Kapri

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Pogled na luku Kapri sa vile San Mišel

Kapri je italijansko ostrvo. Na ostrvu se nalazi i grad istoga imena. Nalazi se na južnoj strani Napuljskog zaliva kraj Sorentinskog poluostrva. Kapri je još od rimskih vremena bio čuven po svojim lepotama. Ostrvo ima 3 kvadratna kilometra i 7.278 stanovnika. Na ostrvu se nalazi Kapri i naselje Anakapri. Od druge polovine 19. veka Kapri je postao popularno odredište evropskih umetnika, književnika i drugih slavnih ličnosti.

Istorija[uredi]

Prema grčkom geografu Strabonu Kapri je jednom bio spojen sa ostatkom Italije. To su potvrdila novija geografska i arheološka istraživanja. Novija iskopavanja su pokazala da su ljudi na Kapriju još od neolitika. U Enejidi Vergilije je tvrdio da su Grci sa Jonskih ostrva naselili Kapri. Tacit je tvrdio da je na Kapriju bilo 12 carskih vila. I Oktavijan Avgust i Tiberije su tu imali niz vila. Car Komod je 182. prognao svoju sestru Lucilu na Kapri. Nakon pada Zapadnoga Rimskoga Carstva Kapri je bio pod kontrolom Napulja. Ostrvo je bilo na udaru brojnih piratskih napada. Car Ludvig II je 866. predao ostrvo Amalfiju. Prvi biskup je postavljen 987. U 16. veku ostrvo je bilo na udaru Turaka, Čuveni turski admirali Barbarosa Hajredin paša i Turgut Reis su 1535. i 1553. pljačkali Kapri. Napoleonova francuska vojska je januara 1806. zauzela ostrvo. Britanci su maja 1806. izbacili Francuze sa Kaprija i Kapri pretvorili u jaku pomorsku bazu ("drugi Gibraltar"). Međutim Britanci su tada napravili veliku štetu na arheološkim iskopinama. Žoašen Mira je ponovo 1808. osvojio Kapri i tu su Francuzi ostali do 1815., kada je Kapri vraćen Burbonima Napuljske kraljevine.

Pogled iz vrta Oktavijana Avgusta

U drugoj polovini 19. veka Kapri je postao popularno odredište evropskih umetnika, književnika i drugih slavnih ličnosti. Džon Singer Sardžent i Frank Hajd su bili istaknuti umetnici koji su bili na ostrvu krajem 1870tih. Na ostrvu su imali vile Norman Daglas, Fridrih Alfred Krup, Kurcio Malaparte, Aksel Munte, Maksim Gorki, Emil fon Bering i Kristijan Vilhelm Alers.

Kapri u literaturi[uredi]

Fascinaciju ostrvom Kapri potakla je knjiga „Otkriće Plave Špilje na ostrvu Kapriju“ nemačkoga slikara i pisca Avgusta Kopiša. U knjizi je opisao svoj boravak na Kapriju 1826. i otkriće plave špilje. Kapri je poznat i po kratkoj priči Samerseta Moma „Lotofag“. U toj priči glavni lik dolazi iz Bostona na Kapri na odmor i tako je bio očaran Kaprijem da ostavlja posao i odlučuje da ostatak života provede u dokolici na Kapriju.

Klod Debisi u naslovu svoga impresionističkoga dela spominje Anakapri. Norman Daglas je napisao roman o Kapriju. Pored Daglasa i književnik Žak Fersena i pesnik August fon Platen dolaze na Kapri stvarajući homoseksualnu zajednicu.

Letonski romanopisac Janis Jaunsudrabinš je napisao 1939. roman „Kapri“, u kome opisuje biciklističke ture Maksima Gorkoga i Aksela Muntea. Pisac i švedski kraljevski lekar Aksel Munte (1857-1949) sagradio je vilu na ostrvu blizu Anakaprija.

Unutar „Plave špilje“

Turizam[uredi]

Kapri je turističko odredište i za Italijane i za strance. Tokom 1950ih Kapri je postao popularno odredište međunarodnoga džet-seta. Centralni trg Kaprija je zadržao umerenu seosku arhitekturu, ali načičkan je skupim buticima i restoranima. Za vreme leta ima puno turista, najčešće jednodnevnih izletnika iz Napulja i Sorenta.

Galerija[uredi]

Ostrvo Kapri blizu Napulja

Spoljašnje veze[uredi]

Vikiostava
Vikimedijina ostava ima još multimedijalnih datoteka vezanih za: Kapri