mesto iza Maršala.
• Na insistiranje Maršala, 1911. Kapablanka igra u San Sebastijanu, Španija na jednom od najjačih turnira u to vreme. Sve je iznenadio osvajanjem prvog mesta, sa skorom od 6 pobeda, 7 remija i jednim porazom, a ispred Rubinštajna, Šlehtera i Nimcoviča. Ovo je bio njegov prvi veći turnir.
• 1911. Kapablanka izaziva Laskera za titulu šampiona sveta. Lasker se složio sa izazovom ali je uslovio održavanje meča sa 17 zahteva sa čime se Kapablanka nije složio i meč se nije održao.
• Na turniru u Havani, 1913. godine osvaja drugo mesto (iza Maršala). U julu iste godine vraća se u Njujork gde pobeđuje sa skorom od 13:0.
• U oktobru 1913. putuje po Evropi i igra mečeve protiv tada vodećih šahista. Njegov skor je 19 pobeda, 4 remija i 1 poraz.
• 1914. na turniru u Sankt Peterburgu, Kapablanka se susreo sa Laskerom po prvi put. U preliminarnim borbama je vodio sa 1,5 poena prednosti, ali je izgubio od Laskera u finalu. Rezultat je bio 13,5:13 za Laskera.

U deset sledećih godina posle ovog turnira (1912—1924) izgubio je samo jednu partiju i to je bio početak njegove nepobedivosti. Ipak čekao je još sedam godina da postane svetski šampion.

• 1922. imao je nekoliko simultanki širom SAD. Najbolji rezultat mu je bio kada je u Klivlendu igrao sa 103 protivnika. Pobedio je u 102 partije a jedna je bila remi. Iste godine igra na prvenstvu Velike Britanije u šahu i osvaja prvo mesto ispred Aljehina sa skorom od 11 pobeda i 4 remija i 1,5 poena više od Aljehina.
• Na turniru u Njujorku 1924. osvaja drugo mesto iza Laskera sa skorom od 10 pobeda, 9 remija i jednim porazom. Pobedio ga je Ričard Reti. To je bio njegov prvi poraz posle 8 godina.
• U Moskvi, 1925. Kapablanka je treći iza Bogoljubova i Laskera, sa skorom od 0 pobeda, 9 remijai 2 poraza. Za vreme boravka u Moskvi uzima učešće u filmu „Šahovska groznica“.
• U martu 1927. pobeđuje na internacionalnom turniru u Njujorku 2,5 poena prednosti u odnosu na Aljehina.
• 1928. Kapablanka pobeđuje u Berlinu, osvaja drugo mesto u Bad Kisingenu (iza Bogoljubova), pobeđuje u Budimpešti.
• 1929. je drugi u Karlsbadu (iza Nimcoviča), prvi je u Barseloni, prvi je u Ramsgejtu.
• 1930. je drugi u Hestingsu (iza Evea).
• 1938. na AVRO turniru u Amsterdamu završio je na sedmom mestu od osmorice učesnika. Pobedio je 2 partije, 8 remizirao i izgubio 4. Loša igra je bila posledica visokog krvnog pritiska.
• 1939. u Margejtu delio je drugo mesto (izgubio je od Keresa).

Meč sa Laskerom za titulu prvaka sveta

Prvi svetski rat je prekinuo šahovske aktivnosti u Evropi. Posle rata Lasker nije bio spreman za šah. Laskerov napor da obezbedi finansijsku sigurnost igrajući šah nije imao uspeha i veliki šahista je kasnije umro u siromaštvu. Iz tih razloga se složio da brani titulu protiv Kapablanke 1920. ali je predao titulu izazivaču jer je bio bolestan. Rekao je Kapablanki: „Stekli ste titulu bez igre, ali ste je zaslužili zbog vašeg briljantnog igranja šaha“. Bilo je pritisaka od šahovskog sveta na Laskera da ipak igra sa Kapablankom i kada ja Kapablanka našao sponzore u Kubi koji su bili spremni da finansiraju meč sa 25.000 dolara, po pola svakom učesniku, bez obzira na krajnji ishod meča, Lasker je prihvatio. Održao je obećanje i pošto je predao titulu šampiona, bio je sad taj koji je izazvao Kapablanku.

U Havani 1921. održao se meč ali je to bilo veliko razočarenje za šahovske zaljubljenike. Iako je bilo planirano trideset partija, meč je trajao samo 14 u kome je Lasker izgubio 4 partije, nijednu nije dobio uz 10 remija. Predao je meč zbog narušenog zdravlja. Kapablanka je tada postao novi svetski šampion.

Ustanovljena prva pravila za igranje meča za šampiona sveta

U to vreme u šahovskoj istoriji je bio značajan broj vrhunskih šahista koji nisu mogli da igraju za titulu prvaka sveta jer Kapablanka nije želeo da igra, a nisu postojala ni pravila koja bi ga na to obavezivala. U Londonu 1922. najveći šahisti tog doba Aljehin, Bogoljubov, Maroci, Reti, Rubinštajn, Tartakover i Vidmar, sastali su se da diskutuju o pravilima za igranje za titulu prvaka sveta. Između ostalog, jedan od uslova, koji je nametnuo Kapablanka, je da izazivač obezbedi nagradu za pobednika od najmanje deset hiljada dolara.

Sledećih godina Rubinštajn i Nimcovič izazivaju Kapablanku ali nisu uspeli da obezbede neophodnih deset hiljada dolara. Aljehin uspeva da obezbedi sponzore, grupu argentinskih biznismena i izaziva Kapablanku. Tada Kapablanka postavlja drugi uslov. Ako Aljehin želi da bude izazivač, mora da igra na turniru u Njujorku. Pobednik ovog turnira igraće sa Kapablankom za prvka sveta. Aljehin je ovo shvatio kao poniženje ali zbog velikog truda da pronađe sponzore, ipak je prihvatio. Kapablanka sada nije imao kud. Izabrao je igrače za ovaj turnir, koji nisu osvojili protiv njega ni jedan poen. To su bili Nimcovič, Vidmar, Spilman i Maršal. Kapablanka je lako pobedio, a Aljehin je bio drugi i tako se kvalifikovao za izazivača šampionu sveta.

Gubitak titule u meču sa Aljehinom

Možda se zbog lako dobijenog turnira u Njujorku, Kapablanka prepustio samozadovoljstvu. Meč za šampiona sveta se održao u Buenos Ajresu, Argentina, 1927. godine. Prvi koji ostvari šest pobeda postaje svetski šampion. Ovaj meč je bio najduži meč koji je do tada viđen: posle trideset i četiri partije i sedamdeset i tri dana, na kraju je Aljehin ostvario skor od 6 pobeda uz tri poraza što mu je obezbedilo titulu šampiona sveta.

Netrpeljivost Aljehina i Kapablanke

Lično neprijateljstvo između Aljehina i Kapablanke je kulminiralo odbijanjem Aljehina da igra na istom turniru sa starim rivalom. Na turniru u Notingemu, 1936. gde su igrali, sedeli su u isto vreme za šahovskom tablom, ne više od nekoliko sekundi. Svaki od igrača je odigrao potez i odlazio, sve do sledećeg poteza.

Kapablanka je zbog bolesti umro u Njujorku, 8. marta 1942. godine. Godinu dana kasnije umro je i Aljehin. Četiri godine kasnije, pronađen je Aljehinov rukopis sa najboljim partijama Kapablanke. U uvodu je napisao: „Sa njegovom smrću izgubili smo šahovskog genija kakvog više nikada nećemo videti“.

Poslednja ozbiljna igra bila je na Šahovskoj Olimpijadi u Buenos Ajresu iste godine, gde je igrao na prvoj tabli za ekipu Kube. Ostvario je najbolji skor sa 6 pobeda i 4 remija.

Po nekim kalkulacijama rejting Kapablanke bi bio 2725.

Knjige koje je napisao

• 1920. „Moja šahovska karijera“.
• 1921. „Osnovni principi šaha“
• 1921. Knjiga o mečevima za svetskog šampiona.

Literatura

• Hooper, David; Brandreth, Dale A. (1993). The Unknown Capablanca. Courier Corporation. ISBN 978-0-486-27614-4. 
• Chernev, Irving (1982). Capablanca’s best chess ending. New York: Dover Publications, Inc. ISBN 978-0-486-24249-1. 

Spoljašnje veze

• Izabrane partije